filmskerecenzije.com
Submarine (2010)
I suppose it won't matter when I'm 38, but I'm upset about it. Kao što sam napisao u tekstu za Boyhood, podžanr drame koji se bavi odrastanjem, popularno nazvan coming of age, je među popularnijim filmskim žanrovima, iz prostog razloga što nas često vraća u doba kada smo bili bezbrižni i kada su nam se, po prvi put, dešavale određene stvari, u doba kada retko ko od nas ne bi voleo da se vrati. Ovaj žanr nema previše prostora za manevre i originalnost, ali je glumac Ričard Ajovadi (Richard Ayoade) u svom debitantskom režiserskom filmu uspeo da izbegne većinu klišea i donese jedan inovativan i odličan coming-of-age. Glavni junak je Oliver Tejt (Craig Roberts), petnaestogodisnjak koji ima tipične probleme za taj uzrast - pokušava da se uklopi među svoje školske drugare i želi da osvoji pažnju devojčice koja mu se dopada. Međutim, on nije tipičan dečak. Zamišlja kako bi njegova okolina podnela njegovu smrt, špijunira svoje roditelje kako bi utvrdio promene njihove rutine i da li su imali seks prethodno veče, a vođenje ljubavi mu je čitav trud potreban da se osvoji žensko srce. Oliver je izuzetno simpatičan dečak, iako neki od njegovih postupaka, kao što su piromanija, povremeno vršnjačko nasilje i pomalo čudno ponašanje, svakako nisu za pohvalu. Njemu je srce na mestu, želi da sve bude u redu i da usreći ljude do kojih mu je stalo, mada njegove metode za postizanje tih ciljeva znaju biti pomalo diskutabilne. Tu pre svega mislim na pokušaje da osvoji Džordanu (Yasmin Paige), pa se dodvorava njenom pomalo mizantropskom pogledu na svet. Kao i većina njegovih vršnjaka, Oliver želi da sve bude jednostavno i savršeno, ali iz dana u dan se suočava sa sve većim problemima. Pre svega mislim na njegove ideale u koje ljudi iz njegove okoline, koliko god on pokušavao, ne uspevaju da se uklope. Oliver ne shvata da događaji, koji njemu predstavljaju nešto čudno i nerazumljivo, su u suštini sasvim normalni. Njegov otac Lojd (Noah Taylor) pati od depresije zbog otkaza na prethodnom poslu, dok je njegova majka Džil (Sally Hawkins) tiha osoba koja ne uspeva da se izbori sa neambicioznošću i letargijom svog supruga. Podplot nastaje kada se u komšiluk doseli motivacioni spiker Grejem (Paddy Considine), za kojeg se ispostavlja da je prva ljubav njegove majke. Ričard Ajovadi je pored režije odradio i adaptaciju knjige Džoa Dantorna. Odlučio se da Oliver bude i narator filma, a samim tim se stvorio prostor i za komične elemente (govori kako bi njegov film imao duge snimke sa kranom, ali u stvarnosti koristi zoom out ili govori kako nije opsesivan dok pretura po sobi svojih roditelja). Režiser je bio kreativan i po pitanju vizuelnog utiska, pa koristi neke stilizovane detalje kao što su menjanje jačine svetla, natpisi, realne scene koje prelaze u fantaziju i slično. Lako se primeti da su na njegov rad dosta uticali Ves Anderson i pojedini autori francuskog novog talasa, a ako nastavi ovako, lako može postati novi Ves. Takođe, bitno je spomenuti da je frontmen benda Arctic Monkeys Aleks Tarner snimio šest pesama za saundtrek. Kreg Roberts je tumačenjem uloge Olivera Tejta pokazao raskošan talenat i verujem da je novo dobro ime britanske glume. Uspeo je da potpuno uverljivo predstavi simpatičnog dečaka, iako je pred sobom imao kompleksan i odlično karakterizovani lik. Jasmin Pejdž je takođe odlična kao Džordana, sa tim što je autor dobar deo njenog karaktera držao skrivenim - kao što je bio skriven i za Olivera, ostavljajući uglavnom misterioznu zavodljivost. Trio priznatih glumaca u ulogama odraslih je bio na svom nivou i svakom karakteru su pružili opipljivu dozu ljudskosti. Submarine je netipična, stilizovana i ambiciozna coming-of-age drama koja je puna neodoljivo čudnih i komičnih momenata. Svakako najbolja preporuka može biti činjenica da je sve ono što klasična holivudska teen komedija nije. https://www.youtube.com/watch?v=yUT4GtS9_ns