filmskerecenzije.com
Badlands (1973)
Godine 1994. Oliver Stoun je snimio, pa može se reći, kultni film Natural Born Killers. Film je tada u mnogome šokirao publiku svojim sadržajem i zauzeo sebi posebno mesto u filmskoj istoriji. Ipak, 1973. godine je snimljen film slične tematike, koji je, pretpostavljam, imao sličan efekat na tadašnju publiku, a i delom je inspirisao gore pomenuti NBK. Bio je to prvi dugometražni film, danas svima nama poznatog, Terensa Malika (Terrence Malick) (Tanka Crvena Linija, Drvo Života, Novi Svet). On je režirao film, napisao scenario, a i producirao isti. Glavne uloge su poverene Martinu Šinu (Martin Sheen) i Sisi Spejsek (Sissy Spacek). Badlands se oslanja na stvarne događaje koji su se desili 1958. godine kada su 18-godišnji Čarls Starkveter i njegova 14-godišnja devojka, Keril En Fjugejt, počinili niz ubistava. Međutim, stvarnih poveznica između filma i ovih događaja nema. Priču nam, kroz laganu i melodičnu naraciju, priča Holi (Sisi Spejsek), 15-godišnja devojka, koja živi sa ocem (Warren Oates) u maloj zabiti u Južnoj Dakoti. Tako saznajemo kako se upoznala sa deset godina starijim Kitom (Martin Šin), lokalnim probisvetom, sa kojim počinje vezu. Tako se oni neko vreme provode, a sve iza leđa Holinog oca. Njen otac nakon nekog vremena saznaje za tu vezu i zabranjuje Holi da se viđa sa Kitom. Kit pokušava da razgovara sa ocem, ali ovaj neće ni da čuje za to. Kit u besu odlazi do Holine kuće, upada unutra i kupi Holine stvari, planirajući da zajedno krenu putem unapred osuđenim na propast. Film je potpuno neobičan i nestandardan. Pun kontrasta i sve ono što biste očekivali u određenim situacijama je potpuno drugačije. Sled događaja je neočekivan, neobičan, nasumičan. Glavni likovi potpuno neočekivano reaguju na situacije koje im dolaze u susret, sa totalno neprikladnim emotivnim odgovorom na ono što im se dešava i u neskladu sa onim što rade. Tako ih vidimo kako na stvarne probleme reaguju bekstvom u divljinu, stvarajući svoj svet ispunjen nadanjima i snovima, dečijom igrom i maštom. Nasuprot tome rade užasne stvari, ali ostaju u svom svetu, ne dozvoljavajući da ih bilo šta iz stvarnog sveta dodirne. Kroz svu tu maštariju vidimo da oni ipak polako sazrevaju i da mrvicu po mrvicu njihov balon snova puca, a kroz pukotine ulazi stvarnost i težina njihovih dela. To kulminira na kraju filma, kad devojčica postaje devojka, kad mangup sa kojim je napustila sve nije čitav njen svet više, već tamo napolju je čeka mnogo toga, a mangup konačno suočen sa nepobitnim, shvata da mora da je pusti i čini poslednje veliko delo da je spasi. Sama Holina naracija kroz čitav film deluje potpuno nestvarno. Priča o nekim užasnim događajima na melodičan način koji pre odgovara romantičnoj drami. Nestvarno lepi predeli su u stalnom kontrastu sa onim što se dešava tokom filma. Tako je stalno lepota, život, boje nasuprot ružnoće, bespuća i sivila. Muzika u filmu je odlična, ali kao i sve drugo potpuno neočekivana i u kontrastu sa onim što prati, i tako u nedogled. Dugo sam, nakon što sam odgledao film, razmišljao o tome šta sam gledao i o utiscima koje je film ostavio na mene, a i o samom značenju svega toga. Moje skromno mišljenje je da je Malik na neobičan način pokušao da prikaže život, sa svim onim što i kako nosi. Stalna nepredvidivost života sa nasumičnim događajima koje nam život donosi, često bez ikakve najave i tako se smenjuju smeh, plač, nada, tuga, sreća, ljubav, mržnja, bes, zadovoljstvo, i sve nam to često baca u lice, a na nama je kako ćemo se nositi sa tim. Ovo je odličan film, veoma kompleksan i slojevit, sa odličnim ulogama glavnog tandema. Film o kome se može dosta pisati, a opet ne reći sve, i film koji svakako zaslužuje da ga odgledate. 9/10