filmskerecenzije.com
Into the Forest (2015) - The Filmske Recenzije
Vaša ocena filma: [Total: 4 Average: 4/5] Indi ili nezavisni filmovi imaju svoju posebnu čar, a to je da sa tako malo napravi puno. U većini ovakvih filmova ono što ga nosi je prvenstveno priča i izvedba protagonista iste. Svakako, indi filmovi imaju svoj poseban kolorit, muziku i taj poseban osećaj, koji bi poznao u svako doba, sa prvim kadrovima filma. Priča je neretko originalna, drugačija, ali ne po sadržaju već po samom pristupu ili uglu iz koga je ispričana. To je ono što ove filmove čini posebnim, često izuzetnim, a kao takvi pravi su izazov i za afirmisane i osvedočene glumce, koji sve više igraju u njima. Slobodno mogu reći da su indi filmovi nešto kao pozorište za onu stariju gardu glumaca, pozornica koja im pruža izazov, onaj lični, iz dubine duše, onaj zbog koga su i postali glumci. Tako i ja posegnem za jednim takvim filmom, sa vremena na vreme i odmorim svoju filmsku dušu. Into the Forest je sci-fi drama, sa akcentom na ovo drugu, mada u ovom slučaju jedno bez drugog ne može. Radnja je smeštena u blisku budućnost, prepoznatljivu po nekim gedžetima, tj. komadima tehnike. Priča prati oca (Callum Rennie) i njegove dve ćerke Nel (Ellen Page) i Evu (Evan Rachel Wood). Oni žive u prastaroj šumi, u prelepoj drvenoj kući koja se nalazi kilometrima daleko od najbližeg gradića. Dok se otac brine o domaćinstvu, Nel sprema važan ispit za fakultet, dok Eva vežba za predstojeću audiciju, može se reći prelomnu za njenu dalju karijeru plesačice. Jasno je od početka da porodica tu liže svoje rane na miru, posle smrti supruge, odnosno Evine i Neline majke, usled bolesti. Dok svi pune baterije u svom svetu, iznenada jedne večeri dolazi do nestanka struje. Ono što su mislili da je mali kvar izrodiće se u katastrofu, a oni će morati da pronađu snagu u sebi kako bi se izborili sa mnogim izazovima i teškim vremenima koja su pred njima. Indi film sa svom svojom magijom. Režiserka (Patricia Rozema), o kojoj ne znam ništa, je uradila sjajan posao. Na ograničenoj scenografiji, sa svega par glumaca, ispričala nam je priču, veoma zanimljivu, napetu i jaku. Iako gledamo, malte ne, pozorišnu postavku, film ni jednog trenutka nije dosadan, već naprotiv konstantno podgreva tu neku napetost, isčekivanje, zlosutnost koja lebdi u vazduhu. Sve je postavljeno tako da okolnosti u kojima se odvija radnja nas drže u stanju pripravnosti i, dok vreme prolazi, u glavi vam se odvijaju različiti scenariji šta bi se moglo desiti ili naše junake zadesiti. Upravo je to ta moć ovakvih filmova, sve je postavljeno i vi očekujete neki od mogućih scenarija, a u stvari odvija se priča iz potpuno drugog ugla svih tih okolnosti. Upravo u tom sporednom koloseku, zapećku svih vaših očekivanja odvija se jedna priča o odrastanju, otrežnjenju, priča o današnjem svetu, o današnjim ljudima. Priča o tome koliko se čovek, u stvari, otuđio od prirode, koliko je postao zavistan o svojim kreacijama, tehnologiji, svemu što je stvorio da bi sebi olakšao život. Istina je da je sve što je uradio u poslednja dva veka bilo pravljenje sopstvenih lanaca i odlazak u dobrovoljno, nesvesno ropstvo. Ropstvo, ne nekome, već materijalnom. Sve ovo nam je ispričano na jedan veoma zanimljiv i pametan način, polako i sa razumevanjem, što se kaže. Male sitnice u ovoj priči, tek neka kratka linija teksta, neka kratka scena, događaj, međusobno na prvi pogled nepovezani, tako jako udaraju, jasno i glasno govoreći samu suštinu priče. Na početku filma, dok Nel sluša predavanje o stanju u koje čovek upadne neposredno nakon amnezije izazvane nečim, saznajemo da tada čovek počinje da živi potpuno drugačiji život, nego do tada. Prilagođava se novim pravilima nesvesno i razvija novu ličnost, iliti osobenost. Upravo u takvoj jednoj situaciji se nalaze i naši junaci. Posmatramo ih kao ličnosti sa razvijenim afinitetima, željama i mogućnostima. Onda se dešava prekid njihove stvarnosti, izazvan nestankom nečega što uzimamo zdravo za gotovo. U ovom slučaju električne energije, čijim nestankom se urušava čitava ljudska civilizacija. To upravo otkriva koliko smo robovi onoga što smo stvorili i koliko krhke su osnove naše civilizacije i bitisanja. Naši junaci se nalaze u potpunoj konfuziji. Sve ono što su znali sada ne postoji i treba se vratiti na život koji ne poznaju, a kako su ljudi hiljadama godina živeli. Treba se vratiti prirodi. Tu njihovu transformaciju iz tehnološki zavisnih individua, ka onom iskonskom ljudskom bitisanju, fenomenalno su prikazale naše junakinje koje tumače Elen Pejdž i Evan Rejčel Vud. Sjajne role njih, kao i čitave ekipe samo upotpunjuju ovaj zanimljiv film. Into the Forest na pametan način govori o današnjem svetu i ljudima, o fenomenu stvorili smo čudovište, o svetu sazidanom na imaginarnim temeljima. Kada ti temelji nestanu pod pritiskom, jedino što nam ostaje je iskonski povratak prirodi. Autor: Saša Pešikan About Latest Posts Siniša StajićFounder of "The Filmske Recenzije", cinephile, wordpress enthusiast, basketball lover, hardworking fella. Latest posts by Siniša Stajić (see all) Perfetti Sconosciuti/ Perfect Strangers (2016) - 20/01/2017 Hacksaw Ridge (2016) - 20/01/2017 Hidden Figures (2016) - 19/01/2017 Povezane recenzije:Guardians of the Galaxy (2014)The Survivalist (2015)Gravity (2013)The Hunger Games (2012)Dawn of the Planet of the Apes (2014)Transcendence (2014)Mad Max 2: The Road Warrior (1981)