sta ti je

Budi sve ono što ja nisam bila

Stajala sam na ulazu u Gimnaziju,dok su se pahulje skupljale na mojim trepavicama i sekund nakon topile. Iz škole je tada izlazio NJEGOV najbolji drug.
-imas li upaljac? pogledao me je,i bez imalo stida upitao,cak iako se ne znamo. Zapravo,on je mene znao. O meni je mnogo slusao.
-Ja…nemam..ne pusim.
-A okej onda,izvini. Okrenuo se u potrazi za nekim drugim ko ima upaljac. Budala,pomislila sam.
Izvini…zaustavila sam ga. Ja,ovaj…kako je on? Da li je….da li je srecan? Imala sam osecaj da ce mi suze poteci svakog trena,pa sam stegla vilicu i ugrizla usnicu. Ocekivala sam reakciju. Kao da je nije bilo.
-Dobro je. Da je srecan,ne verujem. On ja takav,zn…
-Znam. Znam kakav je. Nakasljao se,neprijatno mu je sigurno.
Mogu li da te zamolim nesto? Pokusala sam da ne zvucim toliko ocajno.
-Ako zelis cigaretu,ne dam jer ti meni nisi dala upaljac. Nasmejao se.
Probala sam da se nasmejem ali sam presla na stvar.
Ucini da bude srecan. Ti ga mozda poznajes bolje od mene. Nasmej ga. On…on ti mnogo veruje. Verujem da bi ti jedini mogao da ga ubedis za nesto,znas kako je tvrdoglav. Tebe bi bar slusao. I ako ima probleme,molim te ne odustaj. Povlaci se u sebe zbog toga sto ne prica o tome. Molim te,samo..
-Ti si dobra devojka. Ponekad prosto ne mogu da shvatim zbog cega te je ostavio. Koliko je uopste proslo od kad ste raskinuli? Hah,malena,imam osecaj da ga volis isto kao sto si i tada…
Knedla mi je zastala,grlo je pocelo da me boli,a glava pulsira,i srce u grudima kao da ce da iskoci. Mozda sam to,pomislila sam,sada i ja shvatila. A mozda…
-Mozda samo zelim da bude srecan. On to zasluzuje. Mene je cinio srecnom..vreme je da mu to vratim. Ako ne mogu da budem ja prisutna,mozes ti. Mozes ti da dovrsis moj cilj. Suludo je,ali..verujem ti.
Glasno se nasmejao.
-Eh,moja ludice. On bez tebe nece biti srecan. Znas? Nije te on ostavio jer te nije voleo,ili sta ti je slicno rekao.
Ostavio te je jer…znas onaj kliše kako ste pravi u pogresno vreme? Jeste,to je kliše ali vama je upravo to..
On je u nekom svom svetu,ti u svom.. i ne mozete da funkcionisete zajedno..rastuzio se.
Gledala sam ga sa tugom u ocima,posmatrala kako je moja ljubav nosila neke facijalne ekspresije kao i njegov najbolji drug. Ocekivano. Nasmesila sam se. Podsecao je na njega..
-I pored toga,verujem da te nije zaboravio. Vidim ga ja,gubi se on s vremena na vreme. Bila si jedina devojka o kojoj je meni ikada pricao. Znam da te je voleo. I znaj da..ovo nije kraj.
Ucinicu ga srecnim,ali ne smes da ga zaboravis. Imam osecaj da je on trenutno zakljucan u svom svetu ali da ste pravi i da cete se,ako zaista jeste,naci za par meseci,godinu,ko zna?
Oglasilo se zvono skole. Suza vise nije mogla da mi ostane u oku. Potekla je. Slivala mi se niz obraz.
Njegov drug me je pogledao,ubrzo se uozbiljio i obrisao mi suzu sa lica.
-Vidi..samo..nemoj da ga zaboravis. Ovakva ljubav nije cesta. A ja cu uciniti sve sto mogu. Veruj mi.. nasmesio se,zagrlio me je i otisao na cas.

Ne brinem..tiho sam odgovorila. Znao si da budes tu kad ja nisam bila..zato ce se i smejati sa tobom,umesto sa mnom.
Opusteno,bar znam..
Bar znam da je srecan.
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

—  I sad, kad sve je gotovo
Nema se šta reći
Ti si otišao i bez ikakvog napora
Ti si pobedio
Samo izvoli, reci im
Reci im sve što sada znam
Sve što smo imali, sada nestalo je
Reci im da bila sam srećna
A moje srce slomljeno je…

Praznina

Najgora je valjda ta hladnoca i praznina u coveku. Praznina koju su ostavili drugi.
Ziv si jer samo dises.
U tebi je srce koje je skamenjeno i slomljeno na milion delova. Srce koje si olako davao drugima i koje su unistili.
A na licu je osmeh, osmeh koji je veci od svog tvog bola. Osmeh koji te stiti od pitanja “sta ti je? Jesi dobro? ” jer nemas snage da im kazes da nisi dobro.
Tvoje oci verovatno svake noci prave okean na tvom jastuku.
Tvoje ruke su zeljne da zagrle nekog i vise ga nikad ne puste.
A tvoje noge zele da pobegnu od zivota u kom zivis
@nevena605

Kazu da svako ima razlicite ideje o sreci. Moja sreca mirise na tebe, u sumorna teska jutra dok se budis pored mene, a ja te gledam i upijam svaku tvoju crtu lica, i volim ih, jer su tvoje. Moja sreca su ljetne veceri dok me ti drzis za ruku, i setamo se plazom, a ja imam onaj blesavi osmijeh, jer zaboga volim te, volim sve u vezi tebe, a ti me volis. Moja sreca mirise na majske zore i budjenja u malom stanu, uz jutarnje kafe i zvuk starih ploca ili starog radiona. Moja sreca je tvoj glas, dok izgovaras moje ime, tvoje ruke i tvoje glupe sale. Tvoja glupava muzika, koju sam zavoljela zbog tebe. Moja sreca si sav ti, a sta je tvoja sreca?
tako nekako, za ljubav

nekad nije dovoljno samo sto se volimo, znaaam da ruzno zvuci, ne mislim tako, samo.. hocu da si tu, ne samo da te ljubim i mazim ili da me drzis kad su sranja, nego da si tu uvijek, sta god da se desi da znas, tipa kad trcim po kuci trazeci 2 iste carape i lupim se malim prstom od namjestaj, pa skakucem na jednoj nozi, e tu mi trebas, da se smijes sa mnom ali da kazes i da ce proci, znas, fale mi sitnice s tobom koje je tesko imati kad je sve ovako kako jeste. kao da smo zavezani za neko drvo a oko nas krug od vatre koji se suzava pa ne znam za koga vise da se brinem i na sta da mislim. ustvari, kroz gravu prolaze momenti s tobom iako je to ukupno nekih 5 dana kad bi sve sastavili. i znam onda da te volim i da je to to jer dok gori ja mislim o tome kako me bilo stid gledati te u oci ispocetka, prvog poljupca, zagrljaja kad mi dodjes, prve noci skupa, blesavog tusiranja s odjecom, genijalnih videa.. volim te. to je to. ali nije mi dosta, mrzim sto sam sad ovakva, sebicna ili sta vec i ne znam da li je do toga sto si manje tu, ili zbog ovih problema ovamo, ili zbog toga sto nikad ne znamo sta ce biti sutra. nedostajes vise nego sto ces ikada biti tu i to je problem, ali mogu te cekati, uvijek cu, vrijedis debilu. a mozda je i problem ono “pricacemo uzivo” pa se sve oduzi, ne znam sta ti je u glavi i sta osjecas i to me ubija. kakvi su ti planovi? sta ti mislis o svemu? daj molim te odvoji se od svega na momenat, napisi mi sve, istresi sve. znam da se i ti bojis, pogotovo za mene, ali isto tako znam da si jak i da si prosao mnogo toga da bi sad bili ovdje i vidio si me u najgorem izdanju, dizao me s poda, ozivljavao me eeej. jak si. ali nemoj da skupljas stvari u sebi, necu da puknes. sta bih ja bez tebe, konac si sto me drzi, ucvrsti me molim te, pricaj mi, hocu da znam sta se desava u tebi
04/07/16 23:03
(sad mozda spavas tamo negdje 300km daleko, a ja zamisljam koliko bi samo bilo lijepo to vidjeti i zaljubljujem se iznova jos vise)