xn--j1aat.xn--90a3ac
Симо Крајишник: Црни човек | Српски културни клуб
И вечерас та проклета мучнина и бол, тај црни човек који ме прогони од рођења. Сву ноћ седи поред мене у том, одвратном и мрачном капуту. Молим га да оде, да ме пусти, да макар своју последњу ноћ проведем сам, без њега. Он ми се само злобно смеје, на моменте гласно, на моменте ћутке. Језив је. Мрзим га. Гади ми се. Сутра нећу устати црни гаде. Нећеш ме више прогонити. Јутро нећемо дочекати, ни ти, ни ја. Узимам револвер. Прислањам га на чело. Боже, да ли она зна да ме више неће бити? Да ли ме се уопште и сећа? Можда памти само црну наказу? Да, црни скот ју је и отерао од мене. - ,,Али, нека, нека, црни, и теби је пресуђено. Када притиснем ороз, заувек ћеш нестати и ти. Нећеш се више шепурити по кафанама, борделима и коцкарницама. Нећеш више испијати вино на мој рачун, мизеријо. Остаће ти само ништавило. Послаћу те тамо, и то ће ми бити последње, али највеће задовољство у животу!" Црни човек је показивао необично усхићење због мог гнева. Чешкао се по свом оронулом лицу и наслађивао