filmskerecenzije.com
Inside Llewyn Davis (2013)
If it was never new, and it never gets old, then it's a folk song. Poznato je da filmovi braće Koen (Ethan Coen, Joel Coen) nemaju nameru da se dopadnu svima - ovi autori ne podilaze nikome i ostaju dosledni sebi. Njihovi projekti su karakteristično stilizovani, perfektno realizovani, sa živopisnim likovima i ne baš svakodnevnim pričama. Takav je slučaj i sa filmom Inside Llewyn Davis, koji se labavo bazira na životu Dejva Van Ronka, popularnog njujorškog folk pevača. Radnja je smeštena u februar 1961. godine i prati Luina Dejvisa (Oscar Isaac), mladog folk pevača iz Njujorka, koji je krenuo solo karijerom nakon smrti njegovog muzičkog partnera Majka. Luinov album se jako loše prodaje, svira na slabo plaćenim mestima, nema novca i svoj stan, pa spava kod svakog ko mu to dozvoli. Priča prati nedelju dana njegovog života tokom koje, sa gitarom u ruci, traži način da podigne svoju karijeru muzičara iako je dosta činilaca protiv njega, uključujući i stvari za koje je on zaslužan. Po rečima autora, ovaj film je inspirisan kulturnom diskonekcijom na njujorškoj muzičkoj sceni gde su pesme dolazile iz cele Amerike, osim iz samog Njujorka. Kao što sam već rekao, Dejv Van Ronk je poslužio kao podloga za lik Luina Dejvisa i njegova muzika je bila startna tačka za pisanje scenarija. Upravo zbog toga Luin nije Dejv u bukvalnom smislu, ali njegova muzika jeste. Braća Koen muziku iz ovog filma smatraju direktnim naslednikom muzike iz filma O Brother, Where Art Thou?, pa su zaposlili istog muzičkog producenta, a sve muzičke deonice u filmu, osim jedne, su uživo izvedene. Film Inside Llewyn Davis prožima zaista dosta folk muzike i u zavisnosti od želje za njenim slušanjem vam može zavisiti i konačni utisak. Ovaj film je teško žanrovski svrstati. Tužan životni realizam, dosta muzike, tragikomične situacije, siva, melanholična atmosfera, istorijski podaci i činjenice - sve ovo skupa podseća na klasičan film braće Koen, ali isto tako je, u neku ruku, i unikat. Autori su u intervjuima govorili kako film nema klasičan plot, pa su zbog toga ubacili mačku, ali svako je malo upoznat sa radom braće Koen zna da njima takve stvari ne mogu da se dese. U prilog tome ide što svaki dijalog ili scena, koliko god čudno izgledao ili izgledala, u potpunosti nastupa kao logična posledica date situacije i u filmu ništa nema isforsirano. Osim toga, izvrsni kadrovi u svakoj sceni prikazuju da ovi ljudi zaista znaju šta rade. Ko je Luin Dejvis? On je, slobodno se može reći, univerzalna ličnost sa kojom se dosta ljudi može poistovetiti. Interpretacija muzičkog Don Kihota koji se svim silama trudi da njegov talenat bude primećen i prihvaćen, čovek koji voli svoju muziku toliko da bukvalno živi samo od nje. On stvara simpatije svojom spontanošću i čini da ga ljudi podržavaju tokom njegovih padova, ali činjenica je da nećemo razumeti sve njegove odluke. Ukoliko ste i sami kreativna ličnost koja ima nameru da živi od svoje umetnosti, shvatićete da talenat, istrajnost i upornost ne donose uvek očekivane rezultate. Sa druge strane, kada se skloni njegova umetnost i talenat, Luin je definicija luzera, čoveka koji nije svestan (ili ne želi da bude svesan) sveta u kome živi. Njegov odnos sa bliskim ljudima je za svaku osudu, često je nezahvalan, tvrdoglav i bezrazložno surov. Njegova bivša devojka ga mrzi, viče na ljude koji mu povremeno pružaju dom i može se reći da nikoga ne smatra prijateljem, osim svoje gitare. Njegov često egocentričan stav je jedan od činilaca koji ne čine dobro za njegovu karijeru, a pravi dokaz za to je kada mu vlasnik velikog kluba nudi dobar posao u grupi od troje muzičara, što on snishodljivo odbija. Oskar Ajzak je za gledanje i divljenje u ovom filmu. Ova uloga mu u potpunosti omogućuje da pokaže ljudima koliko je svestran jer, pored izvrsne glume, sve pesme Luina Dejvisa svira i peva uživo. Svom liku je ugradio neodoljivu crtu da ga u neku ruku volimo iako mu je stav potpuno odbojan. Podršku mu pruža odlična ekipa koju čine Keri Maligan (Carey Mulligan), Džastin Timberlejk (Justin Timberlake) i, naravno, Džon Gudmen (John Goodman). Meni je posebni bio simpatičan Adam Drajver (Adam Driver) kao Al Kodi. Inside Llewyn Davis je odličan film ukoliko ste poštovalac radova braće Koen. Može se shvatiti kao egzistencijalna drama, kao oda nekim prošlim vremenima i muzici kao univerzalnom faktoru, ali i kao filozofski projekat o umetničkom identitetu, sličan kao film Barton Fink. https://www.youtube.com/watch?v=LFphYRyH7wc