slovenski

Finally on the same page

4 meseca su prošla. Nisam siguran da li da budem zadovoljan zbog odrađenog posla ili da krivim sebe zbog trenutne sitacije, koja i dalje nije najbolja. Ja sam se zaista trudio, i dalje se trudim i dajem sve od sebe, ali ne mogu sam. Prvi put posle ovih meseci sam poželeo da se vratim kući, kao da sam shvatio da ovo nije to što sam želeo i da neću dobiti to nešto zbog čega sam i otišao. Po prvi put sam javno rekao da ne znam da li ću da izdržim do kraja mandata.

Međutim prošlonedeljni sastanak mog tima i mene, sa osobom koja je zadužena za naš coaching je dosta promenio njihovu sliku i nadam se najzad im otvorio oči. Bilo je i vreme!

Od tada situacija je nekako krenula nekim svojim tokom, pošto su i oni sada, posle toliko meseci, uvideli da neke stvari jednostavno ne funkcionišu i da bi se uklopili, moramo da odustanemo od prvobitnih planova i ciljeva kao i naše vizije velikih dostignuća i nerealnih rezultata. Moramo da se utopimo u realnost Slovenije, da prestanemo da sanjamo da je sve moguće, kad zapravo nije. Prestali smo da se svađamo (barem ja sa ostalima) i napadamo jedni druge. Komunikacija se znatno poboljšala i verujem da će biti sve bolja i bolja.

Usled novonastalih događaja nemam na šta više toliko da se žalim, pa sam odlučio da vam napišem kako bi zvučale neke srpske fraze na slovenskom jeziku, koje čujem ovde svakodnevno.

Na primer:

-     Auu brate, ova riba je opasna!     -     Auu stari, mala je nevarna!

-     Zabranjeno pušenje!     -    Kajanje pripovedeno!

-     Mrš bre u pi*ku materinu!     -    Pizda!

-     Točeni veliki Jelen!     -    Eno točeno veliko Laško, prosim!

Iskreno ne mogu da se setim više izraza, jer svi pričaju srpski i kad god počnem da pričam na engleskom, ukoliko im kažem da sam iz Srbije, odmah se prebacuju na “naški” kao što kažu. A i meni je lakše da pričam neku, nazovi mešavinu sprsko-hrvatskog sa rečima slovenskog uz naravno beogradski akcenat!

Kao što se kaže, pričaj srpski da te ceo svet razume!

  • šuhaj na festivale:"Nie, ďakujem, nedám si, ja nepijem." a zaliezol do svojho stanu
  • Ja:"Prasa, očula si to? Myslí to vážne?"
  • Natália:"Normálne ho obdivujem že to dokáže na festivale."
  • Ja:*are you fucking kidding me pohľad*
  • Natália:"Okej, napime sa naňho." :D
  • Ja:"Na triezvych!!!" :D :D
  • alias dve ženy jemne podgurážené alkoholom a všeličím ostatným (naozaj len jemne sme boli, asi 5 minút)

Raz si ku mne v autobus prisadla jedna babka. Najprv bola ticho, neskôr na mňa vybehla, že si kúpila kvety a začala mi ich ukazovať a vypytovať sa rôzne veci. Boli mi to nepríjemné. Nerada rozprávam o sebe cudzím ľuďom. Neskôr sa ma spýtala, či si kupujem mesačenky, na to som jej odpovedala, že to tak nefunguje a lístok si musím kupovať vždy pred jazdou u šoféra. Bola veľmi prekvapená a zmienila sa o tom, že ona cestuje veľmi málo, len tak raz za mesiac, keď musí ísť k doktorovi. Bola som rada, keď som vystúpila, vydýchla som si. Túto babku som v ten týždeň stretla v autobuse ešte asi dvakrát. Ona si ma možno nepamätá, ale ja si ju pamätám veľmi dobre aj vďaka jej vymytým modrým vlasom. Ešte stále ju stretávam, avšak teraz cestujem v inom čase.