samo da si sa mnom

“Shvatio sam da me još uvek voliš one noći kada sam konačno prelomio da te pozovem. Sećaš se? Javila si se, rekla: “Halo”, potom sam i ja rekao: “Ha..”, a ti si me prekinula, rekla: “Pogrešan broj” i spustila slušalicu. Zvuči čudno ovako, ali sećam se kad si mi rekla da povređuješ samo ljude koje voliš, da nisi marila za mene nastavila bi da pričaš sa mnom bez problema, ovako si mi samo pokazala da još uvek pamtiš zvuk mog glasa i da ti je još uvek stalo do mene. To ti je bila prva greška.
Drugu grešku si načinila još davno one noći kada smo posmatrali kišu meteora i počeli da se raspravljamo oko toga čije su želje realnije, i kako to ide kod svađa - zrno prašine se kotrlja, sve dok ne postane stena. U jednom trenutku sam te upitao: “A što me ne ostaviš kada ti sve ovo smeta?”, a ti si zaćutala i tek posle par minuta rekla: “Kad nekog voliš ne ostavljaš ga i ne odustaješ od njega sve dok se oboje, ili jedno od vas ne zasiti te ljubavi. Bitno je da si srećan, svejedno mi je da l’ sa mnom ili bez mene.”
Oduvek si bila mnogo pametnija od mene, ali tvoja najgluplja greška je moja najpametnija, zavolela si me isto kao i ja tebe. Postali smo slabi jedno na drugo i to je ono što mi je zasmetalo. Znam da znaš, oduvek si znala, samo osećam da bi bilo fer da konačno izgovorim te reči. Ja sam kukavica koja nikada nije bila spremna da se nosi sa onim što mu je život namenio, ali sada stojim na kiši, ispod tvog prozora i molim te da oprostiš ovom čoveku koji te nikada neće zaslužiti.”

Shvatio sam da me još uvek voliš one noći kada sam konačno prelomio da te pozovem. Sećaš se? Javila si se, rekla: “Halo”, potom sam i ja rekao: “Ha..”, a ti si me prekinula, rekla: “Pogrešan broj” i spustila slušalicu. Zvuči čudno ovako, ali sećam se kad si mi rekla da povređuješ samo ljude koje voliš, da nisi marila za mene nastavila bi da pričaš sa mnom bez problema, ovako si mi samo pokazala da još uvek pamtiš zvuk mog glasa i da ti je još uvek stalo do mene. To ti je bila prva greška.
Drugu grešku si načinila još davno one noći kada smo posmatrali kišu meteora i počeli da se raspravljamo oko toga čije su želje realnije, i kako to ide kod svađa zrno prašine se kotrlja sve dok ne postane stena. U jednom trenutku sam te upitao: “A što me ne ostaviš kada ti sve ovo smeta?”, a ti si zaćutala i tek posle par minuta rekla: “Kad nekog voliš ne ostavljaš ga i ne odustaješ od njega sve dok se oboje, ili jedno od vas ne zasiti te ljubavi. Bitno je da si srećan, svejedno mi je da l’ sa mnom ili bez mene.”
Oduvek si bila mnogo pametnija od mene, ali tvoja najgluplja greška je moja najpametnija, zavolela si me isto kao i ja tebe. Postali smo slabi jedno na drugo i to je ono što mi je zasmetalo. Znam da znaš, oduvek si znala, samo osećam da bi bilo fer da konačno izgovorim te reči. Ja sam kukavica koja nikada nije bila spremna da se nosi sa onim što mu je život namenio, ali sada stojim na kiši, ispod tvog prozora i molim te da oprostiš ovom čoveku koji te nikada neće zaslužiti.