srcem

I dalje te volim, ali ne priznajem to više nikome. Lažem svijet da si prošlost, a tvoje ime još uvijek kuca sa mojim srcem. Najlakše je ovako, što mora itko znati, da volim osobu koja me je povrijedila. Šta mora svijet znati da sam ti sve oprostila i da te shvaćam. U zadnjim sekundama noći, zagrlim jastuk, pustim suzu i samo zamolim Boga da si mi ti dobro, da si mi ti sretan. Valjda je to ljubav.
—  Crni Dijamant

Ona

Moj razum, moje ludilo

Nekada je hladna poput sante leda, mislim, nema ta pojma da gori. A već u drugom trenutku ništa toplije od njenog pogleda nisam video. Ne znam šta je, da l’ lebdi iznad oblaka ili trči po blatu.
Mogu da ljubim neku koja mi pruža večnost, što širi ruke bes pitanja i prihvata me. Neće mi biti draža od njenih prekrštenih ruku i gurkanja. Jednog momenta, mislim voli me, vidim iskre u njenim očima i osećam blizinu njenu kao nikada ničiju. Ne prođe ni tren, već je daleko i nemam je, vidim koliko je divlja. Divim se njenoj slobodi, a želim je za sebe. Sebično bih je zagrlio i odveo na mesec. Čuvao bih je međ svojim rukama, disao bih umesto nje, samo da je za sva vremena smirim. Ali toj nema mira, ona ne može na jednom mestu ni da sedi. Kako zna da me raspameti, zaustavi mi dah sa dve reči. Ljubim u snovima ta dva smeđa oka, u snovima ona ne prestaje da me želi. Zapravo me diže visoko, spušta zatim skroz do dna. Pokazuje mi nezamislive predele, pušta me u nov svet. Kaže ,,Mogu, ali neću’’, i iako iznerviran, hoću da joj poljubim usne. Čas je moja, zatim samo svoja, ubrzo nakon toga ona nije ničija. Poseduje je vetar, zatim onaj mrav na zemlji, uzdiše za okeanima i divi se kometama, pa opet utone u ništavilo. Kao da je neki prikaz. Malo je ima, malo nestane. Zaledi me, pa istopi, ne može da se odluči. Sunce joj je milo, ali i mesec, kome će pre? Osećanja ne razume, poseduje ih, beži im, trkaju se. Ko će pobediti? Slomila bi svoju omiljenu vazu i osetila žaljenje, a ne bi znala zašto. Zora joj se rodila u rukama, potom je zamenio mrak. Ne ume da razazna šta više voli. Ne zna ni da li voli. Šta je ljubav uopšte? Ne ume da shvati zašto joj srce brže kuca. Sačinjena je od milion teorija, čudnik navika, potpuno razumno nerazumna, skače po žici. Smeje se kada joj srce stane jer ne razume zašto je to uradilo. Za razliku od svih, njeno srce leti. Privukla me ta njena drskost, osmeh milog anđela, njena osećanja koja ne ume da iskaže. Čitav bi život ćutala, a opet bi rekla sve što treba. Ne zna ona ni šta sam joj, dvoumi se iz minuta u minut. Voli me najvećim srcem na svetu, a potom sam samo prašina na njenom putu.

Insta: obecao_si
-Sanja Mitrović

Nikad te nisam ostavio zato sto ti nisi bila dovoljno dobra, nego zato sto ja to nisam bio. Znas?
-Ne. Ostavio si me zato sto ti nisam odgovarala. Zato sto nisam bila dovoljno dobra za tebe.
-Ali…
-Ne,Stefane, ne prekidaj me. Ostavio si me, jer nisi mogao da budes sa osobom kakva sam ja. Zato sto nisi mogao da me volis takvu kakva sam.
Jednostavno, nisam ti bila dovoljno dobra.
Ali ne brini, ljubavi.
Sigurna sam da ces naci nekog ko je dovoljno dobar za tebe, ko je sve ono sto ja nisam bila, a zeleo si da to budem.
-Teodora, ostavio sam te, jesam, ali nikada nisam razmisljao o tome na taj nacin. Mislio sam da ti zasluzujes bolje.
-I ja sam ti govorila,da ne zelim bolje, jer uz sebe vec imam najbolje. I ti si govorio da ce sve biti okej, da cemo moci da budemo MI. Ali nismo. Nisi izdrzao pored prznice kakva sam ja. Nisi mogao. Voleo si me ali jednostavno nisi znao kako da nastavis da me volis ako nisam onakva kakvom si me zamisljao.
Ne brini. Vec mi je sve jasno.
Dok sam izgovarala ove reci, niz obraz mi se skotrljalo sve ono sto sam mu precutala. To da ga toliko obozavam… i da ne zelim da ide.
I vidi, ljubavi..
Zelim da za par meseci cujem da si nasao onu pravu! Da si srecan. Zelim da znam da si u dobrim rukama. I pre svega zelim da znam, da te ona cuva. I da je tvoje rame za plakanje. I da..da zna zasto ne volis da nosis nakit.. i zasto nikada nisi nista sanjao.. i zasto mozes da zaspis samo onda kada si bas bas umoran, a ne uvek, i bilo gde, kao sto ja to mogu..

Nasmesio se. Jos jedna suza za jos jednu stvar koju sam precutala. Oh, taj divan osmeh. Najlepse se smejes,znas li?
I.. ljubavi. Samo.. kada je pronadjes..znas..nju..
Mozes li mi samo javiti njeno ime?
Samo da..joj,znas, dam par instrukcija kako da te voli onako kako treba.


Mozda te bas bude volela onako kako ja nisam umela,a trebala sam. ( ostavivsi svoj novi broj na stolu u kaficu gde smo redovno zagrljeni sedeli, pokupih svoje stvari i sa gomilom neizrecenih emocija u ocima, i u grlu, napustih kafic sa osmehom. Okrenuh se, nakon par koraka u zelji da zapamtim ono sto je bilo moje, nekada, svim srcem, da ga zapamtim bas onakvog kakav je uvek bio. Onakvog kakvog ga pamtim. Za par meseci, to vise nece biti. Neka druga ce ga promeniti i to je u redu. Ipak, volim te toliko da te pustim da odes. Tvoje je vreme da budes srecan, Stefane.)

Znam, da ovo vise ne citas, bubi, ali ako se slucajno desi, da se nekad zajebes, i opet posetis moj tumblr, izvini sto sam ti posvetila ovo, i izvini sto sam spomenula tvoje ime. Desi se zeni da bude nekad slaba. Ti najbolje znas koliko sam bila slaba na tebe, i koliko sam idalje. Ti to najbolje znas, zar ne?
Dakle,ako procitas ovo, znaj da te volim ali isto tako zelim i da budes srecan.
Ljubim te bubi.
Sledeci put kad te vidim, zelim te srecnog i nasmejanog videti. Okej?
Stefane, nadji onu koja je sve ono sto ja nisam.
Zelim ti svu srecu ovog sveta i, ako ne mogu biti njen deo, dovoljno mi je da znam da si dobio ono sto zasluzujes.
U mojim ocima,
Uvek ces biti onaj moj nasmejani,moj bubi.
Zbogom, tvoja mala.

—  ultravioletna
Pricao mi je jednom jedan covek, kako je zivot previse kratak da bi ga trosili na neke ljude koji ne zasluzuju da im damo ni minute. Cesto mi je ta njegova misao u glavi, cesto sama sebe pitam da li je vredno boriti se za neke ljude koji su vec na pocetku poznanstva odustali od vas. A vi se kao malo dete kad se zalepi za igracku, zalepite za sve te ljude. I srcem I dusom.
Rekao mi je da je jednom davno voleo, iskreno, ali da je izgubio tu ljubav, jer nije razlikovao potrebu I osecanja. Kaze da se zajebao. Da od tada vise nikad nije iskreno voleo, da se bojao da zavoli. Kaze njega su ‘pak mnoge volele, ali on vise ni jednu. I ta misao mi je cesto u glavi da li se samo jednom u zivotu voli, kako uopste da dvadesetogodisnja osoba zna da li je prava ljubav u pitanju ili samo prolazno stanje. I kako da razlikujem potrebu od osecanja.
Pricao mi je da je imao prijatelja, pravog, da su se zajedno momcili. Kaze mi da je bio pozvan da mu kumuje. Pomislih kako je to lepo, ali me je prekinuo nastavkom svog izlaganja. Kaze da je kumovao, ali da ih je vreme razdvojilo, na dve razlicite strane sveta. Da se vec dugo nisu culi, da ne zna nista o njemu. Na moje pitanje cemu onda prijateljstva odgovrio mi je sa recenicom koja ce kasnije ostaviti jak utisak na mene. Rekao mi je da su prijatelji tu da bi stvarali secanja. Uplasila me je cinjenica da ce mozda jednom moje prijateljstvo postati necije secanje I da ce me se setiti tek kad ga deca, a kasnije I unucad pitaju a ko je ova teta na slici. A mozda ni tad, mozda se u raznim selidbama, bas ta slika izgubi, mozda me se nece uopste secati, a ja cu se secati njega, jer je urezan u moje srce.
—  Blesava-devojka
ZAŠTO ŽELIM BITI TVOJ I ZAŠTO ŽELIM DA BUDEŠ MOJA (Emanuel Mancho Srpak)

Jer sam prvi put otišao spavati ranije
i shvatio da ne mogu zaspati.
Jer si bolja od cigarete.
Bolja i od ljudi.
Jer obično zaspim tek u jutarnjim satima
češkajući jastuk koji se pretvara da je tvoj vrat
prstima desne ruke.
Jer imam ruke a ti imaš tijelo
gladno zagrljaja.
Jer znaš da grunge
podsjeća na suho lišće, lješnjake i
kultne filmove iz 90-ih.
Jer znaš da svojim pjesmama nikada nisam
upotpunjavao vrijeme;
želim ga srušiti da živimo bezvremenski.
Jer kraj tebe svoj temperasti osmijeh
ne skidam sa usanjanog obraza i
uvijek kad se gledamo
dva svemira spajamo
u jedan.
Jer ljubav od nas
neće tražiti ništa pa
mi moramo pronaći nju.
Ljubav se neće pronaći
na dnu zelene flaše
iza šanka
u osnovnim klišejima ili
u strancu na ulici.
Ne,ljubav će najprije doći do tebe i
sakriti se u uvojak kose
koji će te bezobrazno bockati u oko
a ja ću biti tamo
da ga premjestim iza uha.
Ljubav će se smjestiti
u moje uši i činiti da
se okrenem svaki put
kad začujem tvoj glas.
Ljubav će mi sjesti na prsa i utrkivati se sa srcem.
Ljubav će nam dopustiti
da je natrpamo u pjesmu koju ćemo
barem stotinu puta
otpjevati zajedno
ne znajuć za to.
Ljubav će povremeno govoriti umjesto nas
kad nam suze utišaju jezike.
Ljubav će dopustiti da
na tvojim usnama
poljupcem ispišem abecedu strasti.
Ljubav će nam dopuštati štošta;
samo ako si dopustimo ljubav.
A ako jednom sakupi kofere
i nakratko nas ostavi
imati ćemo dovoljno ljubavi
da ono što ostane nazovemo ljubav.

Znala sam da će jednom svemu doći kraj, ali jebiga, ja sam volela život. Bez obzira na sve, osmehom i srcem punim ljubavi, grlila sam i sunce i oblake i kišu i sneg, inateći se tako svakom danu, svakom događaju, košmaru koji me pokušao slomiti.
— 

🌟 Drina Steinberg - Sjaj bezdana 🌟

Ja sam tu..
Čekam da budem odveden odavde.
Ja sam tu..
Čekam da mi poželiš dobrodošlicu zagrljajem.
Ja sam tu..
Čekam da pružiš ruku ka meni.
Ja sam tu..
Čekam srcem da pozoveš srce.
Ja sam tu..
Čekam da me spaseš..
Ja sam tu..
Čekam te uvek i zauvek..
Daj mi priliku

Daj mi priliku barem na dan, da ti pokažem ljubav.
Dođi da vidiš kako se voli svim srcem i
kako sam se na prvi pogled zaljubila u tvoje smeđe oči.
Dođi, stavi ruku tu na lijevu stranu i osjeti kako kuca kad
si mi blizu.
Prošećimo parkom da ti pokažem kako je svaki cvijet
lijep i poseban na svoj način, baš poput svake cure.
Pričaj mi o sebi i gledaj me u oči,
gledaj kako te gledaju, kako sjaje na svaku tvoju riječ.
Nasmij se, onako iskreno kao što si se one večeri,
nasmij se i shvatit ćeš koliko sam se zaljubila.
I tako svaki put ponovo, tvoj osmijeh izmami i moj.
Samo mi daj priliku, da te upoznam, da me upoznaš.

-Pricam ti o njemu