slovenski

Finally on the same page

4 meseca su prošla. Nisam siguran da li da budem zadovoljan zbog odrađenog posla ili da krivim sebe zbog trenutne sitacije, koja i dalje nije najbolja. Ja sam se zaista trudio, i dalje se trudim i dajem sve od sebe, ali ne mogu sam. Prvi put posle ovih meseci sam poželeo da se vratim kući, kao da sam shvatio da ovo nije to što sam želeo i da neću dobiti to nešto zbog čega sam i otišao. Po prvi put sam javno rekao da ne znam da li ću da izdržim do kraja mandata.

Međutim prošlonedeljni sastanak mog tima i mene, sa osobom koja je zadužena za naš coaching je dosta promenio njihovu sliku i nadam se najzad im otvorio oči. Bilo je i vreme!

Od tada situacija je nekako krenula nekim svojim tokom, pošto su i oni sada, posle toliko meseci, uvideli da neke stvari jednostavno ne funkcionišu i da bi se uklopili, moramo da odustanemo od prvobitnih planova i ciljeva kao i naše vizije velikih dostignuća i nerealnih rezultata. Moramo da se utopimo u realnost Slovenije, da prestanemo da sanjamo da je sve moguće, kad zapravo nije. Prestali smo da se svađamo (barem ja sa ostalima) i napadamo jedni druge. Komunikacija se znatno poboljšala i verujem da će biti sve bolja i bolja.

Usled novonastalih događaja nemam na šta više toliko da se žalim, pa sam odlučio da vam napišem kako bi zvučale neke srpske fraze na slovenskom jeziku, koje čujem ovde svakodnevno.

Na primer:

-     Auu brate, ova riba je opasna!     -     Auu stari, mala je nevarna!

-     Zabranjeno pušenje!     -    Kajanje pripovedeno!

-     Mrš bre u pi*ku materinu!     -    Pizda!

-     Točeni veliki Jelen!     -    Eno točeno veliko Laško, prosim!

Iskreno ne mogu da se setim više izraza, jer svi pričaju srpski i kad god počnem da pričam na engleskom, ukoliko im kažem da sam iz Srbije, odmah se prebacuju na “naški” kao što kažu. A i meni je lakše da pričam neku, nazovi mešavinu sprsko-hrvatskog sa rečima slovenskog uz naravno beogradski akcenat!

Kao što se kaže, pričaj srpski da te ceo svet razume!

Krídla (letné)

Po dňoch úmornej horúčavy prichádza prvá letná búrka. S Luckou stojíme na balkóne a fascinovane pozorujeme blesky. Ktosi nalial do studenej vody olovo, a to ztvrdlo nad mestom. Padá na gotické veže. Ľudia pozorujú svet spoza závesov, deti v dome oproti pritláčajú svoje nosy na sklo a suseda v kvetinových šatách bez rukávov, zvesila periny zo sušiaka. Vzduch je ťažký a voní ako mokrý asfalt.

Keď už tá búrka dlho trvala
a príliš hlasno tĺkli na plech hromu
povedala si, že ťa budú hľadať…

Keep reading

Viem, že to čítaš. Neviem čo ti mám povedať, lebo neviem čo sa stalo. Pozri, viem, že niesom bezchybná. Nikto nie je. Ale možno je na čase zamyslieť sa sama nad sebou a nie hádzať vinu na ostatných. Takisto nie je riešenie zablokovať ma na všetkých sociálnych sieťach. Si dospelá a je na čase čeliť svojim problémom a nie skrývať sa pred nimi. Ak to nezvládaš mala si niečo povedať ale nie odstrihnúť ma bez vysvetlenia. Dúfam, že sa dáš dokopy. Viem, že to nebude také ako pred tým. Každopádne ma to mrzí. Aj to čo som povedala. Bola som opitá, prepáč.