sultanija

Ja, Aleksandra La Rosa (Lisovska). Ukrajinska robinja, prodata u osmansku palatu. Robinja dovedena Dnjeprom do Crnog mora. Robinja koja je izgubila majku, oca, bracu – sve voljene. Koja se molila bogu da je progutaju oni ogromni talasi kako bi se na nebu ponovo sastala sa svojom porodicom. Koja je sa 17 godina spoznala bedu i okrutnost sveta, koja je u jednom danu ostarila hiljadu godina, odustala od zivota, nesrecna i bez igde ikoga, Aleksandra.

Ja, Aleksandra La Rosa, nikome nisam poverila svoju bol, ni sa kim je nisam podelila. Zakopala sam svoje jade u duboke zdence, izlila ih u more. Odneli su ih talasi.
Na sve sto mi je przilo dusu odgovarala sam smehom. Lila sam suze samo za svoju porodicu. Pobunila sam se protiv sudbine, od robinje stvorila Sultaniju. I evo me na mestu koje mi je promenilo zivot i sudbinu. U palati Sultana Sulejmana koju sam im htela srusiti na glave. Sada mi je postala dom, moje gnezdo. Kako sam mogla znati da ce mi srce, umrtvljeno osvetom, ponovo kucati probudjeno ljubavlju.

Ja, Hurem. Robinja Sultana Sulejmana. Njegova naloznica, njegova Sultanija. Majka petoro njegove dece. Njegova zakonita supruga, Hurem. Njegov mošus, ambra, blago, ljubavnica, blistavi mesec, njegova druzbenica i uzdanica, lepota nad lepotama, Hurem.

Ja, Hurem. Mehmetova, Mihrimahina, Selimova, Bajazitova i Dzihangirova srecna majka.

Haseki Hurem Sultanija.

Deco moja. Jednom sam i vama i sebi obecala, zaklela sam se da ce doci dan kada ce svi oni kojima sam klececi ljubila skute i molila ih za oprost, kleknuti preda mnom. Evo, dosao je taj dan. Dosao je kraj svim dusmanima koji su mi pricinili toliko patnje, tuge i stradanja. Neka sada strahuju. Jer cu im svaki udah otrovati. Poput ognja cu se na njih obrusiti.

Šta je meni harem ? Ja cu vladati svijetom.

—  Sultanija Hürrem ♥