svima

Svim dušebrižnicima koji su od silne “brige” zaboravili da imaju i dušu: znam kako je biti u ratu sa mnom jer sam i sama u tom ratu bila. Ne bih ga nikom preporučila. Još manje, započinjala. Okrenite se sebi i svojim životima. Sigurna sam da je, baš kao i moj, i vaš život pun problema. Manite se brige. Izaberite mir. Prema sebi. I drugima. Lepše je. I zdravije. U miru se rađa ljubav.
—  Andrea Oršanić
Ispovijest.

Tako na kraju biva.. gledam u tom pravcu i vidim zid. Opipavam. Tesko. Gradjen je najotpornijim materijalom. Vidim usne. Donja usna ti se izvija u kutu, prevarit ces sebe. Nasmijat ces se onoj koju vidis. A obecao si da neces. Obecao si da ces zaboraviti da je ikad postojala. A nisi.. i neces. Nikad. Nece ti dozvoliti. Neces si dozvoliti. Takvaa je. Potpisuje se za zauvjek, uglavnom na lijevu stranu. Nisi ni svjestan kad i kako je toliko usla pod kozu, ali ti ne prija. Ne prija ti osjecaj zaljenja samog sebe kad je vidis s druge strane zida nasmijanu.. svjestan da si je ti tamo pozicionirao. Krivac si.
Ne prija ti jer znas da si je bas danas ti mogao drzat u zagrljaju, pred svima. Slaveci ljubav. A nisi.. nisi znao, htio ili ko zna sta.. ne zali. Ona te se sjeca. Sjetice te se svaki put. Molice se za tebe. Covjek je.

I nikada nisam volela proslave,te događaje u kojima su svi srećni,svi svima kao žele dobro,a ne žele. U suštini,većina njih te ni ne gotivi,dođu tu samo da budu tu,ne zbog tebe,već zbog njih. I pravo da vam kažem,nikad se ne osećam prijatno. Uvek sam na nekim iglicama,svi se smeškaju i vesele,kao žele mi dobro,i svi glume. Ne volim planirane trenutke. Volim trenutke koji dođu odjednom i kad dođu ne znaju da prođu. Obično te trenutke najviše pamtim. Ne volim izveštačene ljude,volim ljude koji su iskreni. A planirani trenuci,obično nisu za te ljude. Zato,ja ću svoj osamnaesti rođendan provesti kao običan dan. Čestitaće mi par njih i biću srećna jer će to biti moji pravi prijatelji i moja porodica. Malo njih će se i setiti da mi je rođendan,malo osoba,tačno znam ko će se setiti,i da prvo će to biti moja porodica i onda prijatelji na koje sam se mnogobrojno oslanjala i koji mogu na mene u svako doba dana. Ne trebaju mi darovi,jer za mene su dar porodica i pravi prijatelji,kojih imam malo,ali ljudi moji,nije bitna količina pravih prijatelja,bitno je da su vredni. I tako,proće i moje punoletstvo i ostali rođendani,godine će leteti brzinski,a ja ću se truditi da budem sa ljudima koji su vredni. Znam da će ih biti malo,ali,iskreno,ne treba mi puno njih. Isto tako,trudiću se svakim danom da ovako razmišljam.
—  Sastavljeno 31.01.2016.
(punoletstvo 1.02.2016)