teram

Ostani…
Ne zato što se bojim odlazaka,
Jer i sam znaš da ih sve teram od sebe
A tebe bih da zadržim.
Ostani…
Jer je tišina sa tobom prijatna
I ne razmišljam previše kad si tu.
Ostani…
Jer kraj tebe nemam potrebu za
Autodestrukcijom
Kojoj sam godinama sklona.
Ostani…
Jer volim da gledam kako ti se jamice formiraju na licu
Kada te nasmejem.
Ostani…
Jer si jedan od retkih ljudi kojima uspeva
Da me iznenade.
Ostani…
Jer pored tebe uvek zaboravim na strah
I ničega se ne bojim
Ja, ovako plašljiva.
Ostani…
Jer ne želim ničije druge ruke na sebi.
I šta ima veze što nisu baš mekane?!
Ostani zato što je sve tako zamršeno
I zato što ništa ne znamo.
Ostani…

Želim da ti pričam
Kao nekad
Kako me plaši dan u kom
nećemo da se prepoznamo na ulici
Sklanjajući se jedno od drugog.

Najsmešnije je što nisam mislio
da će doći ovako brzo
prolaziš pored mene i nestaješ
u neki novi zagrljaj
Pokušavajući da izbegneš
Par reči sa mnom
Dok ja nestajem u nagiganju flaše
Trudeći se da uzmem najduži gutljaj ikad
I da kasnije prepričavam
Pijanim drugarima
kako sam uspeo da popijem pola bombe na eks
Oni neće znati razlog
Već će samo da me veličaju.

Želim da ti pričam
Kao nekad
Kako ćemo jednom ostati ljudi
koji se neće videti mesecima
Opet, nisam verovao i nisam hteo
da to bude ovako brzo
I da to bude sad
Nekad previše pričam nešto što ne želim
A čini mi se da se sve obistinjuje.

Na sve to
Ti si samo i uvek ćutala
Kao da si znala
Da više ne želiš da budem pored tebe
Jer sve što znam je da mračim
I pravim najgore od svake situacije
A svako želi vedrinu i svetlost
Pošto je tako najlakše da se proživi ovo.

Govorio sam ti da sam ovo ja
I da silom ne mogu da se menjam
A nisam bio svestan da te tako samo teram
U naručje svake moguće osobe na planeti
Što dalje od mene.

I sve što si znala je da ćutiš
Nekad je to govorilo mnogo
Ali onda kada su reči bile potrebne
Nisi znala šta da kažeš
i to me je tako ubijalo
Visio sam sam
Na praznoj Golgoti
Dok je Pontije Pilat bio
već uveliko truo leš.

Želim da ti pričam
Kao nekad
Kako neće proći dan
A da ne pomislim na tebe
Jedino sam u to bio siguran
Ali sam pogrešio
Dani su nekako i prolazili
Ali kod noći sam se malo zajebao
Nijedna prokleta noć ne prolazi
Tada samo tražim razloge
Razapeta sećanja
I trenutke u kojima sam
osećao sopstvenu prisutnost.

Kada to prođe
Ostaje samo raspad sistema
i konačno isključenje.
A pričam sve ovo
Jer te možda..

Ma.. zaboravi
Jutro je ionako već tu.

—  Stefan Kirilov
Bacam mu se u zagrljaj dok razmišljam kako moram da bežim, smeškam se na poruke pa gutam knedle, osećam se nikad lepše a teskoba je opipljiva, govorim mu da me ne pušta, a ja se sama otimam, rečima ga privlačim, a onda ga rečima i teram, jer nikad nisam zaista razmišljala kako to da ja,  ovako romantična, nežna duša večito željna ljubavi, želim da istetoviram “ne vezuj se nikada”.
Plavo mastilo

Znam da ovo pismo nikad nećeš da pročitaš. Nije da ga tebi pišem, samo se pravim da je tako.

Sunce je već davno zašlo i noć je hladna. Sa starog radija se čuje ista pesma satima. Nisam u stanju da utišam misli, ni tebe, ni muziku. Noćaš me tišina plaši. Plaši me i krevet u koji treba da legnem, plaši me i ova čaša. Strah mi je obuzeo telo i suze su u očima. Voleo bih da stvari nisu ovakve, da ne teram sebe da patim za sobom. Zapravo, lažem.

Ne teram se, jednostavno si prečesto u glavi. Bio si moj pojas za spasavanje. To je moj problem. Ti si mi hiljadu problema + glavobolja + nesanica + svaki razlog za kvazitugu. Ne pitaju me više o tebi. A i što bi?

Završio sam tu priču. Čitali su je mnogi. I hvalili me. Iskreno, plašim se da je pročitam ponovo. Plašim se da prođem kroz neke delove te knjige. Plašim se bola. A opet nadam se da će knjiga, tj. da je knjiga dovoljno dobra da osvoji mnoga srca, da će biti knjiga koja se polkanja za rođendan uz najdivnije posvete. Nadam se da će dospeti do još nekog sa kim se ne znam, niti me prati na društvenim mrežama. Želim da ta priča uspe. I ne, nije to naša priča. Nije to priča o nama. Postoje samo delovi koji su se desili i zakamuflirani su. Svejedno, ti ne čitaš. Neće do tebe da dođe. Ne bih ni voleo da dođe. Zapravo, bilo bi me briga i da dođe. Najiskrenije. Shvati je kako hoćeš. Mrzi me, voli me, osuđuj me, pitaj se da li sam lud, da li sam normalan. Pitaj se koji se kurac sa mnom desio. Reći ću ti nešto. Sad bi ovde trebala da ide rečenica koja poentira celo pismo ali nema je. Sve što bih ti rekao bilo bi ti nebitno. Voleo bih da nisam čekao, da nisam davao prilike da se pokažeš. Voleo bih ali kasno.

Kažu da nakon svega ostaju samo sećanja. Ne znaju da sam sećanja stavio na papir i da su nestala iz glave. Ne znaju da papire svesno ne čitam. Bolje je ovako kad samo znam datume i kad se tih dana pravim lud i ignorišem brojeve na kalendaru. I još jedna tužna činjenica - vodka ne zna da uteši, bar mene ne. A lažem ljude da u njoj vidim spas. Lažem, jer je manje pitanja kada misle da si uništen nego kad nastaviš dalje. A ja svakako ne želim da im pričam o tebi.

Bledo sećanje moje, voleo bih da zaborav može da te uzme ali ti si otrov čiji tragovi delovanja ostaju vidljivi dugo posle toga. Sreća pa ništa ne traje zauvek.

Boa tarde pra todos
Vou criar um grupo no WhatsApp sobre o Corpo dos Sonhos Para o Natal, quem se interessar deixa o número por mensagem aqui no Tumblr com seu nome número com DDD objetivo do grupo é montar um Coach de Dietas mais exercícios, que até o final do ano todos que no grupo estiverem teram que comprir as suas.
Posso garantir que não irão se arrepender e entraram o ano com o corpo desejado não importa se você quer ganhar ou perder peso, esse Coach vai atender as necessidades de todos. Enfim é isso.
Beijos com Amor