sigurno

Cekaj me, ja sigurno necu doci.

“Čekaj me, ja sigurno neću doći”

Bio je to 22. jun 2013. Došao sam do ulaznih vrata njene kuće, u sanduče pored stavio sam jedno pismo, ostavio ružu, pritisnuo zvonce i pobegao. U pismu sam joj napisao: “Mila, u 12h na starom mestu”. Bio sam siguran da je pročitala pismo, uzela ružu sa praga. Od 11h sam je čekao, mislio sam da je bilo sasvim dovoljno 1h dok se istušira, obuče, našminka, javi drugarici i dođe do naše klupice gde je sve počelo. Čekao sam. Dugo sam čekao. Razmišljao sam kako da joj sve objasnim i da mi oprosti. Kupio sam joj velikog medu koji je sedeo na klupi do mene. Šetao sam oko klupe, kao budala, pa malo sednem i cupkam kolenima od nestrpljenja, priznajem i trema me je uhvatila. Palio sam cigaretu, jednu za drugom, sve dok nije prošlo 12h. Nje i dalje nije bilo. Odlučio sam da je čekam i dalje, možda je to ona ženska fora, muško je - neka me on čeka. Bilo mi je samo čudno to što je znam toliko dugo, da znam kakva je i o čemu razmišlja. Ona je jednostavno uvek poštovala vreme. Uvek bi se nadurila kada bih ja zakasnio na sastanak. Uvek bi se nervirala kada bi joj u kozmetičkom salonu neko “upao” u njen termin..

I tako, čekajuću nju, seo sam na klupu i naslonivši na dlanove glavu, osetio sam da je neko seo pored mene. Nasmehnuo sam se i podigao glavu. Nažalost, to nije bila ona. Stariji čovek, prosede kose, manjih naočara, velikog crvenog nosa, sa štapom u ruci rekao mi je: “Gledam te već sat vremena, sigurno čekaš nju. Nemoj da odustaješ, ako si svestan da je to ona prava. Ja sam tako odustao od jedne i sada sam tu gde jesam, nigde. Čekajući nju, ostao sam sam. Budi uporan, ali nemoj do one granice kada već bude kasno. Rećiću ti i da je čekanje zamka. Uvek će postojati razlozi da čekaš. Istina je da u životu postoje samo dve stvari, razlozi i rezultati, a razlozi se prosto ne računaju. Zapamti, ako ti je suđena, naći ćete se, spojićete se. A ako nije, shvatićeš vremenom ko ti je važan u životu, ko više nije važan, ko nikad nije ni bio važan i ko će ti uvek biti važan. Ostavljam te sada da je čekaš. Srećno!” Duboko sam udahnuo i rekao mu: “Hvala”, a on je samo glavu okrenuo i podigao šaku pa je naglo spustio. Kao da je rekao: “Nema na čemu”.

12:15h. Ne usuđujem se da je pozovem na telefon. Ustao sam sa klupe i ugledao jednu devojku kako maramicom briše suze sa lica. Potrčala je ka meni, tek tada sam shvatio da joj je to sestra. Zagrlila me je jako i rekla da sam divan dečko. Ništa mi nije bilo jasno. Plačući rekla mi je da je jutros vozom otputovala na more, sama. Bez ikoga. Kaže da joj je dosta bilo svega, da je otišla da se odmori od ljudi, asfalta i ono najvažnije za nju, da tebe zaboravi. Njena sestra mi je rekla još i da me je dugo čekala da se “opametim” da je pozovem i da joj kažem da mi je stalo. Predugo za nju. Svake noći bi mislila o meni i držeći telefon u rucu čekajući moju poruku koja joj nikad nije stigla, zaspala bi. Rekla mi je i da će ugasiti telefon kada pređe granicu, ali pošto još nije stigla do nje, možeš joj poslati poruku, a i ne moraš. Možemo o ovome i ti i ja da ćutimo. Odmah sam joj poslao poruku:”Ne znam da li je ovo još uvek tvoj broj, ali ako jeste, dobro je. Eto imam želju da ti kažem da mi mnogo nedostaješ. Čuvaj se, nekome je stalo.”

Ni dan danas nisam dobio odgovor. Totalno sam razočaran. Sumnjam da će mi ikad i odgovoriti A saznavši od njene sestre da se vratila u Beograd pre par dana, verovatno me je zaboravila. I dalje ću biti uporan, samo moram da smislim nešto bolje, da ne postanem dosadan..

Ne idem često u taj grad.Ne idem jer znam da bi na ulazu glava već tražila njenu ulicu i stan.Ne idem jer bi sve moje želje u kojima je glavni lik ona bile uništene samo jednim susretom.Tim jednim susretom,njenom srećom i drugim muškarcem pored.Priznajem,kukavica sam,ali taj grad me ubija.Taj grad je otima,dijeli i razdvaja od mene.Možda ga i zavolim kada moj kukavičluk pobjedi svaku zgradu,kuću i prostor u njemu.Jer tada je jedno sigurno.Naša djeca će hodati tim asfaltom,a naša ljubav će se ponovo naći fizički.Jer nas dvoje smo se uvijek imali,uvijek željeli,uvijek potajno voljeli,ali prioriteti i ponosi su nam uništili sve moguće što bi moglo biti i ono što je bilo.Ma šta ja pričam…Još je ima u meni..

anonymous asked:

Imam 18 godina, jos nisam imala decka.Volela bih da upoznam nekoga ko ce mi se svideti toliko da zelim da budem sa njima, ali bojim se da se to nece nikad desiti..

Svaka cast djevojko, budi ponosna na to sto nikada nisi imala decka, u danasnjem vremenu cure se daju svakome, slabo koja ima svoj obraz i svoj ponos. I sigurno ce neko uci u tvoj zivot i vratiti ti vjeru u ljubav, sigurna sam. :)

Nemojte biti jedni od onih ljudi koji procenjuju koja devojka je “laka” i posebno, nazivaju je “kurvom”. On je rekao da je pojebao? Ooo, to mora da je istina ako je to rekao baš taj lik jer momci baš nikada ne lažu o seksu. Ona je bila kod njega, mora da su se pojebali? Zašto mora? Jel’ se to podrazumeva? Možda mu je samo popušila LOL, i NE, fun fact, ni to je ne čini lakom. Vi ste čuli od vaše drugarice koja je čula od nekih njenih drugova da se ona pijana seksala iza kluba? Pijana? Pa odlično, sigurno je baš htela to, i ne, ne plače sutradan satima pod tušem da bi sprala tog kretena koji je jedva dočekao da iskoristi njeno stanje. Ona je bila sa baš mnogo momaka, sigurno je laka? A možda jednostavno još uvek nije našla dečka koji joj odgovara da bi bila s njim u vezi, kao što ste možda našli vi, pre tri godine u srednjoj školi. Ne verujem momcima ni njihovim pričama o seksu. Ne verujem ničemu u potpunosti što nisam sopstvenim očima videla. Ako sam i videla, da li znam šta se možda krije iza toga? Da li ikada mogu i da znam kako je to biti u tuđoj koži? I zato odbijam da bilo koju devojku nazovem lakom. Isto preporučujem i vama.
O Dragani

Postoji jedna starija gospođa u mom starom naselju koju ljudi uglavnom izbjegavaju. Zovemo je Dragana. Niko ne zna ko je ta gospođa niti gdje živi. Jedino što sigurno znam o njoj je to da svakog jutra oko sedam sati luta po našem kvartu i glasom jedva tišim od šapata izgovara “Dragana”. 

Ponekad je sretnem kada ujutro krenem u grad. Hoda tiho i odmjereno zureći u pod, kao da traži nešto što je noć prije tu negdje ispustila. Rijetko podiže pogled. Kosa joj je neuredna i prosijeda a ruke nemirne. Na sebi uvijek nosi isti teget džemper preko sive košulje i crne hlače za par brojeva veće od njenog. Klinci iz ulice obično dobace poneku grubu riječ ili je pak samo zaobiđu kao kakvu zalutalu životinju. Ona ništa od toga ne primijeti. Njen pogled je zaključan negdje dole, kao da prati nevidljivi trag po pločama naše ulice dok u sebi izgovara molitvu. 

Jednog jutra me pogledala pravo u oči. Hladan pogled, usamljen. Oči su joj zelene kao najzeleniji smaragdi ali u njima je strah i bol stara koliko sam život. Na trenutak je prestala pomjerati usnama i samo me gledala. Pružila je dlan prema meni i opet izgovorila to ime: Dragana. Jedno oko joj je zasuzilo a zatim i drugo, tiho kao jutarnja rosa. Suza se kotrljala niz lice ali je nije brisala. Ruke su ostale ukočene, jedna niz tijelo, druga ispružena prema meni. Zaledio sam se. Kao pod hipnozom, samo sam gledao u te oči dok sam sa njenih usana čitao kako šapatom ponavlja to ime. 

Te večeri nisam mogao da zaspim. Pred očima mi je kao kakva utvara stajao lik te žene koja me doziva pa sam dugo u noć razmišljao o životu. Prošlo je par dana a zatim par sedmica-njen lik mi je i dalje bio u glavi. Završio sam školu i ubrzo se odselio iz tog kvarta kako bih započeo studij. Trudio sam se da zaboravim to prokleto jutro kada sam je sreo ali nisam mogao. Njen glas mi je kao kakvo prokletstvo odzvanjao u ušima svakog jutra kada bih stao pred ogledalo. Moje oči su podsjećale na njene. Ista boja, isti zalutali pogled. Bojao sam se da ću izgubiti razum.

Tog julskog popodneva mi je brat došao u posjetu. Pričali smo satima, o mladosti i danima kada smo rasli u istoj ulici. Rekao je kako nije isto bez mene i kako svako malo neko iz kraja pita šta radi mali Saša. Sve je kaže isto, jedino stare Dragane više nema.

Kaže da je jednog jutra u susjednom naselju pronašao njenu smrtovnicu nalijepljenu na oglasnoj ploči. Nije se , kaže, zvala Dragana. Njeno ima na kraju nije bitno-Dragana je njena kćerka. Djevojčica krupnih zelenih očiju i plave kose, djevojčica koja joj je oduzeta jednog popodneva kada su granate padale po Sarajevu. A sa njom joj je oduzet i razum.

Otišao sam pred ogledalo i dugo gledao svoj odraz u njemu. Sjetio sam se njenog pogleda i ispržene ruke… tog praznog dlana i suhih obraza. Dugo sam gledao to blijedo lice u staklu pokušavajući da shvatim šta je to bol i samo sam ćutao. Satima.

I danas se često sjetim te žene svaki put kada me život zaboli. Ona je bila moja lekcija skromnosti i priča koje ću se sjetiti svaki put kada vidim zelene oči. 

anonymous asked:

Izvini sto te ovo pitam mozda nije mjesto da pricas o tome al ugl jesi li se ikada rezala ili pokusala se ubit

Cuj mozda nije mjesto, haj molim te ukljuci mozak, jeste vi ljudi normalni? To pitati nekoga je kao prvo nekulturno a kao drugo cisto mahalanje i bezobrazluk.. Vjerovatno nisi nista lose mislila ne govorim samo za tebe, kao drugo to je necija privatnost i sigurno nije nesto o cemu ce pricati na drustvenim mrezama.. Sta vi uopste ocekujete u odgovoru? Da kazem da, jesam.. Hoces da ti objasnim sve u detalje? Da ti kazem koju marku britve sam koristila il iz koje sam case varikinu nagela? Koliko duboko sam rezala, vertikalno ili horizontalno i jesam li bila picka pa ostala ziva? Ljudi moji to nije nesto s cim se treba zajebavati, nesto sto treba dijeliti s drugima ili cak predstavljati kao nesto normalno i sasvim ocekivano… Postoji u svemu granica a ljudi je danas ocigledno ne vide i prelaze je bez imalo stida i obzira prema drugima. Svaka cast!

anonymous asked:

Sad cu u srednju i osjecam da sam spremna za vezu i nekako sve vise zelim decka.E sad jel bi mi htjela dati par savjeta kako da uskladim decka i skolu,sad cu u medicinsku i jako mi je vazno da je ne zanemarim.Help pleasee

E kolegice ccc…. haha
Pa vidi… Skolu ces sigurno morati staviti na prvo mjesto, jer tek ces u prvi i iz vlastitog iskustva znam da moras dati 100% od sebe :) A sto se tice decka sa njim se mozes dogovoriti da se vidjate i druzite poslije skole kada nemas obaveza i vikendom. :) Sretno.

kiša, paž.

Kiša je pala i konačno ćemo noćas lepo spavati. Trebalo mi je to. Leto polako ali sigurno umara. Ne žalim se. Ovo je, verovatno, najzanimljivije i najlepše leto otkad znam za sebe. Ne postoji nikakav specijalan razlog, ali je prisutna hrpa lepih događaja i još lepših ljudi. Verujem da će kao što je lepo i lagano došlo, da isto tako i mine…postepeno i nežno. Volim tu jesen. Volim oker, bordo i crno na sebi. Konačno se počne čitati i mozak proradi. U kuhinji mine žega, pa se šporet i rerna pale…Miriše cimet, miriše med. 

Koliko god želim više da odgajim tu dugu kosu, toliko želim paž za jesen. JAKO!

Imas li nekog novog? Sigurno. Mene nije tesko preboleti.
Dovoljno je da ugledas neku zgodnu devojku, koja je bolje gradjena od mene, i to je to. Zaboravis na sve trenutke koje smo proveli zajedno, ali i momente kada si me voleo vise od svih, kada bi sve dao da minut budes sa mnom.
—  N. C.