stavljas

Tumblr na Balkanu

Shvatila sam danas zašto toliko volim Tumblr. Zato što je to jedina mreža gde se Balkanci ne mrze, ne prozivaju, ne svađaju. To je jedina mreža gde se podstiče različitost i gde se različitost prihvata. Svako ima slobodu da veruje u šta god želi, da živi kako god želi i niko ga zbog toga ne osuđuje niti mrzi. Istorija se stavlja po strani i gledaju se kvaliteti čoveka i nikome se ne sudi zbog onoga što jeste rođenjem. Jedino što me u tome ražalosti jeste činjenica da ovakav svet i ovakva komunikacija i harmonija ne postoji van Tumblra, tamo dolaze do izražaja glasniji i napadniji, oni koji mrze i omalovažavaju. Verujem da su oni u manjini i da 90% Balkanca ne mrzi nikog. Zato jos jednom hvala Bogu što postoji mesto kao Tumblr gde se svi slažemo ili barem prihvatamo različitosti, to mi daje nadu da ćemo nekada moći da promenimo sliku o svima nama koja se godinama i decenijama vrti u javnosti. Nije to ustvari teško, samo je potrebno da širimo ljubav, razumevanje, mir, jednom rečiju da budemo ljudi.

V.S.

Balkan-Balkan 

Znas da ga volis onda kada bi mogla da ga gledas satima a da ne izustiš ni rijec.Uzivas slusajuci ga bez obzira o cemu on pricao.I prije nego stignes izbrojati dane provedene s njim,vec znas svaki njegov pogled, svaki pokret,svaku naviku kao da je tvoja vlastita.Obozavas nacin na koji ne zna izgovoriti slovo L i nacin na koji stavlja osmijeh na tvoje lice samom činjenicom sto je tu pored tebe.Vrlo brzo postaje razlog zbog kojeg ti je lakse ustati iz kreveta ujutro.I vec ga volis toliko da pocinjes mrzit svakoga koga je prije tebe volio.Mrzis cak i sama sebe kad se on naljuti.I vise ti uopste nije bitno ko je kriv samo očajnički trebas njegov zagrljaj,poljubac,ono nesto da znas da cete bit uredu. Provodis sve vise vremena s njim.Dan pocinje kad ga pogledas u oci,a zavrsava s njegovim likom pred ocima kada ides na spavanje. I shvatas da tvoj zivot prije njega nije imao smisla.Ti si dobila njega,a zivot je dobio smisao.Upravo od tog momenta to je ono za sta dajes sve od sebe,neštedeći ni srce ni mozak .Ostavljas sve u njegovim rukama nadajuci se da i on osjeca isto.

Pogledas unazad i shvatis…nema vise dobrih ljudi, nema vise istih druzenja, nema vise niceg. Ostanes sam…ko nekad prije…i opet sve ispocetka…cijeli zivot je jebeni repeat, al opet nista nije isto ko prije. Sam sebe tjesis da je dobro, al nije. Stavljas osmijeh svaki dan na lice, a iznutra te nema vise. Hodas zemljom, a ne postojis. I onda koja je vise svrha zivota? Svaki dan se nadat da ce bit bolje? A svaki dan je isti. Zivis za par ljudi koji te iskreno vole i postuju , ne za sebe. Sjeban je to osjecaj. Sjeban je ovaj zivot.

Kad muškarac grli ženu..

Kada muškarac tiho prilazi iza leđa, i grli ženu, to on svojim rukama zatvara krug. Njen krug, i svoj. Krug nežnosti, topline… razumevanja, zaštite.

I u sam centar ovog živog kruga, on stavlja ženu. Samim tim nesvesno pokazuje da je sada Ona – centar njegovog Svemira. Muškarac grli ženu u tišini. Ćuti i žena. Ona oseća kako toplina izlazi iz ovih vrućih i ćutljivih ruku.

Kada muškarac grli ženu, njoj  momentalno rastu krila. U tom krugu njoj je spokojno. Ušuškano.

Ona se, popt šećera, topi od ove ćutljive nežnosti. Ko je ona sada, koja stoji u centru njegovog živog kruga? Šta žena oseća u ovom trenutku?

Žena ili devojka? Voljena, ili ona koja voli. Tišina… laganim ćebetom nedorečenosti prekrivena su njena ramena… i krije od muškarca svoje misli… ili više ne krije? Jer ona je sada zagrljena, zaštićena od spoljnog sveta, koji je tako hladan i surov.

A ovde, u njegovim rukama – toplo je, i udobno. Spokojno. To su ti trenuci za kojima žena žudi – čeka i nada se.

Jednom mi je otac rekao :
Draga kćeri, želim da odrasteš u pametnu ženu,majku i kćerku. Da imaš lijep život,da nađeš muškarca s kojim češ uživati danima,a ne da plačeš zbog njega noćima,i njegovi hirova.
-Kakav on treba biti? -upitala sam oca.
-Slušaj kćeri :
Neće mi važno ako ne bude gledao utakmicu samnom, sve dok se bude igrao sa djecom koju češ mu roditi i dok sa njima uživa u svim onim divnim i frustrirajućim situacijama koje i ti meni prireduješ. Nije mi važno koliko će imati novaca, sve dok i ono malo što ima bude dijelio s tobom,a ne lumpovao noćima. Nije mi važno njegovo političko opredjeljenje sve dok svakog jutra tebe,i vašu obitelj bude stavlja na pravo mjesto u kući i u svom srcu. Nije mi važna boja njegove kože, sve dok sliku vašeg života boji strpljenjem,požrtvovanjem,ljubavlju i njeznošću. Na kraju malena, ako pronađeš takvog muškarca, a ja i on ne budemo imali ništa zajedničko,opet ću ga poštovati jer djelimo ono najvažnije,a to je tebe!
Hteli bismo svi.
Da kažemo komšinici da je glupo što stavlja kesu sa đubretom ispred vrata.
Da jednom vrisnemo sa terase u stanu da nas je briga za sve.
Da kažemo da nema veze ako nam je jedna čarapa pocepana, ne vidi se.
Da ti kažemo da nas ne smaraš više jer nas ne zanimaš.
Da stavimo sebe na prvo mesto.
Da vrisnemo od bola.
Da pljunemo radnicu u prodavnici koja nas prati.
Da se izujemo.
Da kažemo prijatelju kako nam nedostaje.
Da bar jednom briznemo u plač u gradskom prevozu.
Da kažemo da je fleka na pantalonama od malopre, iako je stara tri dana.
Da vrisnemo na dete pred svima.
Da odemo na nečiji grob.
Da se ne osećamo jadno jer nam je jakna pocepana.
Da se ljubimo na toj kiši.
Da kažemo da nema veze što smrdiš.
Da pomilujemo po obrazu tu baku koja sedi preko puta nas u trolejbusu.
Da kažemo da nam se sviđaš jer si devojka našeg prijatelja.
Da razbijemo sve u kući.
Da ti kažemo da si super.
Da donesemo važne odluke.
Da se pomirimo.
Da ti kažemo da si najveći promašaj.
Da mislimo kako nismo krivi.
Da te još jednom dodirnemo.
Da izađemo goli u svoje dvorište i mahnemo ti.
Da pomognemo neprijatelju.
Da ti pričamo o bivšima, a da se ne ljutiš.
Da je moglo drukčije.
Da padnemo, a da nam se niko ne smeje.
Da nas pitaju kako smo.
Da na ulici budemo srećni.
Da nam nije glupo.
Da nekoga ošamarimo.
Da počistimo iza ormara.
Da kažemo da smo nesrećni.
Da smo tebi sve.
Da sve.
Hteli bismo svi.

pandazigzag  asked:

30-40

30: What I hate the most about work
/school
previse predmeta (11-12) od kojih mozemo kolokvirat tipa 2, sto je krsenje same bolonje. i to jer su nadlezni s odjela neorganizirani i to se prelama na nasim ledima, kad su ljudi koji rade na faksu neodogovorni to se stavlja pod tepih, a kad student tipa prijavi ispit na studomatu na krivi datum, tri dana nam seru kako smo neodgovorni. i opcenito mi se sere od tog pritiska koji se vrsi na hrvatskog studenta da suti kad mu ne valja (al to je taj poznati hrvatski mentalitet, aka budi sretan da je drzava toliko velikodusna pa ti daje mogucnost da ti je faks dzabe); sjetimo se samo one dvije cure s ekonomije koje su skoro izbacili s faksa jer su se javno na fejsu pozalile na rad referade, FUJ. al to bi otprilike bilo to

31: What my last text message says
“ajde zovi” lol

32: What words upset me the most
“jel ti mogu nesto rec a da se ne uvrijedis?” jer mi u 99% slucajeva kaze nesto ful uvredljivo lmao

33: What words make me feel the best about myself
kad mi netko kaze da uopce nisam onakva kakvom me smatrao :D

34: What I find attractive in women
mozak, dobrota, drugacijost, smisao za humor, kako se odnosi prema svojim roditeljima i drugim ljudima

35: What I find attractive in men
mozak, dobrota, drugacijost, smisao za humor, kako se odnosi prema svojim roditeljima i drugim ljudima, ruke!!! (ne bicepsi nego podlaktice, dlanovi, prsti), oci, osmijeh, brada

36: Where I would like to live
mozda u Veneciji

37: One of my insecurities
moja kilaza, al to vjerojatno jer su me cijeli zivot maltretirali zbog toga, da nisu vjerojatno ne bih ni obracala pozornost.

38: My childhood career
choice
pjevacica, normalno :D

39: My favorite ice cream flavor
punc, al ne volim bas sladoled :D

40: Who I wish I could be
bolja od onog sto sam bila jucer, i tako svaki dan. :)

hvala ti :*