vozi

Sreli smo se posle skoro tri i po godine. Javili se jedno drugome, onako bezvezno, kao da nikada nismo maštali o zajedničkom životu. Nasmešili se i nastavili svako svojim putem.. Tri sata kasnije i verovatno koja čašica više i poruka sa njegovog broja “Jesi li ljuta na mene?” “Ne. Što bih bila?” “Onako.. Pitam samo..” “Nisam, ne brini :)” “Gde si?” “Skoro pa kod kuće.” “Hajde me sačekaj, hoćeš?” “Staro mesto?” “Da.. Eto me za desetak.” “Važi.” Ruka je mahinalno krenula ka torbi tražeći paklicu, potpuno nesvesna da sam prestala da pušim. Kao da je sve ponovo isto kad smo imali osamnaest… Obradovaće se, mislim. Nikada nije bio oduševljen mojim konstantnim paljenjem i gašenjem cigareta i uvek bi me pitao “Mala, zar stvarno mora?” Moralo je, kad je on u pitanju moralo je, jer nisam umela drugačije da sakrijem svoje emocije, već sam ih stalno opravdavala nedostatkom nikotina u krvi. Pojavio se. Nervozno nasmejan i kao po navici, prešao je rukom po glavi, iako mu je kosa sada bila znatno kraća, gotovo je nije ni imao. Pričali smo to veče o mom fakultetu, njegovoj devojci, koliko su nam se planovi promenili od osamnaeste, koliko smo se nas dvoje promenili, što se više ne družim sa njom.. I onda tišina, neprijatna tišina. Mislim se kako džabe pokušavamo da se foliramo da je sve kao i ranije. Promenili nas drugi ljudi, okolina, različiti životni putevi.. “Izvini”, progovara odjednom “Za šta?” “Što se nisam više borio za tebe..” “Ma hajde, to je poslednja stvar zbog koje treba da mi se izvinjavaš. Trpeo si me koliko i kako niko drugi nije.. I hoću - neću faze i izlive besa i ljubomoru i suze.. Ja sam ta koja bi trebalo da se izvini tebi što nije cenila to kad je trebalo. Drago mi je što si sad sa njom i što vam je lepo, zaista”, pokušavam da se osmehnem. Podiže glavu i ozbiljno me gleda. “Ne, odustao sam. U jednom trenutku mi se smučilo sve to sa tobom i stvarno nisam mogao više. Hteo sam, ali nisam mogao..” “Znam. U redu je. Stvarno sam bila nesnosna.” “Jesi”, smeška se, “ali i pored toga bih te ponovo birao. Sećaš se šta sam ti rekao one noći?” “Delili smo mi mnoge noći…” “Znaš na šta mislim.. Padao je sneg, a mi smo sedeli tamo….” “Znam”, prekidam ga. “I dalje to misliš?” “Da će se svako ko te upozna zaljubiti u tebe? Naravno da mislim. Rekao sam ti već, previše si zanimljiva da se nekome ne dopadneš.” Sklanjam glavu u stranu. “Izvini..” “Za?” “Što sam mislila da si seljak.. Nisi.. Bio si nešto najbolje što mi se desilo dok sam boravila ovde.. Valjda sam želela tako da te vidim, jer mi je dugo vremena bilo nepojmljivo da sam se, od svih ljudi, zaljubila u tebe..” “Bila si zaljubljena u mene?”, pita iznenađeno. “Naravno da jesam..”, smejem se, “Mučim samo one koji mi se sviđaju, pa ti sad vidi”, pokušavam da se našalim. “Uh..”, smeje se. “Znam..” “Bilo je lepo..” “Jeste”, potvrđujem, a u sećanje mi se vraćaju svi razmenjeni poljupci, svaka lepa reč, svi planovi, želje, tajne.. Svaki pijani poziv i one silne besmislene poruke.. “Znaš da sam malo upraksirala pijano kucanje. Sad ljudi nešto i razumeju..” “Dobro je. Mogao sam satima da dešifrujem i opet mi ništa ne bi bilo jasno..” Pravim tužnu facu. “Hajde, ni ti se trezna ne bi shvatila..” “To sam nije bitno”, kažem mu tobož uvređena. “Da li bi se vratila?” “Ne.. Mislim da ne bih. Bilo je lepo, ali nastavili smo dalje..” “Da”, govori ne baš potpuno ubeđen u to. “Znaš, stvarno sam hteo da te oženim i da imamo decu..” “Znam. I ja sam to želela… Bože, čini mi se kao da se sve to desilo u prošlom životu, a ne pre nešto više od tri godine..” Osmehuje se, ali ne gleda više u mene. Sećam se koliko sam volela kako me gleda i koliko bih se oduševila svaki put kad bi neko prišao da nam kaže da je divno gledati nas, jer se baš vidi da smo zaljubljeni. Ne sklanjamo ni pogled jedno sa drugog, ni kez sa lica, a drugih ljudi kao da nema okolo.. Tako je bilo nekada. “Čuvaj se, hoćeš?”, ustaje. “Naravno..” “I kad nađeš nekoga, daj mi.. U stvari nemoj. Shvatiće i sam. Nadam se samo na vreme”, ponovo slaže neki pokušaj osmeha, a ja ga imitiram. “Žao mi je što nikada nisi bila moja”, ljubi me u čelo kao nekad, a ja prećutkujem da je tako lako mogao da me ima nekada, samo je trebalo da pita.. “Pazi se”, kažem mu,“Smanji alkohol. Ne vozi pijan. Ostvari svoje snove…… Sa njom”, dodajem naposletku. “Hoćeš da te ispratim?” “Ne, nema potrebe. Mogu i sama odavde.. Sad će ionako svanuti..” Otvara usne nešto da kaže, ali na kraju samo klimne glavom, mahne mi, okreće se i odlazi, a ja ga gledam.. Kao i onaj put pre tri i po godine, samo što sada nema potrebe za suzama. Nismo ostvarili ništa što smo želeli; bili smo naši, ali ipak nikada nismo.. I to je u redu, jer smo odrastali, učili, pokušali i nismo uspeli.. Pogrešno vreme, godine, mi.. Gledam ga kako zamiče svesna činjenice da ga ovaj put stvarno neću videti, ni čuti nikada više u životu, ali tako je i bolje.. Vreme je za neke druge stvari.

“Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve (ako možeš). Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa (nemoj sa terase). Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi, ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšinicu ili komšiju je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupuj tamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću). Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek’ ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla (ustvari nije, ali jebiga). Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. NENENENEEE. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!”

Prva noć u Beogradu

- šta si to kupio?

- ma ništa, knjiga neka. I par bukmarka na poklon.


Jeste da ih nemam kome pokloniti al’ dobro. Nek’ stoje za slučaj da se pojavi neko. Ne mora ni sve znati.


- a koja je knjiga, nešto dobro?

- aha. Tomaševa poezija, hoćeš da pogledaš?

- a de zezaš da čitaš poeziju? Fakat?

- Tu i tamo, šta znam. Poezija mi je iskrenija od romana.

- Ti baš neki čudan lik, ha?

Ja baš neki čudan lik. Jebeš ga ako razumijem šta je čudno u tom’ što kupim knjigu na svom prvom dolasku u Beograd. Oke, možda bi bilo normalno da smo prvo otišli na ta neka turistička mjesta koja se moraju vidjeti a ne da insistiram da svratimo do šopinga na Ušću jer moram u Vulkan da uzmem knjigu… ali nije ni najgora moguća stvar za uraditi kad se tek dođe?

- ma uzeo prvu s reda, da imam šta raditi večeras u hotelskoj sobi.

- pa imaš tv i internet, a vjerovatno će raja negdje u kafanu večeras. Nije valjda da ne ideš s nama?

- idem naravno, ali ne ostajem dugo. Ipak treba u šest ustati, došli smo da radimo.

- uvijek preozbiljno shvataš posao, opusti se.

- radoholičar jebiga.

Zaustavljam taksi. Otvorim joj vrata, ona uđe, uđem i ja za njom. Do hotela imamo desetak minuta vožnje. Čim smo sjeli ona nastavlja.

-i šta, radije bi čitao pjesmice nego s nama na provod ha?

Taksista odbi pogled od retrovizor pravo prema meni, isti onaj pogled kao njen. Znam, zvučalo je fakat loše kako je to rekla.

-kad to tako kažeš, i zvuči čudno ali nije baš tako. Doći ću, rekao sam ti već, ali oko jedanest idem nazad u hotel. Trebam spremiti izvještaje za sutra tako da ću to da odradim a poslije se pružim uz knjigu dok me san ne uhvati. 

-baš si bezveze, pa i mi radimo sutra isto kao ti a opet možemo u provod.

-E slušaj, fakat mi nije do objašnjavanja oke?


Taksista začuđeno podiže obrvu. Nasmija se onako penzionerski i širom otvori uho.

- a ja tebe, odmah se ljutiš. Nisam ništa loše rekla. Izvini eto, neću riječ progovoriti.

Taksista presretan nastalom tišinom, jedino je sa radija svirala neka Bajagina, Ona na jednom kraju zadnjeg sjedišta zuri kroz prozor, ja na drugom slažem neke rečenice u glavi. Kao dvoje nadurene djece, nismo se primjećivali.

-Petsko četrdeset, reče taksista. Stigli smo. 

Platim taksi i dok čekam kusur, ona izađe iz auta. Dobro.

- zadrži kusur majstore, vozi dalje.

- gdje ćemo – upita taksista kao da se ništa nije desilo.

- negdje pored rijeke, nije važno. Moram da zapalim.

- daleko je Miljacka prijatelju, hoće li Dunav poslužiti?

- samo vozi.

Taksista nagazi na gas a moja nova radna kolegica ostade na trotoaru začuđena. Mogu se kladiti da mi je nešto opsovala.

- Jel tebi sve ovo zvučalo kretenski s moje strane?

- Kome, meni? – upita taksista nesigurno.

- Tebi prijatelju, tebi.

- Šta znam jebiga. Nisi neki poseban kavalir.

Vjerovatno je u pravu, mogao sam ovo mirnije riješiti. Jebiga sad. 

Bajaga je završio, sad svira neka čudna klasična muzika i nas dvojica ćutimo. Sarajevski taksista bi mi do sad sedam puta rekao „što je bolan ne odvede u sobu da joj šatro čitaš poeziju“ ili makar ono drsko „e jesi papak jarane“.

Ovaj beogradski umije da ćuti.

Auto pređe preko neke kaldrme, haman iste kao na čaršiji. Zavuče se kroz dvije-tri uske ulice i stade na trotoaru.

- Zemun nije na nekom posebnom glasu u Beogradu, pogotovo kod turista. Ne znam, meni je lepo. Tamo levo su ti restorani gde dolaze sve neki bitni tipovi, nemoj tu da ideš. Prođi iza ove ograde, ima jedna dobra klupa kraj reke. Tu možeš zapaliti i čitati koliko ti volja.

- Hvala ti. Koliko sam dužan?

- Ništa prijatelju, samo se čuvaj.

Čudan tip. Klimnu mi glavom u retrovizoru, klimnem i ja njemu i izađem. Taksi nestane u daljini.

Prođem do klupe, zapalim cigaretu i izjadam se Dunavu. 

Dobrih par sati sam tu sjedio. Pročitao Tomaša, ispušio posljednju kutiju Lakija i naravno ignorisao sve pozive i poruke na telefonu. Imao sam dovoljno novca za taksi nazad do hotela, ništa drugo mi nije bilo bitno.

Oko pola dva pozovem taksi. Nadao sam se onom istom čovjeku koji me i dovezao tu ali šanse za to su premale.

Došao neki Crnogorac u sivom Pežou. Kad sam mu rekao da sam iz Sarajeva, ispričao mi je čitavu historiju svoje porodice - sin mu tamo studira, hoće da ženi neku Selmu.  Pola ga nisam slušao.

Platim čovjeka, izađem iz taksija i u hotel. Šteta što ne rade knjižare, otišao bih još po nešto. Ovako, legnem i ponovo počnem Tomaša.

Poezija je čudna stvar. Ovisno o tome gdje je čitate i u kakvom raspoloženju, svaki put je ista knjiga – drugačija.

U dva sata legnem da spavam. Sutra je dug dan.

Kad je žena kurva?

Jednom mi je jedan od mojih muževa rekao, sve su žene kurve, ti se ovih dana samo dobro kontroliraš. Čisto medicinski gledano, kad je žena kurva? 

Žena je kurva kad dobije prvu menstruaciju, dok je ne dobije, ona je samo buduća kurva? Nije istina, žena je kurva i kad viče, ne, ne, ne, dok joj tata uvaljuje velikoga pišonju u petogodišnju pipicu. Kurva je i u četrnaestoj kad iz kuće izađe u minici, tajicama, dekoltiranoj majici… Sama je kriva ako je netko dograbi u parku u pet popodne i siluje.

Žena je kurva kad kćeri od četrnaest godina ne kaže da su sve curice u minici, tajicama i dekoltiranoj majici kurve.

Žena je kurva kad uvečer sama uđe u bar, kad u dva popodne sama uđe u restoran, kad ujutro sama uđe u kafić. Da nije kurva, ne bi ulazila u muške prostore bez pratnje, njeno samo tijelo jasna je poruka, meni treba kurac.

Žena je kurva napaljuša kad odbije muškarca koji sjedne pokraj nje pa joj kaže, ja imam ono što tebi treba.

Žena je kurva kad ne da pičke ocu svoje najbolje prijateljice. Žena je kurva kad je za sise zgrabi djed njene najbolje prijateljice.

Žena je kurva kad ne želi raditi prekovremeno sa šefom u njegovoj kancelariji, ona na stolu, on među njenim nogama.

Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad ostavi muža zbog sebe same.

Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sijeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić, kad ne ostane na bolovanju zbog dječjih kozica, kad ne želi peglati sama nego za to unajmljuje kurvu.

Kad je bolesna, žena je bolesna kurva, kad je on bolestan, žena je kurva koja kuha prevruć čaj, preslabu kavu, odvratnu juhu, donosi mlako pivo, uvaljuje toplomjer, traži od njega da se okupa iako je bolestan.

Žena je kurva kad joj zbog raka odrežu sisu. Kurvetina je svaka žena bez sise koja traži lovu za silikonsku sisu.

Žena je kurva kad ne da rastavu bez frke, žena je kurva kad želi rastavu, žena je kurva kad dio svoje plaće potroši na torbicu, čizme i kaput iako već ima torbicu, čizme i kaput.

Žena je kurva kad ne nosi smeće, kad odbije brinuti se o njegovim roditeljima, kad pročita u njegovu mobitelu poruku koju mu je poslala kurva. Samo kurve prčkaju po tuđem mobitelu.

Žena je kurva kad poludi jer on diže kredite da bi se mogao kladiti, a ona to zadnja dozna.

Žena je kurva kad telefonom razgovara sa svojom majkom kurvom. Žena je kurva kad telefonom razgovara.

Žena je kurva kad se njemu ne diže. Žena je kurva kad želi biti sama, a ima njega i s njim djecu.

Žena je kurva kad na njegovom pogrebu glasno plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu tiho plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu ne plače, on je umro zato što mu je žena kurva.

Žena je kurva ako joj je mala plaća, samo kurvetine dobro zarađuju. Sve su pjevačice kurve, i glumice, i TV voditeljice, i novinarke, i političarke, i spisateljice. Da nisu kurve, ne bi se za njih znalo. Ako se žena bavi sportom, kurva je kad ne sruši svjetski rekord. Kad žena sruši svjetski rekord, kurva je željna slave i slikanja.

Žena je kurva kad je on ostavi zbog mlađe kurve, žena je kurva kad ostavljena nađe nekog mlađeg, kad nađe nekog starijeg, kad nađe nekog svojih godina, kad nikoga ne nađe.

Žena je kurva ako je liječnica, a htjela bi biti šefica odjela. Žena je kurva kad je novinarka, a htjela bi biti urednica.

Žena je kurva kad rodi žensko dijete koje je tek rođena kurva.

Žena je kurva kad je mama, a više ne želi biti mama. Žena je kurva kad nije mama i ne želi biti mama. Žena je kurva kad je mama pa opet hoće biti mama. Žena je kurva kad je mama a htjela bi otići u kino, kazalište, na kavu. Najveće kurve ne mogu roditi čak ni kurvu.

Žena je kurva ako na televiziji radije gleda film nego nogomet, žena je kurva kad govori dok Hrvatska na terenu gubi, žena je kurva kad se ne veseli, a mi smo dali gol, žena je kurva kad se smije, a mi nismo dali gol.

Žena je kurva kad mu ne kaže da mora popiti antibiotik, žena je kurva kad mu kaže da previše pije, da ona nije kurva, on ne bi pio.

Žena je kurva kad djeca u školi imaju jedinice i neopravdane satove, žena je kurva kad ne ode na roditeljski sastanak na koji ih je pozvala kurva. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve.

Žena je kurva ako pije pelinkovac s limunom i ledom, žena je kurva ako pije vino, pivo, viski, rakiju. Žena koja nikad ne pije alkohol kurva je koja se preserava.

Sve one iza kase u marketima lijene su kurve, tete u vrtiću lijene su kurve, one u bankama lijene su kurve, medicinske sestre lijeno vade krv iz žile, stara majka već mjesecima umire, nikako da umre, živimo u svijetu kojim vladaju lijene kurve.

Žena je kurva ako ne osjeti da je on umoran nakon posla, žena je kurva kad je umorna nakon posla, žena je kurva kad ne da pičke, prava je kurvetina kad je nudi. Žena je kurva kad ju muškarac uhvati za guzicu, u autobusu, vlaku, na poslu, u tramvaju, na plesu. Samo kurve svijetom hodaju noseći guzicu.

Žena je kurva kad je stara. Svaka je žena stara kurva kad navrši tridesetu. Uvijek treba naglasiti, sve su žene kurve.

Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva.

 Kad žena prestaje biti kurva?
 Kad umre?
Kad žena umre ne prestaje biti kurva.
Ona postaje mrtva kurva.

Vedrana Rudan

Divnooo

Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve. (ako možeš) Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa. (nemoj sa terase) Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi. Ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšiju/komšinicu je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupujbtamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se. (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću) Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla. (ustvari nije, ali jebiga) Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. Nenennene. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!

I eto, da vam kažem, da me nije briga. Dovoljno mi je da je čovjek, i da me voli, da se osjećam zaštićeno kada je tu, a bez njega da svijet fali. Briga me je li siromah, ili bogataš, jesu li mu noge gazile po asfaltu ili po beskrajnim livadama, vozi li dobro auto.. Od svega toga, kada mu kažem da nisam dobro, da me pronađe, i zagrli, to je najdragocjenije. I jedino takav vrijedi.
Za Bojanu

Jedan sat ujutro, hladno kao sam đavo. Vraćam se sa neke loše svirke, sa stomakom punim tamnog piva i kaputom potpoljenim u nikotin. Na slušalicama pojačana live verzija Blue October “Hate me” dok koracima grabim Vilsonovo. Pusto, naravno, dokle pogled pada. Baš kako volim.

Još jedna djevojka kojoj sam prišao, platio piće i napričao dovoljno gluposti koje mi trijeznom nikada ne bi pale na pamet. Stiskavac dvoje ljudi koji ne znaju plesati, uz pjesmu benda koji ne zna svirati. Subota večer dame i gospodo, neka ide život.

Zove se Bojana, ako sam dobro čuo od krvave solaže bubnjara. Studira germanistiku i želi postati pjesnikinja. Stoji sama za stolom jer je došla sa drugaricom i njenim momkom. Koji su naravno nestali negdje u rasplesanoj gomili ne obraćajući pažnju na to da ona ni u kom slučaju nije dovoljno slobodna da se osjeća ugodno sa strancima ili dozvoli da je pokupi neki proćelavi student u kariranom džemperu.

Rekla je da ne sluša ovu muziku ali da su je natjerali da dođe. Da mrzi punk i rock i sve što je glasno. Da joj košulja već suviše smrdi na travu i duhan i da bi više voljela sjediti na nekom tihom mjestu uz toplu čokoladu i ex yu balade. Za deset minuta vikanja jedno drugom na uho u našem poluplesu, samo jednom me pogledala u oči. Taj uplašeni pogled mi je još jednom jasno rekao da ona samo želi da što prije ode.  

Izašli smo na taj šugavi sarajevski minus i ušuškali se u šalove i kapute. Prošetali smo do glavne ulice pa sam zaustavio taksi i otvorio joj vrata. Rekla je da je potražim ako mi zatreba društvo na nekom tišem mjestu, i u telefon upisala svoje ime i broj. Tu negdje se i nasmijala, prvi put te večeri. A ja samo klimnuo glavom kao, ja sam faca, javit ću se ako budem htio.

Taksi je otišao prema Kranjčevićevoj a ja strpao uši u kragnu kaputa, upalio svoju muziku i krenuo nizvodno pored Miljacke.

Ne zna Bojana da sam posljednji čovjek na svijetu koji će je večeras nazvati. Ne zna Bojana da se nisam trijeznio pet mjeseci i da još uvijek nosim jebeni vjerenički prsten na lančiću oko vrata. Ne zna Bojana da bi u nekom drugom životu taksijem išli u moj stan i slušali Štulića dok se golubovi mrznu na Sebilju mog Sarajeva. Ne zna Bojana da se u svitanje vraćam kući i mrzim svaku baladu ikada napisanu. Ne zna Bojana da bih dao desnu ruku i bar pola kile duše da samo na trenutak povjerujem da na svijetu postoji žena za koju bih se ponovo rodio. Ne zna lijepa Bojana da njen osmijeh podsjeća na januarsku noć kada je rekla da želi neki novi život, bez mene. Ne zna Bojana da je taj taksi vozi daleko od njene najveće greške. Sretno Bojana. I ako ovo čitaš, kloni se pankera i točenog piva. Nadji sebi nekog ko mrzi poeziju.

Cap. 2017 pág. 62 de 365


Estabas tan distraído,
asegurando que  me tenías
de la mano,
que al voltear la mirada
encontrarías de nuevo mi abrazo.

Pero, cariño olvidaste que el reloj
también se cansa,
que mis manos estaban ya arrugadas
de esperarte,
que también tengo alas y muchos cielos
por estrenar,
y que de tanto silencio me cansé de esperar tu voz
y un día quise oír una verdadera canción.

__

M. Sierra Villanueva

Meni ništa ne znači tvoja dugačka kosa, nova kratka suknja ili skupe cipele. Meni ništa ne govore tvoji ludi izlasci, ni koga poznaješ te znaš li nekog tko zna nekog. Ne zanima tko je tvoj otac i sjedi li na mjestu direktora; voze li ga drugi ili on vozi druge. Ne zanima me tvoja ljepota i svi ostali koji istu lajkaju dok te zovu „draga". Meni ništa ne predstavlja broj tvojih kartica i brojevi na istim. Brojevi koje pokazuje vaga, brojevi koje pokazuje metar. Imaš li viška ili manjka. Kila. Novaca, također. Gledaju li te s visine ili ti se dive. 160 ili 180. Svejedno mi je. Možeš biti svima najljepša, meni ćeš uvijek biti ista. I takva ćeš ostati.
Knjige koje čitaš kada si već lagano pospana, pjesme koje slušaš kada si tužna, filmovi koje gledaš zbog kojih ti se svi smiju… one male, nebitne stvari koje radiš kada nitko ne gleda, a koje su jako bitne. Meni. Tvoje plave oči meni neće pomoći kada se ne osjećam dobro. Ne mogu mi skuhati čaj ni paziti na mene. S tvojim dobrim tijelom ne mogu razgovarati kada mi bude dosta svega; kada padnem i ne da mi se više dalje. Ono mi ne može dati podršku. Ne onakvu kakva meni treba. Tvoje velike grudi neće me moći nasmijati kada me raspizde na poslu po sto i prvi put. Koga lažem, vjerojatno hoće. Ali privremeno. A privremeno nije nešto što želim za sebe. Pa čak ni povremeno.
Zaljubljujem se u pamet. U tvoj karakter. U drugačije razmišljanje toliko slično mojem. Zaljubljujem se onda kada ne znaš što bi rekla, ali me ipak ostaviš bez teksta. Zaljubljujem se onda kada nisi dobra u kuhanju, ali ipak izvučeš fenomenalnu večeru da poželim još. Zaljubljujem se u tvoju energiju; u ono što osjetim u trenutku kada sjedimo i šutimo. Ne jer moramo, nego zato jer želimo. Zato jer nam je odlično. Čak i u tišini. Zaljubljujem se onoga trenutka kada bi najradije sjela i plakala, ali ipak stisneš zube jer znaš da od plakanja nema koristi. Onoga trenutka kada sve vodi k tome da ćemo se posvađati, ali ti nekako uspiješ stati i razmisliti. Ne kako ćeš to riješiti u svoju korist, nego kako ćemo mi to riješiti. U našu korist. Zaljubljujem se onoga trenutka kada mi prilaze lijepe cure. Brdo lijepih cura. A kada mene za to nije briga. Jer znam da ja imam najljepšu. Meni. Ne njima. Ne nekom. Ne na svijetu. Meni.
—  Dean Pelić, Njegova strana priče: Tebi
Ne mogu spavati… Ne mogu jer sam tako usamljena… Nemam razlog za ustati jutrima iz kreveta… Ne mogu spavati jer previse mislim. O svemu. O svemu sto sam sjebala. I o tome kako sam dobila nista. A htjela sam samo malo. Nikad nisam htjela usminkanog lika koji vozi skupi automobil, koji mi poklanja bukete i kupuje skupe darove. Nisam htjela nekog da me vodi na vecere. Niti savrsenu kucu i savrseni posao. Htjela sam prosjecan zivot. Zeljela sam samo nekog kome se imam vratiti nakon naporna posla. Nekog s kime cu popiti pivo i pusiti cigare i zaliti se posao, na ljude, na pare. Zeljela sam nekog s kim cu na plazi gledati zvijezde, nekoga s kime cu moci sutjeti bez neugode i nekoga kome cu moci reci sve. Nekoga kome cu priznati da nosim kamen u torbi za srecu, da sam neke knjige procitala pet puta, da sam plakala na Pinokiju, da ponekad ne spavam nocima jer me strah zivota, da umirem od zelje da me moj otac zagrli, da se nadam kako su zvijezde krijesnice, a ne planeti. Htjela sam nekog da mi da svoju jaknu kad je hladno, da mi pokloni cokoladu, da procita moju omiljenu knjigu, da mi pise poruke za laku noc i dobro jutro. Htjela sam nekoga da me stvarno voli… Previse toga…Ocito previse…
—  A. G.
Živi.

Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve (ako možeš). Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa (nemoj sa terase). Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi, ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšinicu ili komšiju je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupuj tamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću). Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek’ ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla (ustvari nije, ali jebiga). Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. NENENENEEE. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!

Sin Conocerte

Te amo, sin conocerte,

y eso es un decir porque en realidad

ya te conozco,

te he imaginado y en mis desvaríos

hemos lanzado tantos deseos de amor

al mágico pozo.

Llevo muy grabada en mi cabeza

las formas de tus muecas,

la serenidad de tus anhelos,

la hermosura de tu timidez…

También el timbre de tu voz

y las ondas que va esbozando

tu sonrisa…

La fragilidad de tu alma de niño,

y el color azul del reloj que siempre

llevas contigo… Y no te conozco,

pero ya te imagino.

Te percibo… Aquí conmigo,

dejándote cuidar por mi cariño,

dejándome besar por tu silencio,

por el blanco de tus dedos que

van escribiendo ‘te amos’ y dejando

misterios… Y de todos ellos, mi favorito,

el misterio de no conocerte y ya saberte mío.

Prica iz taxi-ja

Kasno u noc, taxista me vozi na zeljeznicku stanicu. Na radiju ide neka pjesma, koju i ne cujem dok gledam narod kako nekud ili nekom zuri.
-Znas li sta je ljubav? - upita me covjek za volanom, stariji, pomalo zapusten.
Nastavih da cutim, jer nisam znala sta bih mu odgovorila.
-Ova pjesma govori o svemu osim o ljubavi. U ljubavi nema patnje. Ako iskreno volis ne ocekujes nista za uzvrat. Samo volis. Bezuslovno. Ne mozes da volis, a da mislis o tome da li on tebe voli ili da li te tamo negdje vara. U ljubavi nema sumnje. Samo volis.
Oprosti, mozda malo pretjerujem, ali ja sam samo jedan pjesnik koji voli da poprica sa ljudima. Na primjer, moja zena me napusta vec 20 godina ali me jos nije napustila. Zasto? Zato sto zna da je niko nece voljeti poput mene.
Ovo danas sto nazivaju ljubav, to nije ljubav, to je interes, to je zavisnost, poput one droge.
A kada iskreno volis onda zivis. Tada si zapravo srecan.
Oprosti mozda sam te gnjavio malo, ali eto stigli smo.
-Hvala vam na velikoj lekciji. Ovo jos za 22godine nisam cula. Hvala vam najljepse i prijatna vam noc.
Rastasmo se svako na svoju stranu, a ja i dalje mislim da onog sto vec godinama volim bas tako kako mi je taxista opisao, a zapravo sam mislila da je to opsesija.

Neko te čuva
Čak i kada ne znaš to. I onda kada ti to ne tražiš. Kada ti najviše treba. Kada ti je teško. Kada si sretan i bezbrižan. Kada ti je jastuk natopljen suzama. Kada si u zagrljaju voljene osobe. Kada si sam. Kada spavaš. Kada si u novom i nepoznatom. Kada si u poznatom, pa ne misliš.
Neko te čuva.
Kada prelaziš ulicu. Kada te neko drugi vozi. Kada si gladan. Kada ti je muka od hrane. Kada si u društvu u kojem se smeješ. Kada ti se neko nasmeši, a ti bi najradije zaplakao.
Neko te čuva.
Kada ti je hladno. Kada te neko pokrije. Kada sam sebe ohrabruješ. Kada si daleko od svega što znaš i što ti je blisko, a sve što ti treba ti je u srcu. Kada ti neko pokaže kuda da ideš. Kada se uplašiš. Kada zalutaš i kada ponovo pronađeš put.
Neko te čuva.
Kada trčiš da negdje stigneš i onda si tamo na vreme. Kada nekome nešto čestitaš, a on se ne zna obradovati, pa je tebi žao. Kada ti se maramice ponude da upiju u sebe tugu koja iz tebe izlazi. Kada ostaneš budan, da bi bio tu za nekog.
Neko te čuva.
Kada čuješ glas, koji sugerise “pogledaj mapu.” Kada kažeš da nešto hoćeš, a ipak si malo uplašen. Kada voliš, ali ti je teško. Kada želiš da podeliš svoju sreću. Kada ti se pas umazi u krilo. Kada ugledaš svoj kofer posle leta. Kada je prodavnica otvorena i imaju ono što ti treba.
Neko te čuva.
Kad pogledaš na sat i poklopljene su kazaljke. Kada maštaš i stvaraš svoje snove. Kada ti iskoče neke slike na kojima si nasmejan. Kada se nažuljaš u novim cipelama, pa rana posle zaraste. Kada dobiješ knjigu na poklon. Kada ti neko masira noge.
Neko te čuva.
Kada posumnjaš u nešto, a onda te Univerzum iznenadi kako nisi mogao ni sanjati. Kada upoznaš ljude koji tebe znaju i s kojima deliš radost. Kada se plašiš promene. Kada ti promena dobro dođe. Kada pevaš, a da niko ne čuje. Kad smogneš snage, pa pevaš i pred drugima.
Neko te čuva.
Kada meditiraš. Kada slušaš svoju tišinu, a i kada je potpuni haos. Kada se hraniš kako ti stvarno godi, ali i kada se zatrpavaš hranom. Kada vežbaš, a i kada se izležavaš. Kada samo razmišljaš o najboljoj verziji svog života, a i kada doprinosiš da se ona ostvari.
Neko te čuva.
Kada pričaš o svojim osećajima. Kada zapravo odlučiš da kažeš kako se osećaš. Kada skupiš snage i tražiš podršku koja ti je potrebna. Kada dopustiš da te drugi podrže. Kada vjeruješ u dobro. Kada poslušaš unutarnji glas. Čak i kada misliš da si pogrešio, gubio vreme ili skrenuo s puta.
Neko te čuva.
I kada zaboraviš da brineš o sebi. I kada se setiš KO si. Kada blagosiljaš druge ljubavlju i kada si besan i nezadovoljan zbog nečeg. Kada ne možeš spavati noću, kao i kada u spavanju vidiš rešenje svega. Kada misliš da ne možeš bolje, iako se duboko u sebi nadaš da to nije istina.
Neko te čuva.
Kada sjajiš u svom najblistavijem izdanju koje sada možeš biti. Kada si u mraku. Kada biraš da se osjećaš dobro. Kada dopustiš sebi sve emocije. Kada uljepšavaš svoje fizičko tijelo. Kada ne mariš. Kada ti je stalo. Kada te baš briga. Kada misliš da nikome nisi bitan, kao i kada znaš da te neko voli.
Neko te čuva.
I kada ide lako i kada deluje teško. Kada imaš kome reći da ga voliš. Kad tebi to neko kaže. Kada shvatiš da drugima možeš dati, samo koliko oni mogu primiti i da ti to bude ok. Kad shvatiš da si na putovanju života i da je vreme da počneš uživati.
Neko te čuva.
Neko vodi računa o svakom tvom dahu i otkucaju srca. Neko ko te je stvorio i ko te voli, izvan granica ljubavi koju poznaješ. Nekom si savršen baš takav kakav si. Netko veruje u tebe i zna da možeš! Neko te gleda očima ljubavi i daje potrebnu snagu. Nekome si dovoljno dobar i daje ti sve što ti je potrebno.
Neko te čuva
Da li bi za takvu?

Pogrešna
Ja imam stotinu lica.
Po želji.
Kako mi se hoće.
Oblačim ih zavisno od oblačnih i sunčanih dana…
Kako mi se ćefne.
Može mi se.
U meni su se sakrile sve tvoje čežnje,
tvoji neostvareni snovi…
Čini ti se ako pružiš ruku,
tu sam… na dohvat ruke.
Samo ako dovoljno jako poželiš,
možes me dodirnuti, osetiti…tako ti se čini.
Da, samo ti se čini.
Varke su čudne igračkice,zamagle ti vid
i učine da ti se zavrti u glavi kao kada siđeš sa ringišpila.
Sujeta je poput opijuma koji ti zamrzne misli,
i kada se probudiš shvatiš da se ceo jedan svet oko tebe,
srušio kao kula od karata koju si gradio…

Jer ja imam stotinu lica… takva sam.
Sa loše podeljenim kartama,
sa kojima ceo život blefiram.
Sa licem deteta, pajaca, zavodnice,..
sa blentavim osmehom, izrazom velike tuge…
ja sam i snažna i slaba, i svetica i grešnica,
često ispadnem najgora.
Moje je srce postalo stena,
okamenilo nakon nataloženih suza.
Ja sam najveća dvorska luda,
ja sam mali ludi vrabac,
zeleni žabac koji pije sokić na uglu,
u starim pocepanim starkama,
jer hoće mi se tako…

A kad poželim, nisam više žabac kad prodjem ulicom,
onako kako ja umem, sa stavom
i najvišim potpeticama.
Zakoračim tamo gde svaki žamor zamre,
gde drugi počinju da krekeću,
gde se ostale pretvore u ovčice koje bleje,
nebitne i male… pokraj mene.
Jer eto, može mi se tako.

Svoju sudbinu nosim kao prokletstvo,
da povredim svakoga ko se drzne da me zavoli,
da me poželi samo za sebe…
Moji su dani godine, ja nemam zemaljske snove,
ja u ovoj dimenziji odavno nisam…
Brzo mi dosadi.
Brzo se zasitim.
Gore mi cipele, zovu me daljine.
Ubija me navika, guše me tuđa očekivanja.

Ne mogu da se skrasim.

Da zastanem.

Da ostanem.

Nikada.

Ja sam ona koja se ne zaboravlja.
Tu sam da ti prstom naslikam osmeh na licu,
da ti ojačam krila za let…da te učim kako se vozi bicikl,
i kad osetiš vetar na licu, kad osetiš točak kako teraš… okreneš se…i nema me više.
Voziš sam na krilima zmaja… kao pravi veliki dečak.

Da možeš sve ispočetka…da li bi se usudio?
Drznuo? Imao herca? Da li bi ikada više tako blesavo,dečački…samo srcem?

Ili bi zastao…samo me okrznuo ramenom dok se mimoilazimo…u prolazu?

Tad bi mogao da odeš, da se okreneš,
da mi ni ime nikada ne zapamtiš. Nikada da se ne osvrneš.

Žena koje nema.

Sa ono malo duše koju nosi kao prokletstvo,
žigosana od rodjenja da bude drugačija,
da je ceo život gledaju kao sedmo svetsko čudo.

I traže kvar!!!

A sve je tako jednostavno.

Tako jednostavno i prosto u svojoj komplikovanosti.

Kockice su rasute po stolu…složiti mozaik.

Da li sam samo vešti prevarant,koji ume da se podvuče pod kožu;
ona na koju su vas majke ceo život upozoravale;
ona kojoj se može…ona koja ne traži i ne pita…nikada?
Ona koja uvek mora da ode?
Drugačija. Sama. Svoja…?
Ona kojoj je “Glad beskrajna a ruke večno prazne” …?

Ili sam samo privatni pajac za osmehe?
Remorker koji ceo zivot vuče velike brodove na pučinu?
Ludi vrabac koji udara glavom u zidove…?
Samo uplašena devojčica ispod svih maski kojima skrivam lice?
Štitim se od onih koji čekaju ispod žice na kojoj koračam u haljini cirkuske jahačice da se spotaknem.

Ona koja po žici hoda zatvorenih očiju….
Da li bi za takvu stavio jabuku na glavu…kao metu…i dao joj oružje u ruke?

Šta žene, zapravo, žele?

Pa, kad me već pitaš… (duboki udah) doručak u krevetu, vikende izvan grada, čistu posteljinu, seks, cipele Manola Blanika, telefonski poziv, dobar usisivač, vreme za razonodu, zagrljaj otpozadi, muškarca koji vozi u rikverc jednom rukom, ume da popravlja stvari po kući i zna kako da razonodi bebu, ima široka ramena, dobar plan, nekog ko dobro poznaje žensku anatomiju, šaputanje na jastuku, smeh uz dobru šalu, dobru knjigu, udoban grudnjak, ljubavna pisma, cveće, kišne kapi na laticama ruža i brkovima mačeta.*
* Spisak važi samo za danas.

—  Ema Garsija - U ime ljubavi