filmskerecenzije.com
Hail, Caesar! (2016) - The Filmske Recenzije
Vaša ocena filma: [Total: 12 Average: 2.5/5] Would that it were so simple? O filmovima braće Koen (Ethan Coen, Joel Coen) sam već nekoliko puta pisao na sajtu i svaki put sam naglasio njihov specifičan stil koji kombinuje čudne likove, odlične dijaloge, dozu satire, perfekcionizam, enciklopedijsko znanje o tehnikama snimanja i izvanredan osećaj za lepo. Hail, Caesar! je njihov najnoviji film koji je lepo prošao kod kritike, ali ga dosta gledalaca smatra korakom nazad u njihovoj prebogatoj karijeri. Radnja je smeštena u 1951. godinu i prati Edija Meniksa (Josh Brolin), šefa produkcije u filmskim studijima Capitol Pictures. On je odličan u svom poslu, a najčešče se bavi hirovima i problemima koje prave filmske zvezde. Jedan od njih je Berd Vitlok (George Clooney), glavna zvezda u blokbasteru Hail Caesar, koja u jednom momentu nestaje sa snimanja, a ispostavlja se da su ga oteli komunisti koji zahtevaju otkup. Osim njih, tu je još nekoliko likova koji su svi u filmskoj branši, a na neki način su povezani ili sa Edijem ili sa Berdovom otmicom. U ovom filmu je satira mnogo više izraženija nego u prethodnim radovima braće Koen, a bavi se periodom nakon zlatnog doba Holivuda, kada je na snazi bio sveopšti strah od komunizma, donet je zakon koji je odvojio produkciju i distribuciju, a polako je i televizija počela da uzima svoje parče kolača. Iz prve ruke vidimo kako je izgledalo snimanje filmova koje smo vi voleli, nesvesni koliko su loši. Ljubavne i porodične drame su počeli da smenjuju vesterni i mjuzikli koji su služili kao razbibriga, a snimanje imaginarnog projekta Hail Caesar je početak snimanja epova iliti blokbastera. Glavni problem sa filmom Hail, Caesar! je što nema pravi fokus priče, jer je otmica sklonjena u stranu zarad sporednih scena i brojnih likova koji nisu u službi glavne priče, pa se može reći da je otmica u suštini najbitnija sporedna priča u filmu, iako je sređena brzo i bez prave misterije. Svaki od brojnih likova je zanimljiv na svoj način, ali jednostavno nema vremena za njihovu razradu. Većina njih su tu u svega dve do tri scene, a neki u svega jednoj, iako je i posle te jedne scene dovoljno zaključiti kako zaslužuju više (Frances McDormand kao montažerka), pa je nerealno očekivati njihovu veću karakterizaciju. Svaka scena pojedinačno je relativno zanimljiva, ali sklopljeno u celinu deluje isprazno. Shvatam ideju koja je vodila autore prilikom pravljenja filma, ali imam utisak da su se u jednom momentu izgubili i da nisu znali u kom tačno pravcu da usmere film. Sve na gomili deluje zbrkano, kao kolaž tematski sličnih delova koji je ne baš najsrećnije sklopljen u dugometražni film. Jednostavno, nakon odjavne špice nećete upamtiti priču ili neki rasplet, nego eventualno neku upečatljivu scenu ili glumačku izvedbu. Rodžer Dikins je već tradicionalno zadužen za kinematografiju u fillmovima braće Koen, a on je sigurno u top tri osobe na svetu u svom poslu. Svaki kadar je precizan, dok je rad kamere izvanredan, sa nekoliko scena koje planski predstavljaju načine snimanja iz pedesetih, koji se danas ređe koriste. Ljudi zaduženi za kostime su savršeno odradili svoj posao i generelano film nema mane po pitanju vizuelnog utiska, što se svakako i očekivalo od autorskog dvojca. Šmek pedesetih je prosto opipljiv. Upravo su glumačke izvedbe svakako vredne pomena. Ralf Fajns kao režiser Lorens Lorenc, Čejning Tejtum kao plesač, Tilda Svinton tumači sestre-bliznakinje koje pišu o tračevima, Skarlet Johanson u ulozi trudne glumice – svako od njih je upečatljiv na svoj način. Džoš Brolin nema potrebnu harizmu da bude glavni junak u ovakvom tipu filma, ali je evidentno da je uložio veliki trud, dok je Džordž Kluni lično urnebesan. Skoro je reprizirao ulogu iz filma O Brother, Where Art Thou? i meni je bio baš zanimljiv za gledanje. Hail, Caesar! je verovatno jedan od najslabijih radova braće Koen u njihovoj karijeri – bez prave priče i sa hrpom poznatih glumaca koji se bore za svaki minut ekrana i glume bez prave poente, filmu fali briljantnost koja inače krasi njihova scenarija. Nakon sjajnog Inside Llewyn Davis, ovaj film sam doživeo kao veliko razočarenje. About Latest Posts Siniša StajićFounder of "The Filmske Recenzije", cinephile, wordpress enthusiast, basketball lover, hardworking fella. Latest posts by Siniša Stajić (see all) Hidden Figures (2016) - 19/01/2017 Arrival (2016) - 17/01/2017 I, Daniel Blake (2016) - 16/01/2017 Povezane recenzije:Now You See Me (2013)The Nice Guys (2016)Dans la Maison/ In The House (2012)Inherent Vice (2014)The Grand Budapest Hotel (2014)Pociag/ Night Train (1959)Darbareye Elly/ About Elly (2009)