slovenski

Finally on the same page

4 meseca su prošla. Nisam siguran da li da budem zadovoljan zbog odrađenog posla ili da krivim sebe zbog trenutne sitacije, koja i dalje nije najbolja. Ja sam se zaista trudio, i dalje se trudim i dajem sve od sebe, ali ne mogu sam. Prvi put posle ovih meseci sam poželeo da se vratim kući, kao da sam shvatio da ovo nije to što sam želeo i da neću dobiti to nešto zbog čega sam i otišao. Po prvi put sam javno rekao da ne znam da li ću da izdržim do kraja mandata.

Međutim prošlonedeljni sastanak mog tima i mene, sa osobom koja je zadužena za naš coaching je dosta promenio njihovu sliku i nadam se najzad im otvorio oči. Bilo je i vreme!

Od tada situacija je nekako krenula nekim svojim tokom, pošto su i oni sada, posle toliko meseci, uvideli da neke stvari jednostavno ne funkcionišu i da bi se uklopili, moramo da odustanemo od prvobitnih planova i ciljeva kao i naše vizije velikih dostignuća i nerealnih rezultata. Moramo da se utopimo u realnost Slovenije, da prestanemo da sanjamo da je sve moguće, kad zapravo nije. Prestali smo da se svađamo (barem ja sa ostalima) i napadamo jedni druge. Komunikacija se znatno poboljšala i verujem da će biti sve bolja i bolja.

Usled novonastalih događaja nemam na šta više toliko da se žalim, pa sam odlučio da vam napišem kako bi zvučale neke srpske fraze na slovenskom jeziku, koje čujem ovde svakodnevno.

Na primer:

-     Auu brate, ova riba je opasna!     -     Auu stari, mala je nevarna!

-     Zabranjeno pušenje!     -    Kajanje pripovedeno!

-     Mrš bre u pi*ku materinu!     -    Pizda!

-     Točeni veliki Jelen!     -    Eno točeno veliko Laško, prosim!

Iskreno ne mogu da se setim više izraza, jer svi pričaju srpski i kad god počnem da pričam na engleskom, ukoliko im kažem da sam iz Srbije, odmah se prebacuju na “naški” kao što kažu. A i meni je lakše da pričam neku, nazovi mešavinu sprsko-hrvatskog sa rečima slovenskog uz naravno beogradski akcenat!

Kao što se kaže, pričaj srpski da te ceo svet razume!

Roky som mala anglický blog a zrazu si založím tento a chodím aj tu a followujem slovákov a čechov. Je to dobrý pocit, no všetko sa mi zdá teraz akosi osobnejšie.

moje problémy za volantom:
  1. porucha pozornosti- v škole prúser, za volantom ešte väčší (“čó? tam bola nejaká značka? takže som v protismere hej?”)
  2. stres- najlepšie sa odbúrava alkoholom. bez neho problém, s ním ešte väčší (asi).
  3. absencia pudu sebazáchovy (”slečna, spomaľte, prosím, spomaľte, ja mám doma rodinu!!”)
  4. zrkadlá- chápete, niekedy sa človek zapozerá (áno, viem, že narcizmus je klasifikovaný ako duševná choroba)
  5. agresivita (“kde sa do **** pozerá,***** ********, ******* ho na najbližšej križovatke”)
  6. vražedné myšlienky- (”no poď môj zlatý, len vyjdi na ten prechod, uvidíme, či si vo forme toto leto. :))”)
  7. blond vlasy- viem, že toto je vedecky prekonané, ale verte mi, je to problém, ja VIEM, o čom hovorím.
  8. krátkozrakosť- (“počkať…počkať, čo to tam…? sakra, zas mám šošovky na chladničke”)

Myslím si, že toto by vás mohlo na chvíľku odradiť od pohybu po slovenských cestných komunikáciách. :* 

spolubývajúca komentuje moje obľúbené zelené pyžamo s usmievavou kreslenou žirafou: “to ti kúpil ocko, hovoríš? no, rozhodne vedel čo robí…s týmto posunie tvoj aktívny sexuálny život o dobrých pár rokov.”

pomoc

Nevládzem sa zhlboka nadýchnuť. Nevládzem už ísť ďalej. Upokojujem sa. Vravím si povzbudzujúce slová, ale vždy po chvíľu, keď ťa vidím ma chytia nechutné chvíle. Nemôžem sa na teba ani pozrieť. Je mi jedno, že sú okolo mňa ľudia. Najradšej by som si sadla na zem a začala kričať a plakať. Neznášam ťa a milujem zároveň. Chcem byť s tebou, ale nechcem. Nechápem sa a nechápem ani teba. Chýbaš mi, kurva!

zas raz sa porovnavam s ludmi v mojej okolitej blizkosti. nedivim sa ze ludia odmietaju zvacsa somnou travit cas. naozaj som nudna a nie tak rozsafna a zabavna ako dievcata teraz. je naozaj dobre sa az tak odlisovat od stereotypu? niekedy mam pocit ze nie.