tesktovi

Kada imas nekoga,kao sto ja imam nju,kada zavolis nekoga,kao ja nju,kada bi,za naizgled nebitnu osobu,dao sve,kada ti je tesko kada je i njoj tesko,kada si sretan sto je ona sretna,kada si sretan sto je uopste imas,mozda nemas njen zagrljaj kada ti je najpotrebniji,ali se sjetis da imas nju i sve postaje lakse,imas je u mislima,u srcu,imas je u stvarnosti,kada ti oci zasuze kada god nesto lijepo kaze,kada izgovori tvoje ime onako kako samo ona zna,tada pocinjes shvatati i prepustati se stvarnosti,shvatis da ipak postoji neko ko cuje ono sto pozelis reci,a ne izgovoris,neko koga si zavolio,onako,sasvim slucajno,ne namjerno,neko ko ti pruza ruku,iako je ne mozes dotaknuti u tome trenutku,ta ruka dotice tvoje srce kad si sam u svojim mislima,tisini.Ona je dosla da bude tu kada ti je najteze,kada svi drugi okrenu ledja.Imas potrebu stalno joj ponavljati koliko ti znaci,da si ti bez nje niko,imas tu glupu potrebu,iako znas da i ona sama to vec zna.Onda shvatis da te svi drugi pocnu prezirati.Preziru te!Pokusavaju unistiti tvoj svijet,ali ne das!Ne das ono sto je dio tebe,nesto sto volis.Boris se u inat svima,u svom tom inatu uspijevas pobijediti sam sebe,bolji si,i dalje je volis.Postaje ti nebitno sta ce se pricati,samo je ona bitna-kada to shvatis,kada shvatis svoj svijet,shvatit’ ces i srecu.