vjecna ljubav

Priđi mi. Uhvati me za ruku kao pre. Želim da opet osetim tvoj dodir. Stavi svoje ruke oko mog vrata. Želim da osetiš moj parfem. Želim da na prstima osetim pramen tvoje kose. Da te čvrsto zagrlim. Da me zagrliš. Da nikad ne pustimo jedno drugo. Dovoljno je samo da se dodirnemo. Rukama, usnama, srcima. Nema veze što se ne budimo u istom krevetu, jer naše duše spavaju u istoj postelji. Može doći još mnogo njih posle tebe, lepših i boljih, al’ džabe im sve kad nisu ti. Ne bira srce zbog koga će da kuca. Ne bira razum, zbog koga će da se isključi. Ne biraju ruke zbog koga će se tresti. Trese se nekad duša, kad pomisli da smo sve mogli, a ništa nismo uspeli. Oh, koliko smo se nekad voleli! Zavideli su nam. Bila je to ljubav koja se retko viđa. Varali smo jedno drugo, priznajemo to oboje. Varali smo da bismo još više shvatili koliko se, ustvari, volimo. I razumeli smo jedno drugo. Nekad si me razumela, više nego što sam razumeo sam sebe. Nekad smo se svađali. Nekad čak i vrištali jedno na drugo. Te svađe su postajale maženja. Vike su postajale poljupci. Bože, koliko smo se samo voleli. Ne! Mi se i dalje volimo.


-EZZIO-