filmskerecenzije.com
Les Innocentes (2016) - The Filmske Recenzije
Vaša ocena filma: [Total: 9 Average: 3.4/5] Ponekad vas nekom filmu privuče nešto na prvi pogled nebitno, ali opet tako jako da izaberete baš taj da pogledate. Za mene ovaj put to je bio poster, koji me je zaustavio u nepreglednom listanju filmskih naslova u nadi da ću naći neki vredan pažnje, s obzirom da u poslednje vreme je malo takvih za naći. Poster guste, tamne šume, pokrivene snegom, a u sred nje, monahinja u istom kontrastu boja kao šuma, crna odora sa belim pokrovom za glavu. Možda za vas obična slika, ali za mene upečatljiva, jaka. Kasnije, nakon odgledanog filma, ispostaviće se da ta slika vredi hiljadu reči i govori o samoj suštini ove filmske priče. Radi se o francuskom filmu Les Innocentes (Nevine). U centru priče je ženski katolički manastir u Poljskoj. Kraj je godine 1945 i kraj Drugog svetskog rata. Nakon jutarnje molitve, dok sve sestre idu za svojim zaduženjima, jedna se iskrada iz manastira i kroz gustu šumu odlazi do obližnjeg gradića. Ulazi u bolnicu gde je smešten francuski Crveni Krst. Tražeći doktora nailazi na mladu studentkinju medicine Matildu, koja ipak na kraju polazi sa monahinjom da joj pomogne, ne znajući o čemu se tačno radi. Krišom ulaze u manastir, a tamo će Matilda saznati zastrašujuću tajnu… Les Innocentes je režirala francuska režiserka/glumica/scenarista (Anne Fontaine). Ona iza sebe ima dosta naslova od kojih su najpoznatiji Adore, Coco avant Chanel i Chloe. Ovde je uradila odličan posao u svim aspektima filma. Ispričala nam je jednu izuzetno tešku priču na zanimljiv način, često sa tračcima svetlosti, čisto da razbije svu tu tešku melanholiju, sivilo i težinu kojom čitav film odiše. Ovde je sve u službi priče. Više postavljenih slojeva različitih situacija, likova, verovanja, mišljenja, načina ponašanja, načina života, shvatanja, naroda. Sve te različitosti na kraju pričaju jednu zajedničku priču o životu, izborima, veri i iskušenjima sa kojima se čovek kroz život nosi. Ovakva, fenomenalna, postavka filma od strane režiserke zaslužuje svaku hvalu. Les Innocentes, što više o njemu razmišljate, sve vas više oduševljava, jer otkrivate stalno neke nove momente, koje povezujete i shvatite da su namerno tu, vežu se sa svim ostalim momentima filma i tvore odličnu filmsku priču. Toliko različitih svetova je, nekako indirektno, možda i u neznanju njih samih, dovedeno u jedno mesto, sred Poljske, u pustahiju, da se sudari, a sve u cilju da taj sudar izrodi nešto fantastično, što je na kraju i uspeo. Toliko različitosti je suprostavljeno i u toj njihovoj zastrašujućoj borbi razvija se polako fantastična priča o ljudima. Priča u kojoj, protivno svim izgledima, neko potpuno mali i u velikoj slici nebitan, nešto potpuno bezazleno, a opet, u tom svetu, na granici sa neverovatnom hrabrošću, nakon ogromnih iskušenja i prepreka, ipak na kraju donosi svetlo i nadu u bolju i svetliju budućnost, povratak ili jačanje vere, kako u Boga, tako i u ljude. Veliko je zadovoljstvo gledati kako se različite ideologije i shvatanja života spajaju i umotavaju oko jednog problema, gde svaka strana mu prilazi sa svojim planom i stavom, a onda nakon nekog vremena shvata da je prihvatila onu drugu i da je razume. U svemu tome sve te suprotnosti nekako uspevaju da obruše svoje zidove poimanja sveta i da dozvole drugima da uđu u njega. Na površinu tada izlaze sve nesavršenosti svake, stavovi se prispituju, a prioriteti nanovo postavljaju. Tek kada prođe film i neko vreme koje ste razmišljali o istom, mnoge stvari isplivaju na površinu. Tek tada shvatite koliko je sama priča jaka, kompleksna, slojevita. Preispituje toliko mnogo stvari, na prvi pogled potpuno različitih, pa i suprostavljenih, a opet potpuno istih u suštini. Na kraju, vraćam se i na samo ime filma i poster od hiljadu reči. Nakon što odgledate film i utisci se slegnu, tek tada slika progovori i sve je potpuno jasno. Samo ime Nevine, nam u stvari i govori o nevinim ljudskim dušama, koje se silom prilika nađu na strašnim iskušenjima i mukama. Strahotama koje ne mogu da shvate niti dokuče zašto im se dešavaju i čime su vođene. Govori o strahotama rata ili bilo kog drugog vremena kad razuma, saosećanja, dobrote nestane. Kada se umovi pomrače, kada sve opije neka tama i okrene se čovek na čoveka. Tada mnogi stradaju, a u najvećem broju oni nevini. Tada jedino što čoveku ostane je vera i nada. Iz njih crpi snagu da preživi. Neki uspeju, ali neki ne. Upravo tako, sama i potpuno nevina ljudska duša u obliku monahinje, stoji okružena visokom, pretećom tamnom šumom. Uz svu sjajnu postavku i atmosferu filma, ono što potpuno zaokružuje odličanstvenost ovog filma su odlične uloge glumica koje igraju naslovne uloge potpuno upečatljivo. Prvenstveno tu mislim na mladu Lou de Laâge u ulozi Matilde, ali i Agata Buzek i Agata Kulesza u ulogama monahinja. Za mene sigurno jedan od najboljih filmova godine. Savršeno režijski i scenaristički zamišljen, postavljen i isporučen, sa jakim glumačkim performansima. Izuzetna drama sa kompleksnom i jakom pričom koja vas polako osvaja, tera na razmišljanje i što više mislite o njoj, sve vas jače udara. About Latest Posts Saša PešikanVeliki fan fantastike, naučne ili epske, svejedno, muzike, knjiga, stripova. Grafički dizajner. Pisac, pjesnik i slikar u pokušaju. Obožavalac i konzument filmova od rođenja, a ponešto zna i piše o istim. Latest posts by Saša Pešikan (see all) Black Panther (2018) - 18/02/2018 Altered Carbon (2018-) - 11/02/2018 Britannia (2017-) - 03/02/2018 Možda će vam se svideti:Bacalauret/ Graduation (2016)Dheepan (2015)Toni Erdmann (2016)En man som heter Ove/ A Man Called Ove (2015)Perfetti Sconosciuti/ Perfect Strangers (2016)Mongol: The Rise of Genghis Khan (2007)Poklosie/ Aftermath (2012)