zeleno

Borba za zelenim, Peking ('08)

Piše Irena Kilibarda - Kvart 1 (septembar 2008)

Finansiski interesi i briga prouzrokovana deterioritetom prirodne sredine sve vise gura Kineske investitore ka izboru ‘zelene’ gradnje. 

 

2003 godine, Pekinska grupa investitora angazovala je arhitekte Njujorskog studija Steven Holl Architects za dizajniranje MOMA rezidencijalnog kompleksa, nadajuci se da ce tako postici vece interesovanje lokalnih kupaca.  Posle nekoliko meseci pregovora izmedju dizajnera i investirora oko finansijske problematike gradjenja najveceg svetskog sistema recikliranja kisnice, unutrasnje ventilacije i hladjenja/grejanja, doslo se do’ zelenog svetla’.  Danas, vecina slobodnih apartmana, sa cenom od 4,900 dolara/m2, su prodati ; Hyatt je otkupio deo kompleksa za svoj novi samoodrzivi hotel-Andus ; kompleks je postao jedan od svetski poznatih dostignuca i lepota.

 

Zelena gradnja kosta od 3 do 5 procenata vise od klasicne gradnje, ali istrazivanja pokazuju da se ulozene investicije isplate sa smanjenom utrosnjom energije na duge staze. 

Pre samo dve godine zelena arhitektura u Kini se mogla prebrojati prstima jedne ruke- prvi Kineski LEED sertificiran objekat, Accord 21 u Pekingu, koji je smanjio potrosnju elektricne energije i vode za 70 posto, bio je projektovan uz pomoc Americkih strucnjaka.  Danas je situacija drugacija- EMSI, lokalna ekipa eksperata, radi ili je vec uradila oko dvadeset samoodrzivih projekata u okviru granica drzave Kine sto podrazumeva fabrike, poslovne zgrade i mesane funkcije objekata kao sto je Silo City, centralni poslovni distrikt Pekinga.

 

Nova upravna zgrada Kineske televizije CCTV,  projekat arhitekte Ole Scheeren, arhitektonski studio OMA,  velicine od 550,000m2 je takodje jedna od novih atrakcija centralnog poslovnog distrikta Pekinga. 

Dva spojena nagnuta objekta visine od po 234m simbolizuju internu aktivnost, iznad svega svojim kompeksnim konstruktivnim sistemom.  Nepravilni dijagonalni raster se moze ocitati na fasadi i reflektuje kompleksni odnos sila konstrukcije.  Konzole su produzetci izvedeni iz dva tornja po principu gradjenja mostova.  

 

Novi aerodromski terminal ‘3’ u Pekingu, dizajn arhitekte Sir Norman Foster-a, otvorio je vrata svojim gostima februara 2008 godine.  Ovaj ogromni projekat od 1.3 miliona m2 sa tri piste i pratecom infrastrukturom je ‘izbacen’ za samo cetiri godine. 

 

Olimpijske igre ove godine su posebno podstakle Peking i Kinesku vladu da preorijentisu svetski poznat mega-grad sa jako losim prostornim i socijalnim uslovima u jedan napredan zeleni ekoloski grad.  Kineska prestonica sa zeljom da se otarasi svoje slike idustrijskog grada krece u akciju ‘smanjiti, ponovo iskoristiti i reciklirati’- preko dvesta okolnih fabrika je promenilo prvobitnu funkciju, je zatvoreno ili izmesteno.  Kolski saobracaj je sveden na pola sa regulacijom parnih/neparnih registracija u periodu od 20 jula do kraja Olimpijskih igara.

Kampanja ‘Zelenog Pekinga’ trosi oko 12.2 biliona dolara za poboljsanje kvaliteta vazduha i vode, tretiranje otpadnih voda i otklanjanje buke.  50% sire urbane zone je re-zonirano u razlicite zelene zone i ceo grad podeljen na ekoloske zone.  20% sireg podrucja Pekinga je pretvoreno u ‘prirodne parkove’, ili zasticene rezervate. 

Svih cetrnest sportskhi centara je napravljeno uz pomoc tehnologija koje ekonomizuju potrosnju vode i energije sa, naravno, odabirom ‘zelenih’ gradjevinskih materijala.  Preko stodvanest novoizgradjenih hotela je dobilo ‘zelene sertifikate’. 

 

Centar Olimpijskog kompleksa je sastavljen iz dve sportske arene koje imaju metamorfoloski znacaj- u Kini kvadrat i krug su simbol antagonizma zemlje i raja.

Nacionalni Stadijum je dizajniran od strane Svajcarskih arhitekata Herzog & de Meuron u kooperaciji sa China Arch. Design & Research Group i ARUP, iz Hong Kong-a.  Stadijum u obliku elipse je 330m dugacak i 220m sirok, dok je u najvisoj tacki 70m visok.  Spoljasnja skoljka, stepenice i krov formiraju jednu vizuelnu i konstruktivnu celinu-arhitekte ga opisuju kao sumu od 36km zakrivljenih celicnih stubova.  24 glavna celicna stuba koja se savijaju ka centralnom otvoru konstrukcije, koji ih tangira, su povezana mnogobrojnim dijagonalama.  Kapacitet stadijuma od 80 000 sedista se povecava u toku Olimpijkih igara na 91 000-umanjeno sa prvobitne 102 000.  Gnezdo i njegovi posetioci su zasticeni od snega, kise i oluje ETFE folijom u dimenziji od 40,000m2 sa gornje strane, dok je sa unutrasnje strane postavljena akusticna membrana u PTFE tkanini koja filtrira svetlost i odbija zvuk.

 

Jula 2003 godine, Australijska firma PTW u kooperaciji sa ARUP-om je dobila konkurs za izgradnju Vodenog Kubusa ili skraceno (H2O)3 u borbi protiv osamnest konkurenata.  Povrsine od 70 800m2 podeljene na pet bazena, Vodeni Kubus je trenutno najveci svetski zatvoreni plivacki kompleks.  Koncept konstrukcije je baziran na ‘gustom prostornom pakovanju’- prosta organizaciona struktura sastavljena od mineralnih kristala organskih celija ili, drugim recima receno, sapunskih baloncica.  Fasada i konstrukcija formiraju jednu celinu, sto omogucava sirenje svetlosti sa spoljasnjeg omotaca na unutrasnjost.  3500 svetloplavih providnih jastucica napravljenih od ETFE folije(‘ethylene-tetra-fluoro-ethylene’) greju centar i bazene po sistemu ‘topla-kuca’- prikupljanje solarne energije. 

Pored plivackih bazena, objekat je opremljen klizackim ringom, bioskopom i sportskom salom.  Rezultat- za sumu od 100 miliona evra dobila se dobra kombinacija uspesnog ekolosko-energetskog koncepta i inovativne   arhitekture.

 

Digitalna Zgrada Pekinga, skoro 100 000m2 povrsine, je ne samo zgrada planirana za posetioce vec i glavna kancelarija administracije digitalne informacije.  Informativni Centar Olimpijskih Igara 2008 i Virtuelni Muzej je projekat mladog Kineskog arhitekte Zhu-Pei-a.  Softver, po njegovom misljenju, dolazi ispred hardvera, te je i fasada konstruisana u istom duhu.

 

Pored Olipijske groznice i njenih objekata, juna ove godine u Pekingu je otkriven prvi Kineski ‘GreenPix’ multimedijalni zid.  Najveci LED ekran na svetu crpi energiju iz fotovoltickog sistema inkorporiranog u fasadu zabavnog kompleksa smestenog blizu Olimpijske lokacije.  Arhitektonski biro Simone Giostra & Partners u saradnji sa vec poznatim ARUP-ovim inzinjerima omogucili su da se Kineska digitalna umetnost pokaze u ‘najboljem svetlu’.  GreenPix se ponasa kao slobodan organski sistem, upijajuci solarnu energiju danju i emitujuci generisanu svetlost iz istog rezervoara nocu.  Pomocu Nemackih proizvodjaca Schueco i SunWays, Giostra i Arup su razradili novu tehnologiju laminatnih fotovoltickih celija unutar stakla zida-zavese.  Gustina celija povecava performanse zgrade, propustajuci prirodnu svetlost i u isto vreme umanjujuci skupljanje toplote pretvarajuci visak sunceve radijacije u energiju za medijski zid.

The colors in Bulgarian

Red - червено (červeno)

White - бяло (byalo)

Blue - синьо (sinyo)

Green - зелено (zeleno)

Yellow - жълто (žălto)

Black - черно (černo)

Purple - виолетово (violetovo)

Lilac - лилаво (lilavo)

Orange - оранжево (oranževo)

Brown - кафяво (kafyavo)

Grey - сиво (sivo)

Pink - розово (rozovo)

Golden - златисто (zlatisto)

Silver - сребристо (srebristo)

Beige - бежово (bežovo)