samo ona

Sreo sam je
na istom mestu
gde sam je ostavio
pre nekoliko meseci.
Samo sam je pozdravio
ne znajući šta još da joj kažem.
Krajičkom oka sam video
da je ista
ne možeš da omaneš
tačno vidiš
Znao sam
da je još uvek iskrena i topla
kao devojčica
da se još uvek raduje suncu
i osmehu neznanca na ulici
i omiljenoj pesmi na radiju
Znao sam
da i dalje voli crveno
i kafu s mlekom
i nebo sa zalaskom sunca
Ali takođe
Znao sam
da joj je kosa kraća
usne punije
a obrazi vreliji
i lice svežije
Sve sam to oprostio sebi
Oprostio što ne spava pod mojim krilima
i što joj ja ne čuvam krhko detinje srce
Samo jedno
jedno
nisam sebi oprostio
Te zvezde u njenim očima
Dva svemira
u čijem me dnu više nije bilo
Znao sam
da ni ona to meni neće oprostiti
nikad
koliko god vremena prošlo
koliko god puta da je pogledam
kao onog dana
kad sam je poljubio
zadnji put
znao sam da je zadnji
samo ona nije znala.
Znao sam
da više ništa
baš ništa
nemam s njenom željom
kad nađe detelinu sa četiri lista
ili kad joj
iznad plave kose projuri padalica
Sve sam sebi oprostio
Samo to
nešto
ni sam ne znam šta
nešto
u njenim očima
dubokim kao moj očaj
u tom trenutku
samo to nisam mogao.

Ma jebo sve, na kraju ti samo treba ona koju možeš zagrliti. Kad ti je teško, da ti kaže da će biti sve uredu, i da će ona uvijek biti tu za tebe i uz tebe.
Jesam te voleo

,,Jesam je voleo.
Čudnim zagrljajima i nespretnim rečima.
Razgovorima i poljupcima u nosić.
Osmesima i tajnim pogledima.
Znam da je sumnjala, ta nesigurna devojčica u ovom opasnom svetu. Sumnjala je u sebe, mene, pravu ljubav, svet, lepote i život.
Ona je sumnjala.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Čoveče, ona je volela reči.
Bile su njene igračke.
Magičnim rečima mi je šaputala dugo u noć.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Grlio sam je više nego bilo koga.
Mislio sam da će čuti to.
Pričao sam joj što drugima nikada nisam.
Mislio sam da će razumeti to.
Osmehivao sam joj se najiskrenije.
Mislio sam da će primetiti.
Gledao sam samo u nju, ma pored koga bio.
Mislio sam da će i ona baciti pogled.

Jesam je voleo.
Kunem se da na mom srcu postoje samo njeni otisci.
Ali ona nije videla dalje od reči.
Pa, razumem je. Ipak su bile one njena prva ljubav, prva strast. I znam da joj je trebao neko ko ume da stavlja čarobni prah na izjave ljubavi. Ja to nisam bio. Niti ću ikada biti.
Često me pospana zapitkivala: ,,A kako me voliš?“ Pravio sam se da spavam.
Jer rečima nisam mogao da opišem silinu talasa ljubavi prema njoj.
Reči bi samo skrnavile njenu posebnost.

Ona je mislila da lažem.
Da ćutim jer je ne volim.
Često je plakala.
Vikala na mene i gurala od
sebe.

I znao sam da nam je poslednji dan kada joj je rekla da joj je dosta.
Pitala me imam li šta da kažem, nešto što do tada nisam. Rekao sam ,,Kako god ti želiš” i ona je odjurila od mene.
Sledećeg dana sam joj napisao pismo. I poslao.
,,Mislio sam da ćeš čuti. Ljubav u mojim zagrljajima i očima. Moje srce koje je kucalo u ritmu tvog daha. Mislio sam da ćeš čuti. Ne voli se samo rečima. Jesam te voleo"- instagram: @obecao_si, S.M.
Nadam se da vam se dopada.😄

Jednoga dana će se nevine dječije igre pretvoriti u divlje zabave pune alkohola i cigareta. Ono dobro društvo sa kojim si se igrala muzičkih stolica će te nagovoriti na prvu cigaretu i prvo piće, a kasnije ti zabiti nož u leđa. One cvijetne suknjice i barbike u ruci zamijeniti će crnina i boca pive. Sve one pjesme koje sada obožavaš i uz koje plešeš zamijeniti će pjesme u kojima se spominju kurve, alkohol, droga i seks. Dani će se pretvoriti u noći. Jednoga dana, kada ti se brat oženi i dobije svoje potomstvo, prestati ćeš mu biti broj jedan i njegova mezimica. Pomiri se s tim. Onaj koji je ostavio tebe, majku i tvoga brata se ne vraća. U redu je ljubiti djevojčice, postoje i takve djevojke. Jednoga dana ćeš zavoljeti jednu prelijepu djevojku i možda, ali samo možda će i ona voljeti tebe. Mama će biti u pravu za svakog momka, svi su bitange. Nemoj farbati kosu prije osamnaeste. Te djevojčice kojima si okružena ti nisu prave prijateljice. Upiši se na časove gitare radije nego violine. Nemoj se šišati na kratko u osnovnoj, imaš dobru kosu. Kreći se više i jedi zdravo, da ne bi plakala kao tinejdžerica. Nastavi sa plesom jer ti je to strast i ne odustaj kada krene prva prepreka. Češće brani i pomaži bratu, i on će se boriti za tebe. Budi malo ozbiljnija ali ne daj da ubiju dijete u tebi. Kada ti brat odseli, posjećuj ga često. Uči. Uči. Uči. Škola će ti uvijek biti potrebna. Ne uzimaj k srcu uvrede koje ti upute idućih osam godina. Nemoj se rezati kada pomisliš da nisi vrijedna života, jer jesi, zaslužuješ mjesto na ovome svijetu. Srednja škola će biti bolja od osnovne. Ovo su stvari koje bih voljela reći sedmogodišnjoj sebi.
—  Za dan kada je djetinjstvo prestalo… Stvari koje bih voljela da sam znala sa 7 godina. - Amela Ibrahimbegović
Da taj dan nismo raskinuli. Sigurno bismo sada smišljali gluposti i smijali se bez razloga. Kao što to rade sretni ljudi.
Da taj dan nismo raskinuli. Odveo bih je pred matičara. Kupio najljepši prsten. Poklonio ogroman buket cvijeća. Priznajući pred svima da je baš ona najposebnija od svih.
Da taj dan nismo raskinuli. Imali bismo jednu kuću. Jednu tišinu. I jedan beskraj.
Da taj dan nismo raskinuli. Pazio bih je kao malo dijete. Držao u krilu. Milovao po kosi. Nježno joj pjevao na uho. Sve dok se ne smiri i spozna koliko je voljena.
Da taj dan nismo raskinuli. Ne bih dozvolio nikome da je povrijedi jer zaboljelo bi i mene. Više nego nju. Samo što ona to možda ne bi znala.
Da taj dan nismo raskinuli. U svojoj ruci bih držao ruku malog bića. Vodeći ga u školu. Govoreći mu da bude dobar. Iskren. I drugačiji.
Da taj dan nismo raskinuli. Žurio bih kući s posla samo da je zagrlim. I šapnem koliko mi je nedostajala. Iako smo se vidjeli jutros.
Dragi Bože, samo da taj dan nismo raskinuli. Nikada ne bismo shvatili koliko je lijepo pomiriti se s osobom bez koje život nema smisla.
—  Magic Whisperer
Nie umiałem jej przekonać. Miała swoje własne zdanie i uparcie się go trzymała. Mógłbym postawić przed nią tysiące ludzi, którzy powiedzieliby jej to samo, co ja, a ona na każdego spojrzałaby z niedowierzaniem.
—  “Mieszka u mnie paranoik”

Jedina je koja me prihvatila onakvog kakav sam i nije se trudila promijeti me, a ona  je ta koja mi je svijet okrenula naopako i zbog koje sam sebe ne prepoznajem. Možda nije svjesna, ali od mene pravi čovjeka i čuva ono dijete u meni onako kako samo ona zna i samo ona može. Takve kao što je ona samo ćete jednom naći, ako vam se posreći.