stvarima

Ženiš se pre 30. jer tako treba. Normalan si. Imaš 2 dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon.

Letovanje od 10 dana. Možda 15. Vikend u Beču. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje.

Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije.

Danas je nedelja. Vodiš ljubav svake druge nedelje. Sa ugašenim svetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.

Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju. Odustao si od sna da gajiš pčele. I od toga da se često smeješ.

Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umeš više da voliš. Želeo bi. Kasnije i to nestaje.

Lažeš da si dobro. Lažeš da se smeješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na celom gramofonu. Pušiš krišom.

Psuješ vozače. Psuješ pešake. Psuješ bicikliste. Psuješ komšije. Psuješ ženu. Psuješ decu. Psuješ Boga. Psuješ život.

Računi, računi, računi. Imaš previše bora. Imaš par godina u inostranstvu. Neka bežanja od sebe stvarnog.

Opiješ se nekada. Nikad sam. Sa društvom. Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni. U avgustu otplaćuješ kredit.

Imaš 20 godina više. Čekaš lift. Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.Čekaš u banci. Čekaš da ti žena ponovo kaže - volim te.

Čekaš da je opet zavoliš. Čekaš leto. Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku. Čekaš da oženiš sina. Čekaš da se penzionišeš.

Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu.

Čekaš svetla vremena. Čekaš bolje sutra. Da budeš srećan. Izuj se. Hodaj bos. Tada smeš da hodaš i po travi. Kupaj se dok sviće.

Pričaj o stvarima koje voliš. Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh. Odlepićeš je sa plafona, ne brini.

Nauči da razbijaš jaje jednom rukom. Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet. Ljuljaj se u 3 ujutru.

Naruči 5 kugli sladoleda. Nasmej se upozorenju - samo za decu. Prođi ispod prskalica u parku.

Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.

Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini. Šetaj pored reke. Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.

Vodi ljubav. Ujutru. U podne. U sumrak. Uveče. U 2. U 3 ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.Vodi ljubav stalno. Svuda.

I ne sa svakim. Nikako ne sa svakim.

Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu uradi to.

Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je. Slikaj - sa njom. Ili njim. Okačite sliku iznad kamina.

Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika. Zagonetno se smešite.

Držite se za ruke ispod stola. Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike. Ljubi. Grli. Golicaj. Pleši. Praštaj.

Maštaj. Putuj. Ne propusti pravljenje figurica od plastelina. Ne propusti prvi jorgovan. Ni poslednje lubenice.

I to da se umažeš jogurtom. Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.

Smej se. Mnogo se smej. I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav. Više bole krivi putevi u životu.

Pravi musaku. Pravi porodični turnir u kartama. Čitaj ceo vikend.
Pokisni. Slušaj muziku rizičnih decibela. Okreči sobu u žuto.

Pevaj, ako tako osećaš. Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator. Najveći u radnji.I opremu za kampovanje. Slaži slagalice.

Zovi redovno roditelje, jer tako želiš. Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano. Ne zaboravljaj prijatelje.

Ne zaboravljaj stvari po džepovima, tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku. Uuu, i pravi balončiće.

Pričaj - po starinski. Nekada se samo obmani. Pričaj o stvarima koje voliš. Pričaj o ljudima koje voliš.

Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan. Nije teško voleti. Pričaj i o stvarima koje te muče. Pričaj. I slušaj.

Budi brižan i samilostan. Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav. Govori - mi, umesto - ja. Ne beži od sebe. Ne plaši se.

Lep si i nasmejan i namršten. Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari. Izgradi u sebi, ne oko sebe. Zasadi hektar kalemljenih trešanja.

Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta. Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš.

Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi. Budi kreativan, ništa nije glupo ako je namera prava.

Druga ljubav

Važnija od prve, svakako jeste druga ljubav. Ona te sastavi i natera te da ponovo veruješ u ljubav. Pokaže ti da si, čak iako si verovao da se nikada više nećeš zaljubiti i da nećeš moći da se prepustiš nekom novom, u stanju to da učiniš. Iako je ovaj put za to potrebno mnogo više vremena nego prethodni. Naposletku, srce više ne nosiš na rukavu
U prednosti si nego prvi put, svakako. I dalje se nadaš onom zauvek, iako je najveći deo tebe potpuno uveren da se to neće dogoditi. Ružičaste naočare više nisu toliko ružičaste. Znaš sada da idealna ljubav ne postoji. Filmovi, knjige, serije, čak i intervjui drugih ljudi o njihovim vezama - sve je to laž. Ovaj put ne otaljavaš probleme samo tako, spreman si za razgovor, kompromis, rešenje.. jer jedino tako je ostvarivo to zauvek o kom sanjariš. Lepo je, jer uživaš u svakom momentu. Lepo je, jer si sada spreman da rasteš, da rastete zajedno. Lepo je, jer se više ne bojiš toliko. 
Šta kad se završi?
Kad se završi.. boli isto. Iako si očekivao. Ovaj put znaš da prepoznaš period pre kraja, znaš kad više nema nade.. ali ne boli manje. Ponovo plačeš i plačeš i plačeš, a knedla i dalje ne izlazi iz grla. Vidiš ga u najglupljim stvarima, pa se smeješ i plačeš istovremeno. Srce te ponovo boli. Mnogo toga i dalje nije izrečeno (može li se ikada zapravo i reći sve?). Samo, ovaj put, znaš da će ljubav doći ponovo. Ne brineš se da više nikada nećeš zavoleti i da bol nikada neće proći, znaš da hoće. Znaš da ćeš biti još pametniji, možda čak i budeš voleo više, bolje, lepše.. 
Druga ljubav je bitna, jer nakon nje znaš da možeš i hoćeš voleti ponovo. Šta god da se desi, daj ljubavi još jednu šansu. Pametno i obazrivo, ali pusti srce da voli, dopusti sebi da osećaš.. Vredeće jednom. Dokle god učiš i rasteš - vredeće i doći će,

Poštedi me ispraznih razgovora i banalnih priča. Ne volim to. Radije bih da čujem šta si želeo da budeš kad si bio mali, ma koliko to luckasto bilo. Pričaj mi na koji način si želeo da osvojiš ovaj svet i kako bi hteo da ostaneš zapamćen. Reci mi ko ili šta misliš da si bio u prošlom životu i šta želiš da budeš u sledećem. Pričaj mi koju pesmu si osetio onako duboko, do koske, koji film te je naterao da razmisliš o svom životu i zbog koje knjige si zavoleo čitanje. Prepričaj mi svoj omiljeni san koji ćeš pamtiti dokle god budeš živeo. Reci mi kad si se prvi put osetio stvarno, stvarno živim i kakav je osećaj to bio. Pričaj mi šta si to jako želeo kad si bio mali, a nikad nisi dobio. Reci mi šta voliš da radiš kada pada kiša i o čemu misliš kad gledaš u nebo. Kaži mi šta je to što te smiruje i zbog čega veruješ da je ovaj život i dalje vredan. Reci mi zbog čega se boriš. Gde ideš kada želiš da pobegneš od svih i gde bi voleo da budeš baš u ovom trenutku. Pričaj mi o besmislenim stvarima u koje veruješ. Reci mi koju pesmu naručuješ kad si pijan, koja te uvek rastuži, a koja oraspoloži. Pesme govore mnogo o ljudima. Pričaj mi šta je to što voliš najviše na svetu, ili ko. Koji san i dalje sanjaš. Gde nalaziš snagu kada je svet crn. Koje navike nikako ne možeš da se rešiš. Pričaj mi ko si želeo da budeš pre nego što si upao u kolotečinu života. Reci mi šta bi želeo da uradiš, ali nikako ne možeš da smogneš dovoljno hrabrosti. Pričaj mi šta to noćima drži budim, šta prvo uradiš kad se probudiš, šta ti prolazi kroz glavu kada ti mozak baš ne funkcioniše. Pričaj mi…

Bol promijeni ljude. Okrene ih za 90°. Zato se ne pitajte zašto su se neki ljudi promijenili i zašto su takvi sada. Bol i patnja imaju veliki uticaj na čovjeka, ogroman. Svako se nosi na način na koji umije sa onim što ga je snašlo. Neki ljudi čak ni ne znaju kako da se nose sa tim pa nalaze “utjehu” u pogrešnim stvarima. Ne zamjerajte odmah ljudima, ne mrzite odmah, ne stvarajte predrasude jer ne znate šta im se zapravo dešava. Ako možete pomozite, ne stajte ljudima na muku. Ne gazite preko njih kao da su otpad… Shvatite da nikada ne smijete da podcjenjujete bol koju niste osjetili.

18.05.1993, Sarajevo

Došao sam u godine kad u malo šta vjerujem. Svi moji ideali i uvjerenja blijede. Ostaju strasti, ostaje tih par stvari od kojih mi se ježe dlake na rukama i samo za tim stvarima i pružim korake. Polako me stigla i samoća. Nije to ona prava, suštinska usamljenost od koje se gušim u depresiji ali je i dalje usamljenost. Kad čovjek propusti dovoljno godina kroz pluća, te stvari su neizbježne pa se tako i meni desilo ono što čeka svakog od nas: ljudi odlaze.

Nešto vam želim reći o prijateljstvima : ona nastaju zbog potrebe i okolnosti. Kad se okolnosti promijene, tada dođu i drugi prijatelji. Ne umiru stara prijateljstva odmah, imaju ona par mjeseci ili čak godinu koprcanja ali smrt je tu iza ugla, neizbježna kao svitanje. Grubo je ali je tako. Rijetki su sretnici čija prijateljstva prežive dvije škole, fakultet, zaposlenje a kamoli brak i formiranje porodica.

Zašto vam ovo pričam? Zato što je danas godišnjica smrti Boška i Admire. Ako niste čuli za ta dva imena, postoje stotine članaka pa čak i dokumetarac od 90 minuta kojeg je snimila TV ekipa CNN. Važna je to lekcija odrastanja koju treba pogledati i razumjeti. Hoću da vam kažem da nije ništa na ovom svijetu važnije od ljubavi. Ne postoji „komplikovano“, ne postoji „nemamo para“ i definitivno ne postoji „on je pravoslavac, ja sam muslimanka“. 

LjUBAV JE RELIGIJA!

Zamislite muškarca i djevojku koji šetaju tik pored rijeke. Sa lijeve strane obale naoružani vojnici, sa desne strane obale naoružani vojnici. Klanjaju se različitom Bogu, zato se ubijaju. Stoje tako različiti vojnici sa svojim različitim Bogovima na različitim stranama rijeke i gledaju kako Boško vodi Admiru za ruku. Petsto metara su hodali kad je ispaljen jedan metak. Boško pada na pod, ispaljuje se drugi metak -za Boškom pada Admira. Na različitim obalama rijeke različiti vojnici sa svojim različitim Bogovima ćute. Ranjena Admira puže do Boška kojeg više nema i posljednjim zagrljajem proklinje grad kojeg je jednom voljela.

Reći ću vam još nešto: ne postoji na ovom svijetu ništa tako surovo i odvratno poput čovjeka. I ne postoji ni jedna druga sila koja guši surovost u nama – osim ljubavi.

Različite obale rijeke povezane su mostovima. Različiti ljudi povezani su ljubavlju. Različiti Bogovi ne postoje. 

Sarajevo nas uči najbitniju lekciju koju ćemo za života imati a ona stane u par jednostavnih riječi: Samo za ljubav vrijedi umirati. Samo je ljubav vječna.

Bilo je to jedno jutro
kad nisam želela da prestanem da te grlim
kad sam ti se primicala
bliže i bliže
gotovo kao da sam željna da uđem u tebe
dugo se srećnija nisam probudila
znam da sam se osećala mekano
iako nisam baš sigurna što to znači
i bila je ta neka noć
kad si se okrenuo i rekao
- grej ti sad mene malo
ja ovako sićušna
gledala sam kako da se rastegnem

ti da se skupiš

da nam se baš svaki deo tela dodiruje

i bio je taj dan

kad sam ti plačljivo pričala o sebi
i svim stvarima koje me muče
kad si me ljubio svuda
rekao da je u redu

da me podržavaš
i bio je taj neki trenutak

kada sam shvatila

da se zaljubljujem u tebe

Jos jednom.

Jos jedna pijana noc.
Jos jedan trenutak moje slabosti.
Jos jedan momenat u kom me svaka pesma podseti na tebe.
Jos jednom ne znam da se izborim sa svim tim, tako sitnim stvarima o tebi, koja cine moj svet.
Jos jednom se plasim iskrenosti.
Jos jednom se bojim svih tih osecanja.
Jos jednom, te plave oci me bole.
Jos jednom se bojim da cu priznati da volim.
Jos jednom drhtim sva.
Jos jednom osecam potrebu da te zagrlim.
Jos jednom zelim da te poljubim.
Jos jednom zelim da si ceo moj svet.
Jos jednom zelim da taj osecaj ne prestaje.

Rekla bih joj da te čuva, znaš, jer nisi ti toliko jednostavan i klasičan. Naljutiš se hiljadu puta, pa prećutiš dok jednom ne pukneš bez razloga. Bude ti žao posle, ali nisi od onih koji govore “Izvini”. Ti samo zaćutiš i skreneš pogled. Ne treba da se brine, odgovorićeš joj. Nikad nisi bio od onih koji kuliraju poruke nebitno koliko one nerazumne, besmislene i glupave bile. Okrenućeš se svaki put i gledati je kako odlazi, ali nikad nećeš krenuti za njom. Ostaješ budan do svitanja, iako treba rano da se budiš, jer ti je lepo da pričate. Ne treba da ti zameri što ne pamtiš godišnjice i rođendane, datumi ti nikada nisu bili jača strana. Smeješ se uvek, ali retko kad onako grlato. Ni ne zna koliko je srećna ako uspe stvarno da te zasmeje. Slušaš pažljivo i pamtiš sve, iako voliš da se praviš da to nije tačno. Pričaš sa žarom u očima o stvarima koje te stvarno interesuju i milina te je slušati, čak iako tema nije toliko zanimljiva.

Rekla bih joj da te čuva, jer daćeš joj snagu i vratićeš joj nadu.. Bože, koliko si dobar u tome. I kad gledaš, onako zaljubljeno, svet stane i okoliko nema više ničega i svi će gledati u vas želeći da im se desi isto. Treba da zna, da kad ti veruješ u nekoga, ne postoji šansa za neuspeh. Treba da ume da odgovori na svaku tvoju provokaciju, da se ne uplaši kad postaneš previše otvoren i da se ne stidi, jer ti nikad ne osuđuješ.. I da, treba da zna da često samo voliš da spustiš glavu u nečije krilo i maziš unutrašnjost butine dok te češka. I da ne voliš da te ljube po vratu.

Rekla bih joj da te čuva i da voliš da gledaš zvezdano nebo i ideš na najviše krajeve delove brda, jer voliš da posmatraš svetla našeg malog grada. Možda nemaš neke velike snove i ambicije, al’ sasvim je u redu što želiš da živiš prosečnim životom do sto osme godine. I voliš kafane i provod i alkohol i seljačke pesme.. Veseljak, tako bi.. Ali u tome je i čar. Kad u neko gluvo doba noći stigne poruka sa pola promašenih snova, nadam se da će shvatiti šta ima..

Rekla bih joj da te čuva.. Valjda zato što ja nisam umela, a trebalo je.

Moj iskren savet za vas koje jos niste napunile odredjen broj godina, (kada kazem ‘odredjen broj’ mislim na one godine kada ste odlucile da cete biti spremne na sve, i da cete pred sobom imati dosta vremena koje cete priustiti osobi koju sretnete) je da ne zurite toliko da upoznate nekog ko ce vas voleti i koga cete vi voleti, jer razmislite ovako,da li ste spremni da provedete od svoje 16te godine sa nekim naredni period? Ne niste, dogodice se da cete raskinuti za 2,3 godine i shvaticete da ste se zeznuli u plakanju, u nerviranju, i shvaticete da nema potrebe se toliko vezivati, vec jednostavno trebate proci svoje odrastanje u necem drugom. Ne kazem ja da je ljubav pogresna, jer prvo sam ja upoznala decka kojeg cu pamtiti dok sam ziva sa 17 godina, i shvatili smo da nemamo bas mnogo mogucnosti za dalje, on ima svoje planove, ja imam svoje i ne vredi, shvatite da ne mozete da zadrzavate osobu koju volite, niti mozete sebi da dozvolite da vas zadrzava. Sve je to lepo, vasi dani ce verovatno biti lepsi od milion provoda sa drugaricama, ali mucicete sebe a nece imati razloga za to. Ne jurite i ne prizivajte ljubav rano, ljubav ce doci u trenutku kada bude potrebna, kada bude videla da ima prostora za nju.
Sama veza kao veza zahteva stalni trud, na pocetku je sve divno, ali posle pocnu ozbiljnije stvari, naviknete se i sve u promenama vaseg odnosa vas nervira, menja naviku i stradaju vam zivci. Opustite se, i provodite, zabavljajte se u stvarima koje vas cine srecnima. Volite sebe, ne treba vam neko drugi da bi vas voleo, zapamtite i to. Zivot je pred vamaa🤗
Možda su sve bili krivi ti mjeseci kad sam, iz nekog bezazlenog razloga počela da ostajem do kasno budna, iako sam voljela spavati, prvi je na listi bio za odgovaranje poruke kad bih se probudila ujutro, provociranje s namjerom da se ne razljuti, priče o tetovažama za kojima smo ludjeli, jedan od razloga moje sreće i uspjeha. Dali su to bili krivi mjeseci? Ili? Ili možda oni mjeseci koje sam provela bez njega, lutajući sama, bez njega, bez odgovora na njegovu poruku ujutro, bez provociranja, bez priča o stvarima koje volimo, bez voljom za život..Da li je bilo potrebno otići bez onoga “Zbogom”? Glavom bez obzira ne pitajući se kako ce ta druga osoba i da li će preživjeti? Koji su mjeseci bili krivi? Oni provedeni sa srećom ili oni provedeni sa tugom? Gdje je nestala ta zadnja poruka? Gdje je nestala ta osoba koja me tjerala na smijeh kroz brdo suza?
—  ne-moze-bolje
Nasumične misli na gomili

Smetaju li vam svi ti nasmijani prolaznici na ulicama

Da li vas iznervira kad sretnete nekog koga jedva poznajete pa se pozdravite

I taj vas čovjek pita

Sva moguća privatna pitanja i načinje teme koje

I sa dragim prijateljima

Izbjegavate?

Otkud ljudima pravo da njuše

Našim životima?

Da li vas ljuti to što moraju znati kako vam ide fakultet

Ima li išta od ljubavi

Gdje ste pošli

I sa kim?

Da li u busu osjetite poglede ljudi

Kao da mogu namirisati da nešto nije uredu

Da vam baš i nije ugodno u sopstvenoj koži

I onda namjerno nastavaljaju da zure

Pa vam u stomaku raste

Onaj osjećaj

Onaj čudni kamen od spužve što kupi svaki gram dobrog raspoloženja

I u jednom trenutku se unutarnji mir pretvori

U nervozu

Pa bi radije bili sami negdje na livadi dugoj tri stotine kilometara

Bez i jednog drveta

Čovjeka

Ovce ili

Insekta?

Da li vam se nekada desi da vidite potpunog stranca u tramvaju

I da pomislite

Kako bi vam godio dodir njegove ruke

Na obrazu ili

U kosi?

Da li ste ikad došli do te faze usamljenosti?

A onda

Samo par sekundi kasnije

Nakon što izađete na ulicu i udahnete

Odjednom vam smeta prisustvo svega i svakoga

Pa se pitate šta nije uredu s vama?

Da li vam se svaki put kad vidite čovjeka sa psom na ulici

Više svidi pas nego čovjek?

I poželite da ga pomazite i pričate s njim

Samo da ta ljudska spodoba

Nije tu?

Da li su i vama smiješni svi ti ljudi

Na ulicama

Svi ti ljudi što koračaju nasmijani i glasno

Pričaju o životu

I nebitnim detaljima poput

Nove emisije na pinku ili

Cijene toalet papira

U Konzumu?

Da li i vi mislite da je sreća droga

Koja čini da

Godine prolaze brže i da

U galami

Trošimo vrijeme na

Pogrešne stvari?

Da li je bolje uživati u životu

Zaista uživjeti

Pa umrijeti i

Biti zaboravljen

Za par godina

Kao da nikada nismo

Postojali?

Ili je bolje misliti o

Svim tim stvarima o kojima ti sretnici

Nikada neće

Pa od njih oblikovati

Svoje opsesije

U nešto stvarno i opipljivo

Što će ostati

I zvati se

Umjetnost?

Jer

Ne postoje srećni umjetnici.

Svako ko stvara nešto

Od ničega

To je čovjek kojem nešto fali

Pa to nešto pokušava da stvori

Od sebe i

Svoje šuplje 

Unutrašnjosti.

Da li je bolje biti

Srećan

Ili vječan?

Da li se i vama desi da gledate ljude u šopingu kako

S toliko važnosti biraju

Komad tkanine kojeg će

Nositi na leđima

Pomislite li da su budale i da

Nije bitno kako

Izgledamo?

Da li je i vama smiješno to što se

Više trudimo

Da se dopadnemo drugima i da

Njima budemo

Lijepi?

Da li je i vama sumanuto da postoji toliko

Centara za uljepšavanje

Prodavnica svega i svačega

Za našu

Vanjštinu

A tako malo mjesta na kojima se

Može kupiti

Svoja unutrašnjost?

Da li i vi mislite da bi trebalo gledati nebo i građevine

Prolaznike

Pločnike

Kese koje na vjetru lebde zrakom

Prodavače kokica i

Pse lutalice

Dok šetamo gradom ili

Idemo na posao?

Da li i vi mislite da prolazimo životom

A da ne primijetimo

Stvari koje bi činile da se

Osjećamo bolje?

Umjesto toga gledamo

Njih

I zavidimo ili

Mrzimo?

Ili pak ismijavamo i

Komentarišemo i

Od života pravimo

Sranje od emisije

Pravimo tolk šou

Jebeni rijaliti

U kojem je svako

Nesretan

I to nije važno sve dok drugi misle

Da nije.

Da li se i vama čini da bi trebao

Bolje živjeti

Samo što ne znamo

Kako?