xn--j1aat.xn--90a3ac
Чобан тера овчице | Српски културни клуб
У људској је природи да узвраћа ударце. Под условом да вас нису променили. Да сте остали оно дете које на свет гледа великим очима, буни се пред сваком неправдом и реагује спонтано. Искрено и неодољиво. Љутњом, њорењем, окретањем леђа и свакако скривеним осмехом у задњем џепу. За касније. Касније, унеше у нас црвић сумње, поделише нас ко Амери Југу и изгазише ко маче мушкатлу. Па сад, љутите се и њорите. Пишите једно, а радите друго. Чекајте сигнале на раскрсницама, они светле на семафорима, као у Семафор Ситију, а ту дођоше ниоткуда, непозвани, само вас да упуте. Све у ствари само на нас чека, а ми дочекасмо да више нисмо што смо били. Јаке речи и велике претње на ситне пакости. На велике, пак, стисне се буља и чека се да прође олуја. Такви смо јер нећемо да застанемо и да размислимо, јер се плашимо одговора на питања која нам се по глави мотају, јер је лакше истрпети и стрепити него се мача латити. А власт то зна. И игра се са нама. Пред спавање нас броји у тору, а преко дана дозира