filmskerecenzije.com
Guardians of the Galaxy Vol. 2 (2017)
Uvek sam sa nestrpljenjem čekao eventualni nastavak nekog filma koji me je oduševio. Takvih je bilo mnogo i većinom, na moju radost, su to bili uspešni nastavci i nastale su velike franšize. Međutim, isto tako bilo je i onih koji nisu dorasli zadatku i, ne samo to, već su uspeli da u potpunosti sahrane franšizu i dalje eventualne nastavke. Tako smo ostali uskraćeni da vidimo rasplet nekih priča. Na sreću onih prvih, uspešnih, je daleko više, ali bez obzira na statistiku, strah je uvek prisutan kada se radi o nastavcima, posebno filmova koji su vam prirasli srcu, a baš takav, za mene, je Guardians of the Galaxy. Ekipa se vratila! Ne samo da se vratila, već je to uradila uz veliki Bum! Pomenuti strah je vrlo brzo ispario sa uvodnim minutima filma. Opet sam se udobno zavalio u sedište za vožnju beskrajne zabave, zvuci Awesome Mix 2 su odzvanjali svuda naokolo, dok je noga cupkala po tom ritmu. Onda smo svi u bioskopu zajedno ispaljeni u galaksiju i više od dva sata uživanja je počelo. Gardiansi su nakon spašavanja Galaksije stvorili ime za sebe, tako da su ih razne civilizacije angažovale na rešavanju problema koje su imali. Takav je slučaj i sa rasom Suverenih, koja ih je angažovala da sačuvaju neprocenjivo vredne baterije od čudovišta koje želi da ih uzme. Naravno, stara ekipa se hvata u koštac sa čudovištem i rešava problem. Međutim, rasa Suverenih je gomila ekstremno uobraženih likova, tako da dolazi do nezgodne situacije. Povrh svega, Roket pozajmljuje par baterija na odlasku. Dojučerašnji poslodavci sada postaju progonitelji i naša ekipa pokušava da pobegne. U tome, kada je situacija izgledala bezizlazna, u pomoć im pristiže nepoznati saveznik. Od tada više ništa neće biti isto... O da. Ekipa se vratila i to sa stilom. Spašava se galaksija opet, upoznajemo istu sa raznoraznim planetama, rasama, tehnologijom i ostalim čudima. Sve pršti od akcije, boja, zvukova. Sve je na vrhunskom nivou. Ekipa savršena. Bez ikakvog ustezanja možemo reći, Džejms Gan (James Gunn) ponovo je uspeo! Ali Ganov uspeh, iako to jeste, nije u svemu prethodnom. Njegov uspeh je što je napravio jedan ovakav film, blokbastersku, spektakularnu space operu, a koji tako snažno govori i koji, u stvari, i jeste film o porodici i svemu onome što ona predstavlja. Pre nego što se vratim na to, da kažem par reči o svetlucavim i opojnim stvarima, čije vam delovanje i sve kontraindikcije, pružaju fenomenalnu filmsku terapiju. Gan je imao uspešan recept, napravljen sa prvim delom i on ga je potpuno iskoristio, idući redom. Pozornica je univerzum beskrajnih planeta i svetova, a time i prepuna mogućnosti da je namestite kako želite, sa svim beskrajnim dodacima koje nosi u sebi. On je to potpuno iskoristio i doneo nam praznik za oči. Sa svakom sledećom scenom, naše oči jednostavno uživaju u spektakularnim prizorima i bojama. Sve je dovedeno što umetnički, što tehnički do savršenstva i ispred sebe imate jedan od vizuelno najupečatljivijih filmova. Jesu u pitanju efekti, ali isti su dovedeni do savršenstva, a da bi nešto ovako tehnikom stvorio, moraš biti veliki umetnik i kreator, a Gan to svakako jeste, ili nam je ovim dokazao. Muzika u obliku Awesome Mix Vol. 2 razvaljuje. Upravo je ona, kao i u prvom delu, ono nešto posebno što Gardianse čini čudesnim. Ne mislim samo na poznate hitove koji su na listi, već na njihovo korišćenje, tj. neobičnu kombinaciju muzike sa onim što se dešava na ekranu. Na prvi pogled nespojivo, ali kad vas opali audio-vizuelni spoj neobičnosti, dobijete čisto uživanje. Sama priča je zanimljiva, brza, zabavna, bez praznog hoda. Akcije i avanture vam neće nedostajati i imaćete dovoljne količine istih da se zadovoljno brčkate u adrenalinskom glibu osećaja koje vam film isporučuje. Gardiansi ne bi bilo to što jesu da se fokusiraju samo na blokbastersku, mozak na pašu, akciju i efekte. Jednako bitan, ako ne i veći deo i snaga Gardiansa, je odličan humor. Njega nikako ne manjka i u ovom nastavku ga čak ima i dosta više nego u prvom. Ne radi se o usiljenom humoru, već onom kvalitetnom, koji dolazi iz interakcije samih likova. Tako da imate priliku da, pored napasanja oči na vizuelnom pašnjaku, se i dobro ismejete, a kez vam neće silaziti sa lica tokom čitavog filma. Kao što rekoh da bi humor, ali i sve ostalo što tvori priču, bilo uspešno, potrebno je da isto iznesu glavni protagonisti te iste priče. Ovde ih imamo baš mnogo, a ne zna se koji je bolji. Veoma brojna ekipa donosi sa sobom rizik da se to sve pretvori u opšti haos. Često u takvim slučajevima neki ne dobiju dovoljno prostora, pa ostanu neiskorišćeni. Neki pak dobiju previše, pa se film vrti oko njih, pa to ne ispadne kako treba. Ono za šta Ganu opet skidam kapu je način na koji je angažovao sve likove svoje priče na način da svi dobiju dovoljno prostora. Da se svaki lik razvija, kroz dva i nešto sata filma, na pravi način i da mi možemo uživati i pratiti sve to. Toliko mnogo likova je povezao kroz priču i kroz sve ono što se dešava, dao nam je jasan uvid o svakom od njih. Tako da smo jasno mogli videti šta je to što ih pokreće, kakvi su iznutra, njihovu prošlost, mane, vrline, žudnje. Možda me ovakav genijalan raspored vremena i razrada mnogobrojnih likova, podsetio na Star Wars, originalnu trilogiju, gde isto imamo mnogo likova, ali ih sve isto tako upoznajemo istovremeno. Jedino što se može reći je svaka čast. O samoj glumačkoj ekipi teško je pričati i izdvojiti nekoga. Svi su na vrhunskom nivou, jaki u svojim logama i upečatljivo nam razotkrivaju svakog od likova koje tumače. Pored standardne petorke, koja je standardno awesome, izdvojio bih Michael Rookera u ulozi Yondua. Ovde ima više prostora i odlično ga koristi, igrajući izuzetno važnu ulogu za samu suštinu priče. Još jedan lik, isto toliko važan dobio je dosta veći prostor. Radi se o Nebuli koju sjajno nam predstavlja Karen Gillan. Ima ih još dosta i trebalo bi dosta vremena da se svi pomenu i opišu. Međutim, daleko zabavnije je upoznati ih po prvi put na ekranu, nego čitati o njima. Tako da vam ostavljam da ih sami upoznate. Ono što ću ipak spomenuti je nova dimenzija Gruta. Ako vam je u prvom delu prirastao za srce, ovde će ta ljubav postati večna. Ovde, visok samo petnaestak centimetara i bebećim izgledom šarmira i zavodi kroz čitav film, donoseći opuštajuće predahe kroz priču. Najveći uspjeh Guardians of the Galaxy Vol. 2 je u tome što je koristeći sav navedeni potencijal, što tehnički što ljudski u vidu glumaca i režisera, napravljena snažna priča o porodici. Porodica, njen značaj, svi usponi i padovi, ali i povezanost i ljubav kojom se sve prepreke prevaziđu, odlično je ukomponovano i izvezeno kroz čitav film. Pod svim tim oklopom fantazije, superjunaka, efekata, muzike, šarenila, emocija, ispričana je u stvari priča o ljudima i o onome što ih kroz njihovo postojanje veže, drži na okupu u dobru i zlu, a to je porodica. U njoj se razvijamo, smejemo, plačemo, tučemo, svađamo i volimo. Prolazimo kroz hiljadu iskušenja, uspona i padova, odemo daleko, vratimo se i, na kraju, ma šta da se desi, ona je tu za nas i mi za nju. Ekipa se vratila! Spašavanje galaksije je na programu opet, ali i priča o samim nama i onome što je najvažnije u životu. Džejms Gan se dokazao kao veliki majstor i naprvio još jedan veliki hit, a novi sa nestrpljenjem očekujemo. Sa Guardians of the Galaxy Vol. 2 dobićete fenomenalnu zabavu za sva čula. Adrenalinske udare, napade smeha i, na kraju, potpuno filmsko zadovoljstvo kada izađete iz bioskopa. Na kraju, ne zaboravite čak pet after credits scena i obavezno skinite zarazni soundtrack. https://www.youtube.com/watch?v=2cv2ueYnKjg