filmskerecenzije.com
The Florida Project (2017) - The Filmske Recenzije
Vaša ocena filma: [Total: 9 Average: 3.3/5] Excuse me. Could you give us some change, please? The doctor said we have asthma and we have to eat ice-cream right away. Šon Bejker (Sean Baker) je američki autor malih, nezavisnih filmova, koji se bave jednostavnim ljudima i njihovim (ne)svakišnjim pričama. Pažnju je privukao dramom Tangerine, u kojoj je pored scenarističkih kvaliteta pokazao i rediteljske veštine, kao i hrabrost da uloge dodeli potpuno neiskusnim glumcima. Takav recept je primenio i u najnovijem filmu The Florida Project, socijalnoj drami koju veći broj kritičara smatra jednim od najboljih filmova iz prethodne godine. Radnja je smeštena u hostel koji se nalazi u blizini Diznilenda, čiji su stanari pripadnici nižeg društvenog staleža. Kako nemaju gde da odu, vremenom je hostel postao njihov novi dom. Priča je uglavnom ispričana iz perspektive devojčice Muni (Brooklynn Prince), kao i njene buntovne, ali brižne majke Hejli (Bria Vinaite), igračice bez posla, koja se za stanarinu snalazi na razne načine. Nesvesna bede i problematične okoline u kojoj se nalazi, Muni dane provodi sa decom iz hostela, kojima je okolina jedno veliko igralište i prostor za beskrajne, bezbrižne avanture. Međutim, njenoj majci ostaje sve manje opcija za sticanje novca… Autor se u svom filmu bavi naličjem moderne Amerike, odnosno kontrastom koji vlada u predgrađima i koji se sve više povećava. Sa jedne strane imamo siromašne ljude, koji se jedva snalaze za stanarine, a sa druge strane bogataše koji u njihovu bližu okolinu dolaze na odmor, odsedaju u skupim hotelima i plaćaju paprene ulaznice za Diznilend, dok (ne)svesno ignorišu ono što se dešava van njega. Ono što je zajedničko za obe statusne grupe su deca, kojima je jedino bitno da provode vreme u igri, nebitno da li je to luksuzno igralište ili lokalna ruševina. Deci iz filma je hostel neka vrsta balona od sapunice u kojoj su zaštićeni, nesvesni da su ta zaštita i bezbrižnost samo iluzija. Muni, Skuti i Diki dane provode u igri, tražeći nova mesta za avanture, dok su odrasli zauzeti svojim problemima. Jedini odrasli sa kojim imaju česte susrete je dobroćudni menadžer hostela Bobi (Willem Dafoe), čija su osećanja prema ovoj (često iritantnoj) deci komplikovanija nego što deluju – činjenica je da ga nerviraju i da mu često prave probleme, ali je takođe činjenica da je zaštitnički nastrojen prema njima. Zbog toga on u dečjim očima varira između čuvara koji im dozvoljava da pojedu sladoled u klimatiozvanoj prostoriji i lošeg čoveka koji viče i preti. Priča je smeštena u okruženje u kome vladaju depresija i beznadežnost, ali se autor nije očekivano bavio tim okruženjem, nego pogledom na njega kroz dečje oči, tj. iz njihove perspektive. Nevini pogled na svet dovodi do toga da se ružna istina ne razume čak i kada praktično stoji pred njima. Neshvatanje surovih okolnosti je sjajno prikazano u sceni kada Hejlina mušterija na kratko uđe u kupatilo, a Muni nastavi da se bezbrižno igra u kadi, nesvesna da njena majka mora da se prodaje kako bi obezbedila novac. Bejker se ne trudi da akcentuje nemaštinu, već baca karte na dečje shvatanje sveta – njima igra nije beg iz siromaštva, već se igraju jer je to ono što deca rade. Nije teško primetiti da su dobar deo priče i većina interakcija improvizovani – počevši od scena u kojima se deca igraju, preko onih u kojima Hejli i Muni prodaju parfeme bogatim gostima (ljudima koji verovatno ni ne znaju da ih prati kamera), do same završnice kada kamera akcentuje Hejli i njene monologe. Dobar deo filma zauzima dečja igra ili prikazivanje odnosa Hejli i Muni što, moram priznati, ubrzo biva monotono i dosadno. Neračunajući događaje pred kraj, zaiste zanimljive scene su one u kojima se pojavljuje Bobi i to uglavnom zbog performansa Vilijama Defoa, u kome na momente bljesne ono njegovo ludilo. Moram naglasiti da je mala Bruklin Prins beskrajno simpatična, dok je Bria Vilante, koju je autor kastingovao preko instagrama, iznenađujuće prirodna u svojoj ulozi. The Florida Project je mešavina improvizovanog umetničkog filma i autentičnog realizma siromašnog američkog predgrađa, koja ima dva problema – previše je dosadna i Vilijem Defo provodi premalo vremena na ekranu. About Latest Posts Siniša StajićFounder of "The Filmske Recenzije", cinephile, wordpress enthusiast, basketball lover, hardworking fella. Latest posts by Siniša Stajić (see all) Darkest Hour (2017) - 19/02/2018 Phantom Thread (2017) - 16/02/2018 The Meyerowitz Stories (New and Selected) (2017) - 12/02/2018 Možda će vam se svideti:Dheepan (2015)Paterson (2016)Une jeune fille (2013)Sing Street (2016)Goksung/ The Wailing (2016)Everything Is Illuminated (2005)Frontier(s) (2007)