vodi me

Vodi me jednom u svoju sobu, legni pored mene i pipaj mi kosu i pitaj me da li hoću kafu ili vino i daj mi sve papire i sve olovke da ti pišem o tome koliko je lepo biti glup i srećan sa tobom. Ti si najlepša ludnica u kojoj sam bio i kojoj se uvek rado vraćam i koju grlim. Ti grliš kao hiljadu svitaca mrak. Svitac bez mraka je samo ništa.

Hajde sa mnom u bioskop, spavaj u mom krevetu, trči po mojoj sobi, šminkaj se po mojim kupatilima i jedi jagode i puding u kadi sa mnom i reci mi da moraš da ideš ali da želiš da ostaneš, i onda ostani. Jedi sa mnom i kupuj mi često jabuke jer jabuke su zdrave. Čuvaj svoje lice. Molim te, čuvaj svoje lice i svoje telo. Čuvaj se od mene kada odem rano kući od tebe.

Teraj me da ti pišem. Teraj me i voli me. Pitaj me da li hoću da šetam i da li mi se ide negde gde ima dosta vode. Pitaj me da li da obučeš ono što ja volim kada obučeš ili da obučeš ono što ti voliš. Pitaj me da li ću otići sutra i zaboraviti te. Pitaj me da li sam zaljubljen u tebe. Pitaj me kada sam ti poslednji put do kasno pisao. Pitaj me da li volim špagete. Pitaj me šta značim u tvom životu. Samo nemoj da me pitaš šta mi je kada osećaš da ne želim da me to pitaš. Volim kada mi slušaš srce i kako se plašiš za svoje srce.

Volim kako gledaš kroz prozor dok se voziš, čak i kada ne znaš kuda ideš. Ja stvarno mislim da si ti negde tako nešto, da ne znaš gde ideš i kuda ideš i zašto ide, ti samo ideš i onda se udariš u neki zid; nekad ga probiješ a nekad se razbiješ u komade. Tada bih te najviše sastavljao, jer tada znam da si pored cele svoje lepote i duše i ti ipak, kao i ja, čovek. Tada te najviše volim.

Ali molim te, nemoj niti pokušati spasiti me. Ne budi moj heroj, moji heroji su me više puta ostavili polumrtvu, negdje, daleko od bilo čega što volim, ostavljali su me u tami i slamali me iz dana u dan. Budi ono što me tjera da se borim, budi ono što me izaziva na život, ljubav, smijeh, bijes, strah. Budi ono što mi dopušta vjerovati. Probudi u meni mješavinu emocija koju neću moći izdržati i pokazat ću ti da mogu. Uspjet ću. Probudi snagu u meni, dopusti mi da te volim na onaj način na koji samo ja mogu voljeti, probudi ljubav koju samo ti možeš osjetiti. Dopusti mi da te ne pustim da odeš, dopusti mi da se naljutim i da te svejedno zagrlim kao da je zadnji put… Budi moje more. Neka me tvoje struje vode  bilo gdje. Vodi me kamo želiš, tvoja sam. Daj mi da te opet imam, ali ne pokušavaj me spasiti, meni spas ne treba. Dovoljno je da tvoj šapat razbije tišinu ove mirne noći… Samo to.
—  Još jednom, 141016
Ne mogu spavati… Ne mogu jer sam tako usamljena… Nemam razlog za ustati jutrima iz kreveta… Ne mogu spavati jer previse mislim. O svemu. O svemu sto sam sjebala. I o tome kako sam dobila nista. A htjela sam samo malo. Nikad nisam htjela usminkanog lika koji vozi skupi automobil, koji mi poklanja bukete i kupuje skupe darove. Nisam htjela nekog da me vodi na vecere. Niti savrsenu kucu i savrseni posao. Htjela sam prosjecan zivot. Zeljela sam samo nekog kome se imam vratiti nakon naporna posla. Nekog s kime cu popiti pivo i pusiti cigare i zaliti se posao, na ljude, na pare. Zeljela sam nekog s kim cu na plazi gledati zvijezde, nekoga s kime cu moci sutjeti bez neugode i nekoga kome cu moci reci sve. Nekoga kome cu priznati da nosim kamen u torbi za srecu, da sam neke knjige procitala pet puta, da sam plakala na Pinokiju, da ponekad ne spavam nocima jer me strah zivota, da umirem od zelje da me moj otac zagrli, da se nadam kako su zvijezde krijesnice, a ne planeti. Htjela sam nekog da mi da svoju jaknu kad je hladno, da mi pokloni cokoladu, da procita moju omiljenu knjigu, da mi pise poruke za laku noc i dobro jutro. Htjela sam nekoga da me stvarno voli… Previse toga…Ocito previse…
—  A. G.
Sto sedamnaest nedelja

Jedno putovanje.
Ona i ja.
Koje je počelo, eto tako.

Volim da se vratim malo
da vidim tragove
da vidim šta sam napisao
da vidim koga sam voleo da vidim šta me je slomilo
i zbog čega sam otišao.

Umem da odem i na njene početke
i da vidim kakva je bila pre
da vidim da li su joj oči drugačije nego ove sada
da joj poljubim prvi korak

Njena prva prošlost
pre sto sedamnaest nedelja. Nisam bi tu.

117. nedelja 

Nikad me nemoj pitati šta vidim u tebi
jer ja ne vidim u stvari ništa
ali ti to nećeš razumeti.
Ja sa tobom sve želim da osetim.

74. nedelja

Njena arhitektura i moje reči to bi bilo lepo spasenje.

Tako lepo nećemo promeniti svet
ali baš me briga.

62. nedelja

Ima ta jedna fotografija
pre šezdeset i dve nedelje
ona je na litici
gleda na more i tamo je neki čamac ne znam o čemu misli.

“Vodi me u muzeje i svoja kolena.” rekoh jednom dok je kupovala kiflu.

48. nedelja

“Da odemo u Sremske Karlovce
da pobegnemo na dan iz kuća
čak slažemo gde idemo ako nas uhvate
a možda ipak odemo u Prag jer nikada nisi bila.” -

rekoh u jednom pismo 
koje nikada nisam poslao
nisam znao adresu njenu.
Znam samo da nikada nije bila u Pragu.

44. nedelja

Volim kad šetamo
i onda sednemo negde gde se deca igraju i voze trotinete
pa odem
po sladoled
i vratim se
a njoj jesen svuda
a ona se smeje.

35. nedelja

Nikada nisam znao
koliko voli plafone i lustere
i ovaj jedan život
bih mogao da provedem
gledajuću je
kako je srećna zbog lepog i prostaranog plafona
blistavog lustera
i još nekih mojih reči.

33. nedelja

Gledam je
i jesen i zima
i svako godišnje doba
svako vreme
u njoj je.
Zato mi je draga.

24. nedelja

Lice i koža
postaju vatra.
Ali kakva je ovo vatra
nikada nisam video
ovako čistu vatru?

19. nedelja

Zanima me kada vidim tvoj život
šta je to.
Ja samo želim neke odgovore
ne plaši se
neću ja ništa više
samo neke odgovore
da mi bude lakše da shvatim
da tvoje postojanje
i moje ruke
sada jesu jedno trenutno sada.
Treba mi odgovor
da znam da li smo se stvarno tako lepo našli.
Treba mi odgovor
da znam da ovo putovanje nije moja uzaludnost
i sreća
i bol.

17. nedelja

O mahovini ona
kao ja o njoj.

11. nedelja

Ako želiš da znaš
ja sam samo malo proputovao
da bih video malo lepote
tvoje oči
i kosu sa cvećem.

Pronašao sam prošle vekove
i divne ruke.

8. nedelja

Ta jedna oluja
kada se neko pored koga nam srce beže kuca
zavrti
i vrti
i smeje.

5. nedelja

“Ljubav” je tako slaba reč
kada pogledam način na koji živiš ovaj život.

1. nedelja

Poslednja stanica njene stvarnosti.
Ona sada negde spava
a ja sam završio ovo putovanje.
Nikada nisam ovo želeo
samo sam želeo malo da je posmatram a da ona ne zna
a eto
ja sam se vezao.
Tako jako.