On nije savršen. Nisi ni ti. A ni vas dvoje nikada nećete biti savršen par. Ali ako te uspe nasmejati jednom, naterati da uvek razmisliš dva puta, i ako prizna da je samo čovek i da čini greške, zadrži ga i pruži mu najviše što možeš. On ti neće citirati poeziju, ne misli na tebe u svakom trenutku, ali će ti pokloniti deo sebe za koji zna da možeš slomiti. Nemoj ga povrediti, nemoj ga menjati i ne očekuj više nego što može da ti da. Nemoj ga analizirati. Smej se kada te usreći, viči na njega kada te naljuti, i neka ti nedostaje kada nije tu. Voli jako, kada je ljubav već tu. Jer, savršeni muškarci ne postoje, ali uvek postoji jedan, savršen za tebe.
— 

Bob Marley

Koliko je ovo lepo rečeno.

Nisam mislio da je to ona kada sam je vidio. Drukčija kosa, drukčija šminka, čak i njena ravnoduštost i hladnoća… drukčija. Sve je drukčije, ali to je i dalje ona. I to me dotuklo. Činjenica da je to ona ista djevojka koju sam volio…volio i otjerao. Lažem sebe da je to trebalo biti tako, da je to sve zbog njenih grešaka. Al’ njenih grešaka nije bilo. Ja sam njene izmišljao, ona moje zaboravljala. Volio sam je i nije mi žao. Al nek id k vragu što je još volim i što ovaj put ne znam kako da lažem…pa, ne znam kako da lažem sebe… opet. Nju ne moram… istina je odavno ne zanima.

Voljela bih da trenutno nema nikoga oko mene. Da se nalazim na nekoj plaži uz zalazak sunca, sama, razmišljajući. Da nema pritiska okoline, da nema tuge, samo tiha melanholija i spokoj. Da mi niko ne govori šta da radim, kako da se ponašam, kako da se oblačim i kako da izgledam. Jer ubiste me ljudi, ubi me vaša površnost, dvoličnost, lažna prijateljstva, lažne kratkotrajne ljubavi. Ja bi sreću, jake ljubavi, jaka doživotna prijateljstva, more, sunce, sreću iskren osmijeh, život bez mobitela, tableta, tehnologije. Ja bi knjige, Andrića, Selimovića, Šekspira, Rumija, Bijelo Dugme, Indexe… Ja bi ono čega više nema i čega više neće nikada biti.
—  vrijeme-ljubavi.tumblr.com