rakije

Draga Jelena, evo sad sam cula pesmu koja je bila “nasa” - “Jos i danas zamirise tresnja” , ne usudjujem se da je slusam cesto, vec tek nekad s vremena na vreme skupim hrabrosti pa je pustim. I onda se tebe setim. Setim se tvojih plavih ociju, duge ravne kose, najiskrenijeg i najcistijeg osmeha koji je ulepsavao svaki tmuran dan. Pre mesec dana ti je bio 20. rodjendan, 3. rodjendan koji nismo proslavili jer ti nisi vise medju nama. Jos uvek zbog secanja na tebe u kafanama u nasem gradu pijem Dunju koju si toliko volela, to su litre i litre rakije popijene za tebe mila. Tvoj broj, u imeniku stoji mi jos uvek, cesto gledam u njega i dodje mi da te pozovem, a znam da bih samo cula “Telekom Srbija…”. Zadnja tvoja poruka meni je bila “Dobro sam Basi, kad budem izasla iz bolnice videcemo se”. Dva dana posle nje si otisla. Ne mogu da izbacim iz glave sliku sahrane, ne mogu da izbacim iz srca taj osecaj tuge i besa sto te vise nema. Ne mogu da zaboravim recenicu tvoje Sladje, pored kovcega “Vidi sine, dosli ti drugari.” Ne mogu. Moram da ti priznam da izbegavam susret s njom, svaki put kada je vidim negde, onako tuznu, jadnu, punu bola koji nikada nece proci, pozelim da vrisnem. Svaki put kada vidim Katarinu cudan osecaj me obuzme, toliko licite, toliko ste iste. Ista kosa, gradja, stil oblacenja, isti osmeh..

Draga Kiwe, jos uvek cuvam tvoju gumicu za kosu koju si mi dala na splavu prilikom jednog izlaska, iako ja vec neko vreme ne vezem kosu, jer je suvise kratka. 

Draga Pahuljo, jos uvek cuvam sve ceduljice iz osnovne skole na kojima smo se dopisivale. 

Draga, otkad tebe nema Tamara, Jovana, Trifke, Kum i ja, sad jedva da komuniciramo. Bude tu neko “cao” u prolazu i “kako si” i to je sve. Ti si bila karika koja nas je spajala, sad kao da se bojimo da jedni drugima pogledamo u oci. U svakom nasem malom usputnom razgovoru stoji jedna bolna tema, koja se toliko glasno cuti da ta tisina postaje neizdrzljiva.

Voli te Basta, zauvek.