trunka

zašto smo sami na svetu?

Kad pomisliš da si stvarno srećna, tu i tamo, sa sremske strane te zapljusne onaj šećerni vazduh pređašnje sreće. Sreće na koju si zaboravila sto puta do sada i ne bi nikada ni shvatila koliko si tužna da tog vazduha večeras ne bi. Zašto to sve tako biva? Zašto je tako lepo bilo? Zašto tako leti vreme i prošlost zatrpava tragove? Nemam ja stvarno više snage za ovaj svet…Kako imati kad ti je svaka trunka sreće zatrpana u danima prošlim? Kako se preživljava životna gorčina i bol u grudima? Zašto se i dalje voli isto kao tih godina? Zašto smo sami na svetu?