filmskerecenzije.com
Hacksaw Ridge (2016)
With the world so set on tearing itself apart, it don't seem like such a bad thing to me to want to put a little bit of it back together. Iza Mela Gibsona (Mel Gibson) je turbulentna decenija u kojoj je svojim ponašanjem doveo u pitanje svoju egzistenciju u Holivudu. Međutim, pored teške naravi i diskutabilnih životnih odluka, niko ne može da porekne da je on izuzetno kvalitetan režiser. Posle uspešnih filmova Braveheart, The Passion of the Christ i Apocalypto, Gibson je napravio desetogodišnju pauzu u kojoj je dvaput odbio snimanje ovog filma, ali je na kraju ipak pristao da sedne u režisersku stolicu. Hacksaw Ridge je film o istinitoj priči Desmonda Dosa, prvog čoveka u istoriji američke vojske koji je dobio Medalju časti, iako se pozvao na amandman koji mu dozvoljava da ne koristi oružje u ratnim dešavanjima. On je nakon bitke na ostrvu Okinava, na grebenu po kome je film dobio ime, potpuno sam izvukao 75 ranjenika i spustio ih na bezbedno. Scenario se dosta oslanja na nagrađivani dokumentarac The Conscientious Objector, a prošao je pakleni put koji je trajao preko dvanaest godina kako bi napokon bio ekranizovan. Nakon japanskog napada na Perl Harbur, mladi Desmond Dos (Andrew Garfield) je, kao i dobar deo mladih američkih ljudi, osetio potrebu da se pridruži vojsci i stane u odbranu svoje zemlje. Međutim, Desmond se dosta razlikuje od većine svojih vršnjaka. Nakon incidenta sa rođenim bratom u ranoj mladosti i odrastanja sa nasilnim ocem alkoholičarem (Hugo Weaving), Desmond je stekao veliku odbojnost prema oružju i nasilju uopšte, a u prilog tome ide i činjenica da je veliki vernik. Dolazi na ideju da se svojoj zemlji oduži kao ratni lekar - svi u bataljonu će se truditi da oduzmu tuđi život, dok će on biti jedan od malobrojnih koji će spasavati živote. Nažalost, Desmondov pacifizam saborci smatraju kukavičlukom, ismevaju ga i nipodaštavaju, a direktno nadređeni čine sve da ga se otarase. Kao i u prethodnim radovima Mela Gibsona, glavni protagonista poseduje jaku volju, nepokolebljivi stav i sirovu hrabrost koja se pomalo graniči sa ludilom. U slučaju Desmonda, njegova ubeđenja se zasnivaju na jakoj veri u Boga i na bojnom polju sve vreme ponavlja mantru Bože, pomozi mi da spasem još jednog. Mišljenja sam da je gospodin Gibson, kao posvećeni katolik, pristao na snimanje ovog filma jer je uvideo spiritualistički potencijal koji se suptilno, ali nedvosmisleno provlači između scena ratnih dešavanja. Film poseduje jake emocije i jednostavno će vas pomeriti i naterati na razmišljanje, jer ćete videti rezultate nepokolebljive vere jednog hrabrog čoveka. Priča u prvom delu poseduje neke već viđene sekvence, kao što su ne baš srećno detinjstvo, devojka koja čeka kod kuće ili drilovanje narednika kako bi se našem protagonisti slomio duh, ali te scene ni u jednom momentu nisu dosadne, iako povremeno koketiraju sa melodramom. Međutim, kada se priča seli na Okinavu, ona postaje krvavi spektakl sa scenama koje sigurno niste nikada videli. Ni u jednom momentu Gibson ne gubi kontrolu i predstavlja nam ratnu rapsodiju sa dosta eksplicitnih detalja koja ne gubi fokus sa glavnog junaka. Postoji nekoliko slow-motion scena koje ističu herojstvo vojnika, a uz muzičku podlogu je jednostavno nemoguće ne naježiti se. Gibson je već ranije pokazao da nema kompleks od eksplicitnog prikazivanja posledica nasilja. Osim sjajnog režiserskog umeća, ostao je dosledan svome stilu i u tom smislu, pa je drugi deo filma pun grafičkih detalja koje neće prijati osetljivijim gledaocima. Kiša metaka ostavlja strašne posledice na telima vojnika, a mi to sve vidimo u prvom planu, bez ikakvog ulepšavanja. Njegova kamera je u centru zbivanja, akcentuje lica vojnika, koristi isključivo prirodno svetlo i, koliko god scenario zvučao jednostavno, on mu unosi potrebnu svežinu i realizam. U centru svih tih strahota se nalazi naš Desmond, čiji pacifizam u takvim okolnostima još više dolazi do izražaja. Nisam siguran kada se desio momenat da Endrju Garfild od Spajdermena dođe do uzdanice autora kao što su Mel Gibson ili Martin Skorseze (Silence), ali čovek se očigledno odlično snalazi u zahtevnim ulogama. On skoro sam iznosi čitav film, a njegov dečački šarm, ruralni akcenat i nevino shvatanje života prosto vape za emocionalnim zbližavanjem. Tumačenjem pravog heroja očigledno želi da dane superheroja ostavi za sobom. Glumačka ekipa se sastoji od dosta Australijanaca (film je snimljen tamo). Hjugo Viving je objasnio glumu u ulozi Desmondovog oca, dok je meni pomešane utiske ostavio Vins Von (Vince Vaughn) u ulozi jednog od nadređenih. Dosta se uživeo u svoj performans i neodoljivo podseća na Hartmana iz filma Full Metal Jacket. Mel Gibson se filmom Hacksaw Ridge vraća na velika vrata - gledaocima pruža istinitu priču o nesvakidašnjem heroju i brutalan ratni film, koji postavlja pitanja o veri i humanosti. Hiper-realistična produkcija u kombinaciji sa dosta emocija rezultira jednim od najboljih filmova u tekućoj godini, ne samo u svom žanru. https://www.youtube.com/watch?v=s2-1hz1juBI