xn--j1aat.xn--90a3ac
Остоја Симетић: Македонија, послушни син | Српски културни клуб
Ми Срби уображавамо да смо велика сила, буразеру! Уместо да видимо ко је јачи, да савијемо уши и да слушамо, ми се јогунимо, па кад добијемо по ушима - плачемо. Могли смо да прихватимо З-4 план, Рамбује, Ахтисаријев план и шта све не од љубазно понуђених спасоносних решења, али ми смо хтели да се бодемо с рогатим и да гурамо прст у око Америци. Онда је дошло бомбардовање Републике Српске, Олуја, Бљесак, 1999... Све логично. Свима сем нама, небеском народу, одувек је јасно да најјачи одређује правила, а да онај ко га слуше прође безболно, док они други, попут нас, заврше с модрицама, одеротинама и ожиљцима. С друге стране, има и паметних народа. Рецимо, Македонци. Схватили су људи реалност. Њихова елита је на време детектпвала пад Берлинског зида и почела да слуша моћну западну Империју. Иако није било рата, напустили су СФРЈ. Кад је затребало, уступише своју територију НАТО бомбардерима 1999. Тада је Васил Тупурковски изрекао једну државничку мудрост. Парафразирам - Знамо ми да се и