sebican

O njemu,koji zaslužuje svet

A,eto,on..
On je moja susta suprotnost a u isto vreme je i meni slican..skoro isti.
On je ljubav,on je rosa u rano julsko jutro ispred kolibe u kojoj me ceka i osmehuje se sa prozora.
On je svadjalica,debil kom apsolutno sve mora da se nacrta, koji je nevidjeno ljubomoran a opet bez te njegove ljubomore ne bih mogla da zivim.
Narcis obican koji svoju frizuru voli vise od mene. ( o tome svedoci cinjenica da svake nedelje ide kod frizera..)
On je nesvesno najveci romantik kog sam upoznala.
Vodi me da gledam svoj,njemu ne tako zanimljiv film.
Lepotica i zver. U kom me je na pola zaustavio i poljubio u dlan kao da je postao svestan toga da njegova lepotica ne bi mogla bez svoje zveri.
Tvrdoglav,nevidjeno sebican kad sam ja u pitanju i neverovatno brizan kada mi nije dobro.
Nema obzira za vreme i ne dozvoljava mi da spavam.
Ljubi me iako sam mu minut pre rekla da sam ljuta i da mi ne prilazi.
Inati se i uvek je on u pravu.
Grize me za usnu iako sam mu rekla da to ne radi, ali, zna me on dobro. Zna da to samo kazem da bih glumila neku finocu.
Dopustila sam mu da vidi najgore delove mene,
a on je ipak ostao uz mene.
Nikad mi nije rekao ZAUVEK ali mi sve sa njim mirise i na vise od toga.
Kada mi kaze “cekaj me” pozelim da je uvek tu pa da ne moram da licim na nestrpljivo detence koje jedva ceka da dobije poklon za svoj treci rodjendan samo.. sto bih ja
Jedva cekala tebe.
Mrzim sto sam,eto
Zapamtila kako dises
A ne znam
zaista ne znam
Da li ces
Sutra
Za par meseci
Godina
Disati pored mene.

-ultravioletna. ( Teodora Vuković )

Lezim preko puta nje, gledam je. Pjevusi pjesme i igra svoju omiljenu igru. Nervira se, mrsti se a ujedno i pjeva, imam osjecaj da je u svom nekom svijetu. Moram priznati i ja sam dok je ona tu, pored.
Pratim je pogledom, pratim svaki njen pokret i tako je savrsena.
Moja.
Pogledam je pa u sebi izgovorim Boze hvala Ti! Cijeli moj svijet u jednoj osobi, sva moja sreca i razlog za osmijeh.. Tu je, osjetim kako dise, disem i ja, disem punim plucima samo kad je tu i ozivim svaki put iznova kad nam se usne spoje. Na svaki njen dodir zadrhtim, najezim se i odletim tako u neke druge svjetove, tamo gdje smo ona i ja, samo mi. Moje malo cudo iz svemira, gledam je i ne dam je, tu je, sebican sam na nju, ljubomorno skrt. Tu sam i ja, samo njen, uvijek njen.
—  #XVII
Oprosti

Oprosti… Samo oprosti i vrati mi se. Vrati mi onu srecu koju sam imao s tobom, vrati mi svu moju sramezljivost i svu moju tisinu, nervozu kad mi priđes, onako polako…

Vrati mi se. Ponovo stavi svoje ruke oko mog vrata. Dopusti mi da ponovo udahnem tvoj miris, da osjetim drhtaj tvog tijela dok te ljubim i da mi das ruku. Dopusti mi da te grijem dok ti je hladno, dok ti susim majicu, koja se smocila, jer smo bili toliko blesavi da sjedimo na stepenicama Narodnog pozorista, i jedemo Monte, dok lije kisa…

Dođi… Dođi da se svađamo oko glupe 2 marke jer se nismo uspjeli dogovoriti ko ce platiti jer smo oboje tvrdoglavi… Samo mi dođi… Dođi, zagledaj se u moje usne. Dopusti da te privucem uz sebe opet. Da te ljubim, volim, da stane vrijeme, ali i da nam, opet, brzinom svjetlosti, prođe jer je uvijek tako kad smo skupa. Dođi, zaboravi vrijeme, zaboravi sve probleme, skupi se uz svoju bijednu budalu i samo budi njegova… Molim te

Znam da sam nesavrsen, da nisam ni blizu onih zgodnih Zeljinih fudbalera, za kojim ludite ti i tvoje prijateljice. Oprosti mi zbog tog. Oprosti sto sam nizak.
Oprosti…
Oprosti sto sam sutljiv. Oprosti sto me svega strah. Oprosti sto sam se vezao za tebe ovoliko jako. Oprosti sto tene mogu pustiti samo tako. Oprosti mi…
Oprosti mi sto brinem za tebe, sto te zelim cuvati i sacuvati od svakog zla na ovom svijetu. Oprosti…

Ali opet…
Necu se prestati boriti za tebe, iako si ugasila ovaj plamen u meni, koji je gorio samo za tebe i nas. Necu dopustiti da odes. Samo tako. Kao da niceg nije bilo. Ti si moja, ej. Znas koliko sam sebican kad si ti u pitanju.
Jesi, najgora si na svijetu, ali si moja. MOJA. Zelim tebe. Zelim ovaj tvoj nered i nemir. Zelim sve sto se tice tebe. Obozavam tvoju nesavrsenost. Obozavam sve sto je tvoje.
Izvoli, muci me jos vise. Ne javljaj mi se satima. Glumi jacinu. Reci mi da ti vise nije stalo do mene. Reci mi da sam previse tezak. Prekrizi ruke. Duri se. Znas koliko si slatka tako ljuta…

Samo, molim te, daj da opet zaiskri ovaj oganj u meni. Probudi mrtvaca. Probudi ga. Jedino ti to znas i umijes. Pokazi mi da ti je bar malo stalo do ove budale, rugobe i patuljka koji je beskrajno lud i zaljubljen u tebe. Dopusti mu da te voli jos vise nego prije. Onako beskrajno kao sto smo govorili. Dopusti mu da te zagrli onako jako kao sto je uvijek znao. Da ti ispadnu rebra i da ostanes bez zraka. Pa da te ljubi… Znas, onako.. Da umres, pa da te opet ozivi. Daj sebe njemu opet… Zaustavi svu ovu zudnju koju osjeca prema tebi. Budi mu najgora, a opet najbolja od svih.

Budi njegova.

Dokazi da ti je stalo do njega. Dokazi da je vrijedilo sve ono sto je cinio za tebe i sto ste imali. Dokazi mu da ga volis, onako luđacki, kao sto je i on tebe. Ludo, tinejdzerski, najvise, beskrajno.

Dođi…
Vrati mi sebe…
Vrati mi moju “Oliveru” s kojom sam mozda nekad “pred isti izlog stao” ili smo se “mozda na trenutak mimoisli” ili “mozda zajedno iz voza negde sisli”…
Samo se vrati… Trebam te kao zrak. Bez tebe ne mogu da disem. Bez tebe nista nema smisla. Zasto da zivim sad? Cemu da se nadam?

Vrati se…
Vrati se da imamo malu bijelu kucicu, delfine i konje.. Vrati se da uzgajamo voce i povrce, da pravimo sokove i dzemove. Dođi da imamo malog cuku i dvoje djece. Dođi da dijelimo sve. Dođi i budi moja opet. Dođi da te cuvam i sacuvam od svega.

Hladno je bez tebe. Ove ruke vise ne mogu da se ugriju i da griju. Nisu vise tople, a i oci su presusile. Drhat me neki hvata. Tama se opet uvlaci u svaku supljinu ovog mog groznog bica. Nacrtaj mi osmijeh opet. Molim te.
Budi moja i nicija.

“Jedino si ti osmeh mogla da mi vratis, Smesta da me ubijes, pa ozivis k'o da nije nista.
Jedino si ti mogla da mi se vratis,
Kad me ostavis i zaboravis.
Ma jedino sam ja sanjao sa tobom tvoje snove,
Boga molio da imam snage za sve zelje tvoje.
Jedino sam ja mogao da te vezem,
Kad me ostavis da se istog jutra sa mnom probudis.”

Volim te, ludice moja.. Beskrajno. Luđacki.

26.6.2016