filmskerecenzije.com
Split (2016)
The broken are the more evolved. M. Najt Šajamalan je filmaš koji je svojim prvim filmovima The Sixth Sense, Unbreakable i Signs doživeo instant slavu, ali je nakon toga njegova karijera krenula silaznom putanjom, čineći ga skoro, pa autorom B radova. Njegov film Visit od pre dve godine nas delimično podseća kakav je autor ovaj čovek bio, dok je njegov najnoviji film Split privukao dosta pažnje, pre svega zbog izvrsnog Džejmsa MekAvoja (James McAvoy), koji sa briljantnom ekscentričnošću tumači glavnu ulogu (glavne uloge). Radnja filma Split je prilično jednostavna: nakon rođendanske žurke, tri tinejdžerke bivaju otete. Ispostavlja se da je otmičar Kevin Vendel Kramb (MekAvoj), čovek koji pati od poremećaja identiteta sa čak 23 ličnosti. O tim ličnostima saznajemo više prilikom interakcija sa psihijatrom Karen (Betty Buckley), koja nije svesna da je on otmičar. Jedna od otetih devojaka, Kejsi (Anya Taylor-Joy), je bila zlostavljana kao devojčica i manipuliše najslabijim Kevinovim karakterom kako bi nekako pobegle. Međutim, sve ličnosti u Kevinovoj glavi zaziru od jačanja 24. identiteta, koji će se uskoro osloboditi... Priča se centrira oko dva karaktera koji su žrtve očiglednog psihičkog i fizičkog zlostavljanja. Dok Kevin ima disocijativni poremećaj ličnosti, Kejsi ima svoje mentalne probleme koji nisu dijagnostikovani. Autor ih prikazuje kao slomljene ljude koji nisu u mogućnosti da žive normalan život, ali nema nimalo empatije prema njima. Njihovo predstavljanje je, naročito što se tiče lika Kevina, ili skoro komično ili maksimalno opasno i proračunato. Ono što se meni nije dopalo, sagledavši u celini, je što mi ne znamo ništa vezano za ove karaktere, osim njihovih mentalnih problema. S obzirom na mentalne probleme glavnog karaktera, sasvim je očekivano da se, pre ili kasnije, pojavi lik psihijatra koji se bavi njime. Lik Karen u ovom slučaju ima dve namene: da na osnovu interakcija uvidimo različite ličnosti koje obitavaju u Kevinovom telu, ali i da laički objasni gledaocima kakav je to mentalni poremećaj. Buđenje tzv. 24. ličnosti se dešava uskoro, mi imamo uvid kako sedam ličnosti reaguje na tu činjenicu, a to buđenje je direktan uzrok za kidnapovanje devojaka, jer je zver potrebno nahraniti. Ono što je odlično predstavljeno je da svaka od ličnosti može razviti jedinstvene fizičke atribute unutar jednog bića. Šajamalan možda nije savršeno napisao karaktere, ali pametno smenjuje tempo sve do konačnog raspleta, sa karakterističnim plot-tvistom, koji nije efektan kao što bi se možda očekivalo (pomalo je i isforsiran). Međutim, rasplet je takav da ostavlja prostor za snimanje nastavaka i ne bi me čudilo da ovaj film bude začetnik Split franšize, naročito kada se uzme u obzir da je film zaradio preko 250 miliona dolara na uloženih devet. Konverzacije, tačnije smene Kevinovih ličnosti tokom konverzacija, su glavni izvor tenzije u filmu, a tu su i karakteristična atmosfera, closed-up snimci, kao i poneki diskutabilni izbor ugla za snimanje scene. Performans Džejmsa MekAvoja je svakako najbitnija stavka čitavog filma i retko koga će ostaviti ravnodušnim. Glumac tumači sedam Kevinovih ličnosti (ako sam dobro izbrojao) plus još jednu na kraju filma i njegove izbedbe ovih identiteta su ubedljive i u vokalnom i u vizuelnom smislu. Njegova posvećenost je evidentna i čoveku jednostavno svaka čast. Naravno, uticaj na kreiranje likova je imao skoro kao i sam autor, ali ukoliko imate neke zamerke na pojedine likove, to sigurno nisu posledice Džejmsove glume, nego isključivo razrade likova (predvidljivost ili premalo vremena na ekranu). Moram spomenuti da je prvi izbor za ulogu bio Hoakin Finiks. Split je odličan kambek za autora čija je karijera krenula silaznom putanjom, iako ne koristi u potpunosti zanimljivu premisu i briljantnost glume Džejmsa MekAvoja. Fanovi žanra će sigurno biti zadovoljni, a verujem da uskoro stiže i nastavak ovog filma. https://www.youtube.com/watch?v=84TouqfIsiI