svet

Toto tričko som si vyšila pred Pohodou. Vtedy tak celkom neplatilo. Pohoda je iný svet, tam je ľahko žiť ľahké. Potom som si ho dva týždne neobliekla. Až v sobotu. Šťastná a pripravená na sedem hodín cestovania som odchádzala z jedného úžasného tábora, kde ťa deti nepočúvali, ale ajtak si ich mal rád a animátori im dávali svoju supersilu. Pamätám si, ako som sa na ceste vlakom, ktorý započal nakoniec moju deväť hodinovú cestu na Oravu, cítila ľahko, beztiažovo a milovala svet taký aký je. Nebolo ťažké ľahko žiť. Potom pršalo a ja mám dážď rada. Hlavne keď cestujete cez lesy a jediné, čo vidíte v diaľke sú ďalšie lesy. A paru, čo z nich stúpa a odhaľuje tajomstvá. Potom meškal autobus. Dve hodiny. Neprišiel. Nemám rada meškanie. Tričko pomaly naberalo silu a zmysel. Ale urobila som jednu vec. Sadla si vo Vrútkach na perón, otvorila pivo, knihu a s úprimným úsmevo-povzdycho si riekla:“Kurva, naozaj je ťažko ľahko žiť. A ty človek, čo Ťa trápia všetky zbytočné ťažkosti sveta, Ty, ktorý sa naserieš kvôli totálnej kravine, načo to robíš? Radšej sa ľahko usmej a ŽI.” Na Oravu som dorazila o piatej. Uvidela Jána a priateľov a zrazu ožila. Znovu ľahko. Otvorila svoje meninové šampanské a každému naliala. Aj im bolo vtedy určite ľahko.

Ponovo palim cigaretu za cigaretom
I izdišem sve ono što bih ti rekla.
Da je tako lako isključiti svet u tvojim rukama
I da stvarnost tada prestaje da postoji
Kao da se sve,
Celi svet
Nalazi u tom sobičku
Gde sam nasmejana i bezbrižna.
Da se više ne budim preznojena
I ne vrištim u snovima,
Bez glasa na javi
I niko me više ne juri
I ničega se više ne bojim;
Kao da su i svi moji demoni rešli malo da odspavaju.
Da odjednom svaki problem ima rešenje
I da je sve tako užasno smešno lako
I da mi nije jasno zašto sam
Zaboga
Brinula toliko vremena
Da ništa neće doći na svoje.
Da se sada smešim svim ožiljcima i ranama
Po svome telu
Jer to više nisu prećutane reči
Neprolivene suze
I želja da me nema
Već puno smeha
Poneki jauk
I sreća što sam tu.
I da je možda vreme
Da ugasim poslednju cigaretu
I pretvorim dim u stvarne reči.

Nikad te nisam ostavio zato sto ti nisi bila dovoljno dobra, nego zato sto ja to nisam bio. Znas?
-Ne. Ostavio si me zato sto ti nisam odgovarala. Zato sto nisam bila dovoljno dobra za tebe.
-Ali…
-Ne,Stefane, ne prekidaj me. Ostavio si me, jer nisi mogao da budes sa osobom kakva sam ja. Zato sto nisi mogao da me volis takvu kakva sam.
Jednostavno, nisam ti bila dovoljno dobra.
Ali ne brini, ljubavi.
Sigurna sam da ces naci nekog ko je dovoljno dobar za tebe, ko je sve ono sto ja nisam bila, a zeleo si da to budem.
-Teodora, ostavio sam te, jesam, ali nikada nisam razmisljao o tome na taj nacin. Mislio sam da ti zasluzujes bolje.
-I ja sam ti govorila,da ne zelim bolje, jer uz sebe vec imam najbolje. I ti si govorio da ce sve biti okej, da cemo moci da budemo MI. Ali nismo. Nisi izdrzao pored prznice kakva sam ja. Nisi mogao. Voleo si me ali jednostavno nisi znao kako da nastavis da me volis ako nisam onakva kakvom si me zamisljao.
Ne brini. Vec mi je sve jasno.
Dok sam izgovarala ove reci, niz obraz mi se skotrljalo sve ono sto sam mu precutala. To da ga toliko obozavam… i da ne zelim da ide.
I vidi, ljubavi..
Zelim da za par meseci cujem da si nasao onu pravu! Da si srecan. Zelim da znam da si u dobrim rukama. I pre svega zelim da znam, da te ona cuva. I da je tvoje rame za plakanje. I da..da zna zasto ne volis da nosis nakit.. i zasto nikada nisi nista sanjao.. i zasto mozes da zaspis samo onda kada si bas bas umoran, a ne uvek, i bilo gde, kao sto ja to mogu..

Nasmesio se. Jos jedna suza za jos jednu stvar koju sam precutala. Oh, taj divan osmeh. Najlepse se smejes,znas li?
I.. ljubavi. Samo.. kada je pronadjes..znas..nju..
Mozes li mi samo javiti njeno ime?
Samo da..joj,znas, dam par instrukcija kako da te voli onako kako treba.


Mozda te bas bude volela onako kako ja nisam umela,a trebala sam. ( ostavivsi svoj novi broj na stolu u kaficu gde smo redovno zagrljeni sedeli, pokupih svoje stvari i sa gomilom neizrecenih emocija u ocima, i u grlu, napustih kafic sa osmehom. Okrenuh se, nakon par koraka u zelji da zapamtim ono sto je bilo moje, nekada, svim srcem, da ga zapamtim bas onakvog kakav je uvek bio. Onakvog kakvog ga pamtim. Za par meseci, to vise nece biti. Neka druga ce ga promeniti i to je u redu. Ipak, volim te toliko da te pustim da odes. Tvoje je vreme da budes srecan, Stefane.)

Znam, da ovo vise ne citas, bubi, ali ako se slucajno desi, da se nekad zajebes, i opet posetis moj tumblr, izvini sto sam ti posvetila ovo, i izvini sto sam spomenula tvoje ime. Desi se zeni da bude nekad slaba. Ti najbolje znas koliko sam bila slaba na tebe, i koliko sam idalje. Ti to najbolje znas, zar ne?
Dakle,ako procitas ovo, znaj da te volim ali isto tako zelim i da budes srecan.
Ljubim te bubi.
Sledeci put kad te vidim, zelim te srecnog i nasmejanog videti. Okej?
Stefane, nadji onu koja je sve ono sto ja nisam.
Zelim ti svu srecu ovog sveta i, ako ne mogu biti njen deo, dovoljno mi je da znam da si dobio ono sto zasluzujes.
U mojim ocima,
Uvek ces biti onaj moj nasmejani,moj bubi.
Zbogom, tvoja mala.

—  ultravioletna
Voleo je to što sam njegova

Šetali smo polumračnim ulicama,noć se približavala i bivalo je sve hladnije,mada mi sa njim ni u najhladnijem ledenom dobu,ne bi bilo hladno. Bio je moja toplota. 

“Ugasi tu muziku.”
“Neću,šta ćeš da uradiš ako je ne ugasim?”
“Baš želiš da znaš?”

Uzeo me za ruku,i preneo ju je usnama.

“Šta radiš to budalo?” 
Lagano me je poljubio u dlan i odgovorio.
“Prisvajam.” 

To veče,malo je reći da sam bila najsrećnija devojka u svim svetovima najsvetlijim. Bila sam njegova i voleo je to. Prisvojio me je,imao me je,a ja to nisam ni shvatila. Verujem da je ljubav jednostavno takva. Sretneš,upoznaš,zavoliš,predaš se, i ne shvatiš da si se predao.
Samo ti jednom sine nešto u glavi,zamisliš se i……..

Pa čekaj čoveče,njegova sam bila i ostala.. :)

(ultravioletna.Teodora Vukovic)

SREDNjA SKOLA

Kazu da je srednja skola ta koja promeni ljude, ja smatram da tada covek samo pocinje da svet gleda iz drugacijeg ugla i da tada shvata stvari koje do tada nije razumeo.
    Stariji nam govore kako je to vreme koje se ne zaboravlja, kako tada upoznajes sebe i otkrivas sta zelis od zivota i sta si ti, upoznajes sebe. Sada je to ono vreme kada upoznajes ljude, stvaras i gubis prijatelje, budes izdan i ti nekoga izdas, vreme ljubavi, raznih veza, opijanja i probanja svega za sta dobijes priliku. To je vreme kada upoznajes svet, onu lepsu,ali i onu stranu o kojoj se i ne prica toliko cesto kada si dete. To je ona strana o kojoj te roditelji ne uce i ta strana je strana koju upoznajes odrastanjem.
    Ovi periodi uglavnom predstavljaju konstantno upadanje u depresiju, bar onaj blazi oblik i konstantno razocaravanje u svet koji smo zamislili u nasoj glavi jer su nas od malena ucili koliko je svet divan i savrsen. Vreme je za nove avanture, nove izazove i za sve ono sto nas privlaci,ali i odbija i za sve ono sto nam dolazi u buducnosti.
    Spontanost je uglavnom ono sto nam najvise nedostaje, ljudi previse razmisljaju i sve sto rade, rade vestacki i tri puta osmisljeno unapred. Svetu fali ta spontanost, lepota onoga sto cinimo u momentu radi nase srece i radi onoga sto bi nas ucinilo ponosnim u tim trenucima. Tinejdzeri puse i piju, odlaze na zurke, prolaze kroz veze na jednu noc, ubijaju se osecanjima i skrivanjem istih, plase se i heroisu u isto vreme. To je period zbunjenosti i zbrkanosti misli u glavama i malo se razmislja. Koliko god znali da je sve to prolazno, nas i dalje sve to ubija, jer ipak svi kazu zivi u momentu,a ne za proslost ili buduscnost.

,,Ako od nečega trebam poginuti, neka to bude od njenog dodira.
Ako se trebam udaviti, neka to bude u njenim poljupcima.
Ako trebam biti proboden, neka to bude od njenog pogleda.
Ako trebam biti upucan, neka to bude od njenog osmeha.
Ako trebam umreti uopšte, neka to bude od njenog zagrljaja.
Ako sam nekoga trebao zavoleti, ona je ta.“
-molitva vojnika XY reda
Sanja Mitrović, knjiga neobjavljena
—  instagram: obecao_si