stazy

Kad odeš, kad zatvoriš za sobom vrata, ne osvrći se
Kad bežiš, pobegni naglo i plači kad si daleko
Kad već nisi to da možeš da ostaneš gde te vole
Onda učini to brzo, brže od suze iz njenog oka.

Požuri da te suza ne stigne i ne opeče
Pazi da te oko ne vidi i ne skameni
Juri da te ruka ne potraži, ruka snena
Stazi se svojoj jedinoj vrati, sebičnom sebi

—  Zoran Radmilović

Taj trenutak sreće… kad je kiša padala pre samo jednog trenutka, ti treba da izađeš i odlučiš da nećeš poneti kišobran. A čim izađeš, pojavljuje se duga i odmah zatim sunce. I u sekundi shvatiš šta znači kad veruješ.

Taj trenutak sreće… kad si na telefonu s njom i prepričavaš joj svoj dan. Ona te pita: ‘Gde si sad?’, i baš dok joj ti to objašnjavaš, ona stiže autom i upućuje ti osmeh.

Taj trenutak sreće… kad stojiš u redu u supermarketu i ne žuri ti se, ali onaj ispred tebe, nije jasno zašto, gleda te, vidi da imaš mnogo manje stvari od njega i odlučuje da te propusti. Ti kažeš da nema veze, ma kakvi, nema potrebe i osmehuješ mu se. Osećaš se kao njegov prijatelj zauvek. Iako ga više nećeš videti.

Taj trenutak sreće… kada se nadaš da ćeš dobiti poruku, onu poruku i hiljadu puta gledaš u mobilni ali ništa, nema je. Onda na trenutak zaboraviš na to… i evo je! Onda je otvaraš i napisano je baš ono što si želeo.

Taj trenutak sreće… kad, nakon što si mesecima razmišljao šta da joj pokloniš, staneš i shvatiš da je sam dan ono što treba da bude poklon za nju. Pa onda isplaniraš sve, od jutra do večeri, kako bi svaki trenutak za nju bio neponovljivo iznenađenje.

Taj trenutak sreće… kad si završio ono što je trebalo i možda si se jako namučio i nisi bio siguran da ćeš uspeti. Ali da, uspeo si. I osećaš se kao šampion, ali jedan od onih koji tajno pobeđuju, koji noću jure po pustoj stazi nez publike.

Taj trenutak sreće… kad ti nešto ispadne iz džepa a ne primetiš, i neko te zove jer je to podigao i hoće to da ti vrati. Na trenutak ne razumeš i skoro da mu i ne veruješ, ali onda ga pogledaš u oči i vidiš da je iskren. Iako je to bilo samo dvadeset centi, tebi se čini kao da su ti vratili blago.

Taj trenutak sreće… kad konačno, nakon što si izgubio gomilu lopti, ovu baš dobro primiš, prilaziš golu, ne razmišljaš, šutiraš i postižeš gol. Svi skaču na tebe, prekrivaju te, guše te i izgleda ti kao da si osvojio svetsko prvenstvo iako je rezultat 4 prema 1 za njih…

Taj trenutak sreće… kad nakon jednog dana koliko čekaš i neprestano proveravaš ikonicu s obaveštenjima na fejsbuku u nadi da će se pojaviti '1’ na porukama, to konačno i dogodi. Ona je videla. I odgovorila je i napisala ti je nešto zbog čega se osećaš veoma važnim.

Taj trenutak sreće… kad imaš malo baterije na telefonu, a ona te zove i ti se nadaš da će izdržati još malo da bi ona stigla da ti kaže 'volim te’. To se i dogodi, i kaže ti 'volim te’ i posle samo jednog trena telefon umire i možda si i ti hteo da kažeš nešto ljubavno, a u stvari ostaješ tako tu, sa svojim blentavim kezom…

—  Federiko Moća - Taj trenutak sreće

Hello! My name is Vern M. I am a current college student at Alma College in Alma, MI.

I am in the beginning works of my photography and enjoy using my Nikon D3000 and my Olympus OM-D 35mm film camera to showcase my work. I enjoy capturing those things that catch interest out of the corner of my eye. I use photography as a tool to view my travels and personal interest in the world. 

The photo I have attached is titled, “Monitored” and was taken in the museum of a Stazi Prison in Berlin, Germany. The photo is to commemorate all of those who were once trapped and monitored under soviet-occupied Germany.

I use my tumblr purely to showcase my own works: 

http://vernonmoegg.tumblr.com/

Enjoy! Have a good day!