filmskerecenzije.com
The Room (2003)
YOU ARE TEARING ME APART, LISA! Posebna kategorija filmova su oni koji po većini kriterijuma mogu biti svrstani pod loš, ali poseduju nešto što privlači publiku, koja im se iznova vraća. Za njih se kaže da su so bad, it’s good, neki bi rekli da poseduju i dozu genijalnosti, a u svakom slučaju, gledanje ovakvog filma je svojevrstan doživljaj. Još od Plan 9 from Outer Space iz 1959. godine, koji se smatra prvim ovakvim filmom (u filmu Ed Wood se opisuje njegovo snimanje), baza se iznova povećava i dopunjuje, a povremeno se otkrije i neki novi biser iz filmske istorije, koji naknadno dobije pažnju koju svakako (ne)zaslužuje. Svakako najpopularniji primerak ove klasifikacije je sada već čuveni The Room iz 2003. godine, koji u potpunosti potpisuje tada anonimni, a danas misteriozni Tomi Vizo (Tommy Wiseau). Ovaj film mnogi smatraju najgorim filmom ikada snimljenim, a to je i jedan od razloga njegove popularnosti, jer publika želi da otkrije zbog čega je toliko loš. Nemali broj ljudi ostane oduševljen onim što vidi, pojedine citate počinje da koristi u svakodnevnom životu, a samim tim se priča o ovom filmu širi dalje. Greg Sestero (Greg Sestero), jedan od glumaca u filmu, je izdao knjigu The Disaster Artist, koja detaljno opisuje sve vezano za snimanje ovog filma. Knjiga, a samim tim i The Room, su opet u žiži interesovanja, jer su braća Franko snimili njenu ekranizaciju, koja ovih dana dobija pozitivne ocene. Radnja filma The Room je smeštena u San Francisko i prati Džonija (Vizo), čoveka koji živi lepim životom - ima odlično plaćen posao bankara, gomilu prijatelja i prelepu verenicu Lisu (Juliette Danielle), sa kojom je u vezi sedam godina. Omiljen je u društvu i svima pomaže kad god može, lako poklanja poverenje i emotivno je osetljiv. Lisa je upala u monotoniju i shvata da više ne voli Džonija, ali je njena majka Klodet ubeđuje da ne odustane tako lako od njega, jer je finansijski situiran i brine o njoj. Međutim, Lisa razonodu pronalazi u Džonijevom najboljem prijatelju Marku (Sestero) - od tada, više ništa neće biti isto... The Room je Citizen Kane loših filmova i svojevrsni šampion u kategoriji so bad, it’s good. Ova drama o prijateljstvu, ljubavi, poverenju i slomljenom srcu je prepuna spontanog urnebesnog humora koji izbija iz bukvalno svake scene. Priča u filmu se, kako kaže legenda, bazira na Vizovom životu, koji ju je 2001. godine napisao kao pozorišni komad. Nakon toga je usledila knjiga od 500 strana koju nijedan izdavač nije hteo i na kraju je napisan scenario za film. Vizo se sam snašao za nekih šest miliona dolara koliki je bio budžet filma i insistirao je da bude glavni i odgovorni za sve, iako nije imao nikakvog iskustva u filmskoj branši. Iako nigde nije reklamiran, The Room je stekao popularnost u noćnim projekcijama i od tada mu popularnost stalno raste, što nije ni čudo jer je svaka sekunda ovog filma praktično vredna zlata. Većina ljudi koji su pogledali ovaj film će se složiti sa mnom. Nakon prvih nekoliko minuta neverice, nebitno zbog glume, priče ili produkcije, prosto budete hipnotisani i uvučeni u ovaj film koji vam nijedne sekunde neće dozvoliti da se vratite u normalu. Taman kada se naviknete na lošu glumu pojavi se neka ničim izazvana replika, a taman kada uhvatite glavni plot pojavi se nekoliko podplotova koji ne vode nikuda. Youtube je prepun snimaka koji izdvajaju najkomičnije scene iz filma, ali najpoštenije bi bilo reći da je čitav film jedan kolaž ili svojevrsna kolekcija urnebesnih snimaka. Skoro svaka rečenica iz dijaloga je besmislena, ali to ne sprečava da se neke i dan-danas citiraju. Takođe, glumci, muzika, montaža, produkcija - sve je tragično loše, ali hipnotiše i više nego dovoljno da mu posvetimo pažnju i uživamo u njemu. Glavni razlog što mi je The Room toliko urnebesan je izostanak smislenog scenarija, što se najbolje vidi u totalno besmislenim dijalozima, reakcijama i situacijama, koje su toliko brojne da se mogu nabrajati do sutra. Vizo je želeo da njegov film bude drama, pa je dodavao silne elemente kako bi postigao dramski efekat. To uključuje prevaru u vezi, koja je sama po sebi dramatična, ali i opušteno spominjanje raka grudi, prodavca droge, povišicu na poslu, bacanje lopte po dvorištu i slično. Od romantične drame je tako nastala crna komedija, ali The Room se ne može se svrstati ni u taj žanr. Karakteri su posebna komedija jer su im reakcije najčešće neočekivane i menjaju stavove iz scene u scenu, kao i vreme (smena dana i noći kako autoru odgovara). I taman kada pomislite da vas više ništa ne može iznenaditi, na pola filma jedan glumac bude zamenjen drugim, ničim izazvan. The Room je pravi, jedinstveni filmski nered koji će vam biti ili jedno od najboljih ili jedno od najgorih filmskih iskustava. Produkt entuzijazma misterioznog čoveka, koji ni sam nije siguran da li želi da ga cene ili da ga žale. https://www.youtube.com/watch?v=9-dIdFXeFhs