xn--j1aat.xn--90a3ac
Осврт на "Легенду о Великом Инквизитору" Фјодора Михајловича Достојевског | Српски културни клуб
Обликована као прича у причи, "Легенда о Великом Инквизитору" представља тематско и идејно тежиште романа "Браћа Карамазови". Као његова надструктура, она конституише етичку, идеолошку, филозофску и религијску димензију романа сажимајући у себи његову проблематику која се може дефинисати као проблем теодицеје, оправдања Бога, односно као питање о смислу патње и порекла зла у свету. Овај мотив је први пут књижевно обрађен у старозаветној "Књизи о Јову" у којој се смисао патње испитује на праведнику. Попут старозаветног писца, и Достојевски посредством свог јунака Ивана Карамазова проблем теодицеје сагледа у контексту страдања невине деце која нису стигла да сагреше. У дијалогу с Аљошом – који може да се схвати као пролог "Легенди" – Иван Карамазов настоји да докаже бесмисао страдања одбацујући религиозно тумачење света по којем је зло или казна за грехе, тј. начин да се пали човек врати Богу, или цена којом се плаћа есхатолошка хармонија. На Аљошину примедбу о Христовом јеванђељу као