stvarima

Čim neko nešto voli i za nešto se veže - misao neku, predmet ili živo ljudsko biće - on daje nešto od sebe i spreman je da daje i gubi još više, bez mere i računa, sa istom onom nagonskom bezobzirnošću i stihijskom žestinom sa kojom se ljudi bacaju na sticanje i grabež. I to je do sada jedini poznati način kako jedan čovek može da daje drugim ljudima ili stvarima oko sebe i ono što ne mora i onda kada ne mora. Tako to što se zove ljubav stvara jedno nepregledno i nerazumljivo knjigovodstvo međusobnih davanja i primanja, sa potpuno antipodnom, astronomskom računicom u kojoj je sve nejasno, ali čiji je krajnji zbor kratak, jasan i razumljiv.
—  Ivo Andrić

anonymous asked:

Hej, Andrea, imam 17 godina i nikad se nisam poljubila i bila u vezi, osjećam se izolirano od strane svojih prijateljica jer misle da ja ništa ne razumijem kad je riječ o dečkima i tako sličnim stvarima. Ne želim se nigdje žuriti, ali mislim da ću zauvijek ostati sama jer mislim da me nitko ne primjećuje jer nisam lijepa i deblja sam cura. Bila bih ti zahvalna kada bi mi mogla dati neki savjet. Hvala i oprosti na smetnji :-)

To da nisi lepa… Izbriši to sebi iz glave. Lepa si. Jesi. Ali to trenutno ne možeš da vidiš jer gledaš sebe na pogrešan način. Ne veruješ mi? Predlažem ti da uradiš ovaj mali selfie eksperiment.

Za eksperiment potrebno: jedan telefon. Punjač. I tvoje lice i ti.

Uzmi telefon i radi selfie. Slikaj svoje lice iz različitih uglova. Pravi različite grimase, face, izraze lica. Smej se, pući se, budi ozbiljna. Slikaj se koliko ti je volja ali nijednu sliku NEMOJ obrisati. Sve i da ti se ne svidi. Kada ti bude dosta slikanja, odloži telefon sa strane i NE diraj ga. Barem pola sata. Zaokupi sebe za to vreme drugim stvarima a zatim, nakon pola sata, uzmi telefon i otvori folder sa slikama. Kreni redom da ih listaš. Koja ti se slika sviđa? Koju bi najradije odmah izbrisala? Na kojoj si sebi lepa? Smešna? Za koju sliku misliš da si ispala ružna? Zastani kod te slike. Nemoj je odmah brisati. Pokušaj, ma koliko ti teško bilo da nešto lepo na njoj pronađeš. Nemoj ići dalje dok ne pronađeš. A onda nastavi sa listanjem. Kada sve slike pregledaš – pređi brzo po njima. Bez zastajkivanja. Šta vidiš? Slike. Slikane iz različitih uglova. Iz nekog ugla si lepa, iz nekog smešna, iz nekog prilično čudna. E baš tako te vide i ljudi. Iz svojih različitih uglova. Iz nečijeg ugla gledanja si lepa. Iz nečijeg ružna. Iz nečijeg smešna. Shvataš li? To kako te drugi vide i kako ti sebe vidiš je samo jedan od uglova gledanja. Biraj da sebe gledaš iz lepog ugla. Slušaj me: nisi ružna. Samo se još uvek nisi navikla na TVOJU lepotu. A lepa si, ne kao druge već kao – ti. (P.S. Izbriši selfie koje si slikala, oslobodi memoriju, onu u telefonu. A i onu u umu. Napravi mesta za neke nove slike o sebi.)

Što se tiče toga da nikada nisi u vezi bila… Lično, smatram da kada imamo te periode (bez obzira na godine) kada nismo u vezi već same, čini mi se da nam tada Univerzum jasno stavlja do znanja da je vreme da budemo u onoj najbitnijoj vezi na svetu. U vezi sa samom sobom. Da je vreme da počnemo sebe da primećujemo umesto da čekamo da to drugi urade. Mi sami da budemo u centru svoje pažnje. Sredimo se – za sebe. Psihički. Fizički. Emotivno. U svakom smislu. Kako bi nama u našoj koži bilo lepo. Malo na sebi poradimo. O sebi lepše mislimo. Sebe ne plašimo samoćom i proricanjem najgore moguće sudbine. O svom telu računa povedemo. Svoje lice šminkom ukrasimo. (ukrasimo!, ne da mane sakrijemo) Prestanemo da kukamo kako smo debele i računa povedemo o tome kako jedemo i svoje srce ne hranimo hranom – već ljubavlju. Svojom. I onda, odjednom, i drugi počnu nas da primećuju. Znaš zašto? Jer ih je privuklo naše sopstveno zadovoljstvo sobom i ljubav koju sebi dajemo. Ljubav na ljubav ide. Nepisano pravilo.

Nije tačno da te niko neće voleti jer imaš više kilograma. Neće te voleti oni kojima su kilogrami bitni i kojima, iz raznoraznih razloga, ne odgovaraš kao osoba. Kada se poklope energije, i jedno drugo prepoznamo iznutra – izraženiji stomak ne primećujemo toliko. Nismo u vezi sa telom, već sa osobom.

Žao mi je što se osećaš izolovano od tvojih prijateljica. Da li si pokušala da pričaš na ovu temu sa njima? Probaj da im objasniš svoju situaciju. Strahove. Sumnje. Želje. Pokušaj da im izneseš svoje mišljenje. Pitaj ih neka ti one svoja iskustva podele. Kako je njima bilo kada su prvi put trebale da se poljube? U vezi budu? Na kraju, priznaj im da se osećaš izolovano od njihove strane. Jer moguće, one to ne znaju. Ili ne žele da vide. Za ovo je potrebno dosta hrabrosti, ali ukoliko želiš da imaš pravo prijateljstvo ponekad moraš stisnuti zube i hrabro otvoriti srce. Uz mogućnost da ti se drugi, čak i tvoji prijatelji, otvoreno nasmeju u lice. Barem ćeš onda znati kome se više za takva pitanja ne treba obratiti. Pitaj svoje prijateljice. Zato ih imaš. Da te podrže. Ali, još jednom kažem, to neće znati ukoliko im ti otvoreno ne kažeš kako se osećaš. Jer često, toliko smo obuzeti nama samima da na druge i njihove probleme ne mislimo ni sekund vremena.

Držim ti fige. Iskoristi ovo vreme da zavoliš sebe. Znam da možeš. A on… On će već doći. Na kraju krajeva, nije toliko ni bitno. Sama nikada nećeš biti. Imaš sebe. <3 

Andrea

ljudi su idioti jer ne govore i ne rade ono što misle i osjećaju, i pristaju na prosječne ljude, prosječne ljubavi i prosječan život jer ih je strah i ne kuže da je ovo stvarno, da ovo nije generalna proba i da smo ovdje sada, ove sekunde, najmlađi što ćemo ikada više bit, i da je bolje i žalit za stvarima koje smo napravili, nego žalit za onima koje nikad nismo jer smo se bojali. hrabrost nije kad te nije strah. hrabrost je kad te strah najviše na svijetu, a svejedno to napraviš, za sebe, i za taj jedan život koji imaš, pa daj ga proživi a ne preživi.