turkish oil wrestler

youtube
Turkish oil wrestling. Priča iz Istanbula.

Pre nego što odete u Tursku, treba da znate da je nacionalni sport Turaka oil wrestling iliti rvanje u ulju. To je najhomoerotičniji sport na planeti. Ako uporedite i najgay balet sa ovim rvanjem, shvatićete da je balet mala beba naspram ovog soft sport gay pornića. Dva rvača mažu svoja zgodna tela uljem, a onda se dohvate u koštac i trude se da jedan drugom skinu gaće jer je to najlakši put do pobede. Turci ne vide ništa čudno u vezi sa ovim sportom, a kako i da vide kada je to deo njihove tradicije.

Drugi deo tradicije, koji bi trebalo da znate, je gay istroija Osmanlijskog carstva. Osmanlijama je bila normalna pojava da stupaju u seksualni kontakt sa golobradim mladićima koji su ih ospluživali u hamamima. Gay seksa nije bilo samo u hamamima, već su postojale i specijalne javne kuće gde su mladići zadovoljavali starije muškarčine, a takva uživanja nisu bila strana ni samim sultanima ni dervišima.

Jedan moj turski prijatelj, koji je radio u Nišu, pričao mi je kako je i danas normalna pojava u Turskoj da strejt muškarci pokupe nekog gaya i izjebu se sa njim. Mi smo takođe pomalo usvojili tu čudnu sex kulturu, koja opravdava seks strejt muškaraca sa izrazito fem muškarcima, po kojoj strejt muškarac nakon toga ostaje strejt (ako je aktivan), a ovaj pasivan biva prozvan pederom. Verovatno Turcima možemo i da zahvalimo na alarmantnom broju fem tipova koje je odgajila ta kultura.

Pošto sam znao sve to, zapucao sam pravo u Istanbul da se upoznam sa jednim Turčinom kog sam na'vatao na romeu. Tog dana sam bio zadovoljan svojim izgledom. Bio sam mlad, svež i koščat. Kosa mi je bila kratka i svetlosmeđa. Sećam se da sam imao modernu sexy frizuru. Moja drugarica, lezbijka, me je šišala za tu priliku. Možda što sam bio mlad ili što sam bio zaljubljen, a ostavljen, pa sam želeo da dokažem sebi da vredim više uprkos tom raskidu; tek tog dana sam bio jako zadovoljan sobom. Moj izgled jedino je kvario jedan težak žuti ranac na leđima i velika crna đubretarska kesa koju sam premeštao iz ruke u ruku.

Umesto da razgledam grad, odlučio sam da vreme pre polaska za Sofiju provedem na autobuskoj stanici. Tu sam se osećao najbezbednije nakon što su me opljačkali čim sam stigao u Istanbul. Uz stanicu se nalazio neki bazar u kom sam proveo pet sati lutajući bez cilja.

Isprva je bilo zanimljivo razgledati mlade Turke umesto izloga i izazivački posmatrati pravo u oči svakog zgodnog Turčina. Pun samopouzdanja, bio sam uveren da plenim svojom pojavom i da će svi Turci poludeti za mnom. Bio sam tako siguran da ću se kresnuti s nekim tog dana!

U početku je bilo zanimljivo! Bio sam posve neodlučan za koga da se odlučim. Zamišljao sam da je dovoljno da samo tek izaberem nekog i da će taj odmah poleteti za mnom. Čitao sam da su Turci izuzetno napaljen narod i da ne biraju koga će da jebu. Mislio sam da će to da se dogodi i meni! Verovao sam da Turci ne bi mogli da mi odole jer sam bio mlad, lep, plavkast i, najbitnije, stranac, Srbin, Sloven, a to je skoro isto što i Rus, a Turci vole Ruskinje!

Međutim ni moje krupne plave lokne (koju nemam već sam obrijan) ni zanosne plave oči (koje nemam) ni ceo taj moj slavic look (koji imam) nije pomogao. Nijedan Turčin se nije okrenuo za ovim rusko-srpskim top modelom. Bio sam očajan, tako očajan da bih pristao na seks sa bilo kojim Turčinom samo da ih probam. Turci i ja smo zamenili pozicije: oni su bili probirljivi, premišljali su se i zaobilazilii, a ja sam bio taj koji bi se pojebao sa bilo kim.

Umoran od tragično lošeg zavođenja, u iščekivanju kad će se pojaviti onaj pravi koji će me spasiti petočasovnog čekanja na stanici, odlučio sam da sednem u neki cafe restaurant. Naručio sam turski specijalitet i flašicu Coca Cole, tog divnog napitka koji izjednačava bogate i siromašne, kako bi rekao Andy Warhol. Sedeo sam u bašti restorana, bio sam pomalo provokativno obučen, dovoljno da se posumnja da sam gay, ali ni to nije pomoglo. Jednostavno, taj dan je bio totalni fijasko. Kao što vidite, ja se nisam omrstio u Turskoj niti lepo proveo. Naraovučenije je da ne verujete slepo svemu što ljudi govore.