sanjao

San Jao Jeng Ong (DTHP0446) by Gerry Gantt Photography on Flickr.

dobro jutro ljubavi.. mada je sad podne, ali znas da ja volim spavat. :) jesi se naspavao? sanjao nesto lijepo? nisam ti stigla zazelit laku noc, bila sam umorna :( jos ne spavam u sobi, kupila sa novi ormar i sad cekam krevet pa cu onda.. ne mogu dok je ovakva kakva je bila. kaze mama da pospremim sobu, a bojim se uci u nju jer mi odma naviru suze. tetovirala sam se, da si bar bio tamo da vidis koliko sam hrabra bila, vise nisam ona mala plasljivka :) ali svejedno se bojim dok sijeva, znas da si me uvijek morao smiriti, najljepse je bilo dok si me grlio sve dok nije stalo, a kasnije smo se napili haha. bas si drag.. bio… sada me ne volis, ne zelis cut za mene, nije te briga, bezobrazan si.. a zasto? nisam nista napravila, samo sam te voljela, jedna ona mala greskica, ali sam ju isti dan ispravila, ali sam te voljela, nista drugo ljubavi… u 2 tjedna si se promijenio, promijenio osjecaje… bojim se vjerovat da si neku drugu upoznao… ali zelim ti srecu, ali vise zelim da se vratis… vrati se da prodjemo kroz jos godinu dana, da se volimo kako smo se i sad, da budemo najbolji.

volim te beba, odavde pa do mjeseca i nazad i tako 458596584 puta.

Ima jedna klupa, na kojoj sam sanjao svoje snove. Na toj klupi, pored mene, bila je jedna djevojka… Nikome se u životu nisam toliko radovao. I nju sam sreo, promjenila se dosta. Više nije poput male djevojčice, danas je žena. Prošla je pored mene, i nije me prepoznala. Gledala me kao stranca, koji je došao nepozvan u taj grad… Ni klupe više nema, mlađe generacije su je razvalile, ostali su samo njeni tragovi.

Pita učiteljica Pericu:Zašto si Perice opet zakasnio u školu?
Perica:Sanjao sam da sam bio na put oko svijeta pa sam se kasnije probudio.
Učiteljica:A zašto si ti Jovice zakasnio?
Jovica:Bio sam da sačekam Pericu na aerodromu.

suNce

Mislila sam da imam više vremena. Valjda uvek mislimo da imamo više vremena. I dalje mislim da nisam dovoljno rekla. A verovatno jesam… ako si slušao. A nisi… ne toliko da bi mi i poverovao. Ne kažem to zbog odluke koju si doneo. Nju poštujem i negde čak i razumem. Bilo je lakše tako. Sigurnije. Jednostavnije. Tu si znao da će tvoja uvek biti zadnja. I to je ok. Takav život si sanjao, zar ne? Ja sam uvek bila previše divlja, previše svoja i previše strastvena prema svemu za tvoje kriterijume. Vidim slike. Vidim osmehe. Vidim kako žmuriš i udišeš miris njene kose i uživaš. Vidim. Boli me. Ali to je ok. Bolelo je svih ovih godina, rekla sam ti već, sa tim znam da živim. Ali znala bih i sa tobom. Znam, najsrećnija bih bila. Al nisam. Pustila sam te. Slobodan si sunce da greješ tuđa leđa sad.

Uselila sam se u svoj novi dom. Onaj u kom sam želela da pođeš sa mnom. Napravila sam ti ključeve… to ti nikada nisam rekla. I sačuvala mesto u ormaru. I srcu. (Al nećemo o tome sad.) Zamišljam te uporno kako meni ideš u pola noći s posla, kao onu noć kad si žurio kod nje. Ne znaš ni da sam te videla. Nema veze, znaš… Puštam nekog drugog u svoj stan sad. U svoj stan i život. Njegove ruke ne grle kao tvoje i njegovo telo ne prati tako dobro moj korak, ali i to je u redu sad. Želi me. To ga sada čini neuporedivo boljim od tebe.

Nećeš doći nikad više, znam. Ne znam kako ću to podneti. Samo sam jednu tvoju stvar ponela sa sobom u novi život. Knjigu o sreći sa posvetom o ljubavi. Najvećoj. Vreme briše sve. Ali slova pamte. Zato ti i pišem… da zapamtiš da si jedini… Bio i ostao.

- Tvoja. S kim god bila. Koga god ljubila.

Navikne se covjek tako lahko na nekoga pa se onda najednom zapita kako je mogao nekada daavno ,prije stotinu godina cini mu se.. zivjeti bez njega. Kako je disao.spavao.sanjao.budio se.