zaroni

ukradimo barku.

otvori širom žaluzine u boji lavandinog cveta i pusti so u ljubavlju i željom ispunjen ustajali vazduh prostorije. udahni jutro, protegni se i prostri svoj plavetni pogled daleko, dok se ne stopi sa najmodrijom morskom dubinom. zapali cigaru i vrati pogled u solju razređenu nežnost i požudu. pusti je da spava tek toliko dok tvoje crvene usne kroz meki filter izvuku svaki dašak zadovoljstva. potom, jednu žaluzinu zatvori, i odlučno dokoračaj do bezbrižnog sna koji ni ne sluti da će se kao sveže mleko proliti u javu. skloni joj s lica vlasi tamne kose i pređi svojim žuljavim i krutim prstima preko njenih maslinastih usana. dozvoli da se sneno osmehne i zaroni u tvoje očne dubine. odmotaj je iz vruće i premesti na svoj ohlađeni deo postelje, nežno i sporo. vodi je kroz zaliv, hrani je maslinama i breskvama. otvori joj vino. nosi belu lanenu košulju raskopčanu. smej se. ugasi motor na otvorenom moru, slušaj sa njom talase. ulovi joj ribu. ljubi je dugo u noć. zatvori žaluzine. neka bude sigurna i zaštićena.
ukradimo barku.