filmskerecenzije.com
The Post (2017) - The Filmske Recenzije
Vaša ocena filma: [Total: 7 Average: 3.9/5] Oh, dear. I don’t like hypothetical questions. U eri kada je sloboda govora više nego ograničena, novi film Stivena Spilberga (Steven Spielberg) stiže kao neka vrsta ekranizacije svega onoga što se dešava u pozadini novinarskog sukoba sa vladajućom političkom klasom. U ovom slučaju, reč je o sukobu administracije bivšeg predsednika Ričarda Niksona sa novinarima koji su objavili poverljiva vojna dokumenta vezana za rat u Vijetnamu, što je u ono vreme bio samo uvod u još veći politički skandal – lako je zaključiti da je, naročito u SAD, poenta priče iz filma The Post relativno univerzalna i vanvremenska. Glavni protagonisti priče su Kej Graham (Meryl Streep), vlasnica novinske izdavačke kompanije The Washington Post, koja je preuzela posao nakon samoubistva svog supruga, i Ben Bredli (Tom Hanks), izvršni direktor i novinar stare garde. Njihov glavni konkurent The New York Times je došao u posed obimne dokumentacije (The Pentagon Papers) koja detaljno analizira američku intervenciju u Vijetnamu i postiže veliki uspeh njihovim objavljivanjem. Međutim, zameraju se predsedniku Niksonu, koji sudski zabranjuje dalje tekstove o tome. Nedugo zatim, dokumenta stižu i u Vašington, pa se izdavači nalaze pred etičkom i moralnim dilemom šta da urade sa njima… Kej je zabrinuta jer se objavljivanje tekstova može loše odraziti na predviđeni izlazak kompanije na berzu, ali i zbog činjenice da je jedan od najčešće spominjanih ljudi u poverljivim papirima njen prijatelj Robert MekNamara, bivši sekretar odbrane. Ona ima istoriju druženja za američkim predsednicima, što važi i za Bena, koji se intenzivno družio sa Kenedijem. Nakon novih dešavanja, jasno je da ovakav tip novinarsko-političke sprege, u kojoj su jedni prijatelji sa drugima, sprečava objektivno političko izveštavanje. Bliski novinari prećutkuju stvari, dok su ostali osuđeni na neki vid lične političke osvete, diskriminaciju i sabotažu. The Post se ne bavi isključivo jednim političarem ili jednom političkom strankom, ali se itekako može svrstati pod politički film, jer insajderski predstavlja odnose koje vladaju između dve bitna socijalna entiteta. Skrivanje dokumentacije pokazuje koliko je vladajućoj strukturi bitnija moć od brige za svoje građane, a novinari treba da služe upravo građanima, a ne političarima. Liz Hannah i Josh Singer su napisali scenario prepun dijaloga koji jednostavno potvđuje naš skepiticizam prema političarima, ali služi i kao prolog za naše moderno razumevanje novinarstva. Posredno, shvatamo i sa koliko se pritisaka susreće Kej kao jedina žena u izdavačkom svetu i jasno je da film ima i feministički prizvuk, što je pomalo kontraproduktivno jer Kej ne ostavlja utisak samouverene i samosvesne žene. Pored toga što se bavi raznim političkim i kulturnim problemima, The Post je struktuiran i kao triler, tj. kao film u kome se dešavanja trkaju sa vremenom. Jasan mi je takav koncept, kako bi shvatili koliko je brzina bitna da priča ne stigne na naslovne strane rivalskih novina, ali je pomalo besmislen jer znamo kako se priča završava. Ono što ovom filmu fali je aktivno istraživanje, kako jedan deo slagalice vodi do drugog i konačno do kompletne slike (sve ono što ima npr Spotlight), a umesto istraživanja dobijamo pretenciozne govore velikih ljudi o Prvom amandmanu i njegovoj odbrani. Kako film odmiče scenario sve više postaje mediokritet, a šanse za potencijalno iznenađenje, uzbuđenje ili zabavu se smanjuju. S obzirom da je Spilbergov produkt, filmu se ne može naći nijedna zamerka vezana za vizuelni utisak. Meril Strip i Tom Henks čine duo koji svaki film čini bar duplo boljim, a rekao bih da je takav slučaj i ovde. Dok je Tom manje-više ziheraški odradio svoj posao, delimično i zbog toga što mu karakter ne ostavlja previše prostora da se razmahne, Meril ima nekoliko scena gde pokazuje zašto je jedna od najcenjenijih glumica svoje generacije. Plejada odličnih karakternih glumaca u sporednim ulogama, pre svih izvrsnog Boba Odenkirka (Bob Odenkirk), čitav doživljaj podižu stepenik više. Autori su spojili političku istoriju, dnevnu rutinu izdavanja novina i neizbežni američki idealizam kako bi dobili festivalski film koji će većina ceniti, ali koji će većini biti dosadan, iz prostog razloga što odgovor na pitanje objaviti ili ne znamo i pre uvodne špice. About Latest Posts Siniša StajićFounder of "The Filmske Recenzije", cinephile, wordpress enthusiast, basketball lover, hardworking fella. Latest posts by Siniša Stajić (see all) Lady Bird (2017) - 22/01/2018 The Big Sick (2017) - 17/01/2018 The Post (2017) - 13/01/2018 Možda će vam se svideti:Patriots Day (2016)Anonymous (2011)Hacksaw Ridge (2016)Argo (2012)The Imitation Game (2014)Jobs (2013)Milk (2008)