rakije

Mladost je tu
Da praviš greške i učiš na njima,
Da poljubiš mnogo momaka i ne zapamtiš im ime,
Da ideš pijana ulicom i vrištiš: “Što mi ovo radi? Jebaću mu sve!” kad te dečko prevari,
Da igraš u klubu sa drugaricama kao da vas niko ne gleda,
Da poljubiš neku devojku,
Da eksiraš rakije i piješ nespojivo,
Da se posvađaš sa svima koje ne gotiviš,
Da umesto u školi vreme provodiš u obližnjem kafiću,
Da se sprijateljiš sa konobarima i taksistima,
Da ležiš sa dečkom na klupi i gledaš zvezde,
Da sa tim istim dečkom svakog vikenda dočekuješ svitanje,
Da se ušunjaš u kuću u sedam ujutru,
Da se napiješ toliko da ne znaš za sebe iako nije damski,
Da prevariš dečka čisto eto da vidiš kakav je osećaj,
Da budeš ona treća i rasturiš neku vezu,
Da upoznaš njegovu sadašnju devojku iako ona zna sve o tebi,
Da joj se smeškaš,
Da se posvađaš sa nekorektnim profesorom,
Da plačeš zbog ljubavi,
Da ostaviš nekog,
Da neko ostavi tebe,
Da se besciljno vozikaš sa drugaricama,
Da se grebeš za cigare,
Da se posvađaš sa drugaricama,
Da se udaljiš od prijatelja iz detinjstva,
Da vodiš pijane filozofske razgovore sa strancima,
Da budeš sa nekim njegovim drugom,
Da šaljete jedno drugom bezobrazne poruke,
Da se dopisujete do ranih jutarnjih sati,
Da šaljete jedno drugom najguplje stvari, jer nemate više o čemu da pričate, a ne želite da prestanete,
Da piješ mnogo kafe, prevrćeš šolje i gataš sa drugaricama,
Da daš pare nekoj babi da ti gleda u šolju,
Da ne užinaš jer čuvaš pare za izlaske,
Da te momci časte pićem,
Da budeš sa nekim starijim,
Da budeš sa nekim malo mlađim,
Da konačno smuvaš bar jednu simpatiju iz detinjstva,
Da eksperimentišeš sa šminkom,
Da izlaziš po splavovima,
Da znaš svaku pesmu,
Da kraj reke pevaš sa drugarima uz gitaru,
Da nekome kažeš šta bi mu sve radila,
Da bežiš od pravih i biraš pogrešne,
Da se dereš u kafani kad puste tvoju pesmu,
Da ideš na svaki koncert,

Mladost je tu da je se stidiš dok traje, a smeješ joj se kad prođe.

Draga Jelena, evo sad sam cula pesmu koja je bila “nasa” - “Jos i danas zamirise tresnja” , ne usudjujem se da je slusam cesto, vec tek nekad s vremena na vreme skupim hrabrosti pa je pustim. I onda se tebe setim. Setim se tvojih plavih ociju, duge ravne kose, najiskrenijeg i najcistijeg osmeha koji je ulepsavao svaki tmuran dan. Pre mesec dana ti je bio 20. rodjendan, 3. rodjendan koji nismo proslavili jer ti nisi vise medju nama. Jos uvek zbog secanja na tebe u kafanama u nasem gradu pijem Dunju koju si toliko volela, to su litre i litre rakije popijene za tebe mila. Tvoj broj, u imeniku stoji mi jos uvek, cesto gledam u njega i dodje mi da te pozovem, a znam da bih samo cula “Telekom Srbija…”. Zadnja tvoja poruka meni je bila “Dobro sam Basi, kad budem izasla iz bolnice videcemo se”. Dva dana posle nje si otisla. Ne mogu da izbacim iz glave sliku sahrane, ne mogu da izbacim iz srca taj osecaj tuge i besa sto te vise nema. Ne mogu da zaboravim recenicu tvoje Sladje, pored kovcega “Vidi sine, dosli ti drugari.” Ne mogu. Moram da ti priznam da izbegavam susret s njom, svaki put kada je vidim negde, onako tuznu, jadnu, punu bola koji nikada nece proci, pozelim da vrisnem. Svaki put kada vidim Katarinu cudan osecaj me obuzme, toliko licite, toliko ste iste. Ista kosa, gradja, stil oblacenja, isti osmeh..

Draga Kiwe, jos uvek cuvam tvoju gumicu za kosu koju si mi dala na splavu prilikom jednog izlaska, iako ja vec neko vreme ne vezem kosu, jer je suvise kratka. 

Draga Pahuljo, jos uvek cuvam sve ceduljice iz osnovne skole na kojima smo se dopisivale. 

Draga, otkad tebe nema Tamara, Jovana, Trifke, Kum i ja, sad jedva da komuniciramo. Bude tu neko “cao” u prolazu i “kako si” i to je sve. Ti si bila karika koja nas je spajala, sad kao da se bojimo da jedni drugima pogledamo u oci. U svakom nasem malom usputnom razgovoru stoji jedna bolna tema, koja se toliko glasno cuti da ta tisina postaje neizdrzljiva.

Voli te Basta, zauvek.