xn--j1aat.xn--90a3ac
АЛЕКСА МИЈАИЛОВИЋ: ВРШАЈ | Српски културни клуб
Почетком седамдесетих година прошлог века више од половине свога средњошколског распуста проводио сам у жетви и вршају код Деде на селу у Шумадији. Распуст је почињао у другој половини јуна месеца у исто време када је почињала и жетва и трајао је до краја августа. У то време тек су се појавиле тракторске жеталице које су косиле жито и везивале га у снопове много мање и лакше од дотадашњих. Са жетвом српом и косом свршено је једном за свагда. Када би жеталица завршила свој посао одмах за њом би радници скупљали разбацане снопове по њиви и паковали их у крстине. Са четири снопа би направили крст на земљи са влатима усмереним ка унутра и једнима преко других и тако у три нивоа а затим би на врх крстине, на њену средину, стављали тринести, заштитнички сноп. Нормално, крстине би се увек правиле по некој логици, смислу, са једне стране да би се брже и лакше покупили снопови, са друге да би се касније приликом вуче снопови лакше товарили на кола а са треће водило се обавезно рачуна и о