filmskerecenzije.com
Drinking Buddies (2013)
Bacivši pogled na poster ovog filma, prva misao koja mi je prošla kroz glavu je imala veze sa izvesnim pićem koje se dobija mešanjem ceđenog limuna, vode i DOSTA šećera. “To je ono što se pije, a ne pivo kojim nam sa postera mašete ispred nosa”, unutrašnji namćorasti kritičar svega je govorio, ni ne okusivši film dalje od naslova i fotke, koja i nema mnogo veze sa istim. Ipak, posustao sam, vođen inatom i neosporivom željom da pogledam svaki film u koji je Olivija Vajld (Olivia Wilde) kročila. Tako je, sat i po vremena nakon što je play dugme bilo pritisnuto, moje mišljenje bilo potpuno drugačije od onog sa kojim sam se otisnuo u podvig gledanja još jednog, naizgled romantičnog, ostvarenja. Dokaz da nije dobro verovati svemu što piše na internetima je da se Drinking Buddies na iMDB nalazi u kategorijama comedy/drama/romance, što i nije baš tačno. Naime, ako ste mislili da vas u ovih devedeset minuta čeka još jedna divno-romantična, ali bez-veze-sa-životom pričica, pogrešili ste. I ja sam pogrešio. Joe Swanberg, iako prilično mlad, već je u svoj CV napakovao popriličan broj filmskih ostvarenja u kojima se uglavnom bavi ljudskim, pretežno romantičnim (i seksualnim) odnosima. Iako ne mogu reći da sam upoznat sa kompletnim opusom, priznajem da su LOL i Kissing on the Mouth ostavili utisak, možda ne snažan, ali definitivno neobičan, pre svega zbog vrlo realnog prikaza veza onakvih kakve jesu u stvarnom životu. Postavka je sledeća: Kejt (Olivija Vajld) je menadžer u lokalnoj pivari, u kojoj radi u Luk (Jake Johnson). Njih dvoje su prijatelji kakve ima svako od nas. Ona vrsta prijatelja koja se međusobno verbalno ćuška i drugarski provocira, ali su uvek tu jedno za drugo. Prijatelji koji nakon posla odu do paba da bi popili koje pivo i odigrali partiju bilijara kako bi izbacili posao iz mozga. Gledajući hemiju koja jasno postoji između njih dvoje, pitaćete se “zašto oni nisu zajedno?” i to s razlogom. No, nakon što se u pabu pojavi Džil (Anna Kendrick), a Kejt posle pića svrati do Krisa (Ron Livingston), postaje jasno da su njih dvoje, iako slični, u vezama sa potpuno različitim ljudima. Vajld i Džonson funkcionišu neverovatno dobro pred kamerom. Pored činjenice da je scenario odličan i da predstavlja ljude u okolini svojih tridesetih onakvim kakvi i jesu, glavni glumački par je odradio maestralan posao udahnuvši život likovima sa papira. Njihovi razgovori su ono što možete čuti i/ili izgovoriti, a njihova flertovanja su kao prevučena iz stvarnog života, u onom “čačkam, ali ne prelazim granicu potpune otvorenosti” maniru. Nema plačnih priznanja večne ljubavi na kiši i dramatičnih poljubaca na sredini mosta. Zapravo, film pokazuje sjajnu dekonstrukciju veze koja zbog prevelike različitosti dvoje ljudi propada. Ulazak u dublju analizu likova bi se pretvorio u amaterski esej iz oblasti dramske filozofije, što nikome ne bi bilo zanimljivo, ali činjenica je da je Svonberg vrlo verno preneo na platno ono što se nekima od vas možda i dogodilo. Drinking Buddies vas sigurno neće kupiti svojim vizuelnim prikazom koji je, iako sasvim solidan, u pozadini samog scenarija. Ne nosi ni neki fantastičan saundtrek, iako su sve pesme koje ćete u filmu čuti savršeno prikladne situacijama koje se u tom trenutku odvijaju. Čak, film vas neće ni oraspoložiti u klasičnom romcom maniru. Neće vam vratiti veru u ljubav ako ste je izgubili, ali će vam pokazati jedno sjajno muško-žensko prijateljstvo u svom punom sjaju i sa svim svojim mračnim momentima. Nakon što se zavesa spusti, primetićete da je ova priča kao i dobro pivo, gorka, ali izuzetno lepa. 7/10 Autor: Nenad Jovanović