radidas

Kaže mi moja baka

- Džabe se smeješ toliko

kad su ti oči mnogo tužne.

Pre par dana

sedela sam sa drugaricom na pivu

kad me je iznenada snažno zagrlila i rekla mi

- Izgledaš veoma tužno večeras.

Sinoć sam ležala sa njim u krevetu,

mazili smo i grlili kad me je odjednom upitao

- Kako da te oraspoložim

Šta mi fali?, upitala sam ga

- Stalno si nekako odsutna i baš deluješ tužno.


U redu sam, kažem

biće bolje, kažem

ne brini, kažem

Jer kako da im pričam

da moj um ne prestaje da radi

da jedva suzdržavam suze ovih dana

da sam se izgubila,

potpuno ovaj put

zalutala sam i ne znam gde ću, kako

niti šta da radim više

svaka odluka deluje razočaravajuća

svaki postupak takođe

i naposletku,

kako reći ljudima

koji te vole

kojima je stalo do tebe

da jednostavno

ne želiš više da budeš ovde?