shvatanja

Kad vam umre neko drag i blizak, vi tek tada pravo i potpuno sagledate ono što ste ranije samo naslućivali i o čemu ste često razmišljali. To jest: ukaže vam se sva ogromna i strašna nesrazmera izmedju nestalnosti, krhkosti i kratkoće ovog našeg ličnog života, s jedne strane, i svih nasih osećanja, shvatanja, planova, pothvata, želja i potreba, s druge. I čovek se tada krši i savija, manji od crva i slabiji od slamke, umire bez bolesti i smrti, oboren i satrven samom činjenicom da je takva nesrazmera mogućna, i da je organski utkana u samu osnovu našeg postojanja, u ono što mi pogrešno i neopravdano smatramo i nazivamo našim životom.
Živimo od iluzija, od njih i ginemo.
—  Ivo Andrić