prvog

VRIJEDI PROCITATI!


Imam jednog prijatelja. Poznajem ga od prvog razreda. Bio je najbolji dečak u školi, jer se na svakom odmoru igrao žmurke sa mnom i pratio me je kući kada me je bilo strah da idem sama. Kasnije mi nije bio više toliko drag. Prestao je da ide sa mnom kući i igrao je fudbal sa drugim dečacima tokom odmora. Kada bi me ugledao, okrenuo bi se i pričao sa svojim prijateljima. Kada sam imala jedanaest godina moji roditelji su se razveli. Nisam želela da to kažu mojim prijateljicama.Međutim, moja majka me nije mogla gledati tako tužnu, pa ga je pozvala. Došao je i ostao celi vikend. Ležali smo na krevetu i gledali TV, plakao je skoro onoliko koliko sam i ja. Svaki put kada ne bih plakala tokom neke reklame, dozvolio mi je da pojedem po jednu kuglu sladoleda od čokolade. Posle toga je opet išao sa mnom svaki dan kući. Godine su prolazile. Bio je sa mnogim devojkama, s kojima se i rastavio, ali sam ja uvek bila ona koju je po noći otpratio kući. U trećem razredu srednje škole, tokom časova matematike, sedela sam kraj njega. Buljila sam u njega i njegove zelene oči. I u tom trenutku shvatila sam, zašto mi je majka uvek govorila da su oči ogledalo duše. Tada sam poželela da mi bude nešto više od druga, iako sam znala da on to ne želi. Sledeće godine učestvovao je u školskoj pozorišnoj predstavi. Sedela sam u prvom redu i smeškala mu se, dok je stajao pod svetlima pozornice. Izgledao je neverovatno lepo i sretno – uzvratio mi je osmeh. U tom trenutku opet sam poželela da budemo nešto više od prijatelja, ali sam znala da on to jednostavno ne želi. Nekoliko sedmica nakon toga jedna od mojih prijateljica postala mu je devojka. Svi su pričali kako su odličan par, jer je i ona bila isto tako lepa i popularna kao i on. Ali sam ja bila ona koju je svako veče vozio kući. Tako smo jedno veće ostali malo duže u autu -pričao mi je kako je to najbolji period u njegovom životu. Pogledala sam u njegove zelene oči i znala sam da je istina to što govori. Poželela sam da ja budem ta zbog koje ima najbolje vreme u svom životu. Želela sam da budemo više od prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. Sledeći dan u školi morali smo pisati sastav na temu „Prva ljubav“. Znala sam o čemu želim pisati, ali nisam mogla. Kada sam pogledala svog najboljeg prijatelja kako se smeška mojoj prijateljici, poželela sam da ja budem ta o kojoj bi pisao u svom sastavu. Imala sam želju da budemo nešto više od najboljih prijatelja, ali sam naravno znala da je to nemoguće. Moja prijateljica me je nazvala nekoliko sedmica posle toga da mi kaže da ju je ostavio. To veće sedeli smo jako dugo u autu. Pričali smo o našim prijateljima, o školi, muzici… Rekao mi je da moju prijateljicu nikad nije volio. Poželela sam u tom trenutku da meni kaže kako me voli. Htela sam da budemo više od najboljih prijatelja, ali sam znala da on to ne bi želio. Vreme je prolazilo. Odlučio je da nakon mature ide u Kanadu na godinu dana. Na oproštajnom slavlju mi je rekao kako sam njegova najbolja drugarica. Pogledala sam u njegove prelepe zelene oči i poljubila ga u obraz. Htela sam da mi kaže kako me ustvari voli i da želi da budemo više od najbolji prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. Vreme je prolazilo… Kada se vratio, rekao mi je kako je u Kanadi upoznao devojku i da se želi ženiti. Upoznala sam je. Kada me je pitao šta mislim o njoj, odgovorila sam da mislim da je jako lepa. A on je meni na to uzvratio da je našao ljubav svog života. Opet sam poželela da budemo više od prijatelja, ali sam znala da on to ne želi. To veče me je zadnji put vozio kući. Tokom venčanja sedela sam u prvom redu, a on je ponovo stajao pod svetlom kao u pozorišnoj predstavi, samo što su to ovaj put bila svetla u crvki. Izgledao je prelepo i sretno. Nasmejala sam mu se, a on je uzvratio. Pogledala sam u njegove zelene oči i znala sam da je iskren. U tom trenutku poželela sam da ja stojim ispred oltara sa njim. Želela sam da mi bude više od najboljeg druga, ali sam i znala da on to ne želi. Nakon venčanja moj najbolji drug se preselio sa svojom ženom u Kanadu. A ja sam ostala… godine su prolazile. Danas opet sedim u crkvi… na njegovoj sahrani. Saznajem da se već nakon nekoliko godina razveo od svoje žene. Naša bivša nastavnica drži govor i spominje kako je oduvek znao divno da piše. Onda počinje da čita jedan deo njegovog sastava, koji smo pisali, dok smo išli u četvrti razred srednje škole: „Moja prva ljubav: Nikada nisam pogledao tu djevojku a da nisam imao želju da joj kažem koliko je volim. Pogledam u njene predivne zelene oči i poželim da joj budem više od najboljeg druga, ali znam da ona to ne želi.“…

Smatram da nisam mnogo zahtjevna. Djevojka sam koja i danas piše svoje lične dnevnike, volim čaj, staru muziku i tihe ulice. One ulice po kojima bi neko
koračao sa mnom i smijao se glasno. Djevojka sam koja je osjetila tugu i strah više puta u životu, ali koja i danas vjeruje u ljubav i dobro. Djevojka sam koja zna za svog Gospodara. Djevojka sam kojoj je bitna škola, koja svaki dan želi da zna nešto više. Djevojka sam koja bi htjela duge zagrljaje, šetnje u pratnji lutalica, stisak ruke i prijatan pogled. Živim i znam da će doći dan kada će se pojaviti ludi gospodin stvoren za mene. Pojaviće se onaj koji će kidati cvjetove na livadama za mene, koji će mi dati svoj duks za uspomenu, koji će me zvati na utakmice sa njim. Pojaviće se onaj koji će me voljeti i ako
sam debela i nemam ravnu kosu. Pojaviće se onaj koji će me svake sekunde u danu voljeti isto kao i prvog dana. Ili čak više. Ne želim darove niti pretjeranu blizinu, želim da znam da nekome pripadam. I da mi neko pred svima kaže:“Ona je moja. Samo
moja.” :)

Sati su prolazili, sjedio sam u kafani za sankom i ispijao novo pice. Bio je nas datum, nazvao sam je, zelio sam samo cut njen glas. I podigla je slusalicu, i rekla pogresan broj. Uspjela me zaboravit, uvijek sam znao da moja malena to moze. Izbacila me iz zivota, pravi se da me nikada nije ni bilo u njenom zivotu. Pustio sam nasu pjesmu, narucio novo pice i utapao se u alkoholu. Prisao mi je konobar i pitao zbog cega toliko pijem? Nasmijao sam se i rekao pijem da prezivim jer me ona vise ne voli. Vec tri godine na isti datum, pustim nasu pjesmu i pijem. Sada sam stranac za nju, a upravo tom strancu je ona poklonila svoje srce. Prijatelju fali mi ona, lijepa je kao od prvog dana. Shvatim da je vise nema i narucim novo pice, valjda to tako ide.

Novi_neko
Sada ostaje samo veliko pitanje da li si pročitala,i u meni ona nada koja je postojala od prvog dana kad si otišla,da ćeš da mi se javiš uprkos svemu što se desilo,ipak smo rekli zauvek,sećaš se?  Ali evo ide 4. mesec kako se ti meni ne javljaš,kako ja ne znam ništa o tebi,kako ti nisam glas čuo,kako te nisam slušao kako spavaš,kako ti nisam pričao priče za laku noć..Pre nekako je onaj što ga mrziš slavio 18.,ja i dalje sa njima ne pričam zbog tebe,nit ću ikad početi,ti to dobro znaš. Ali vidiš,pričali smo o tome kako bi se oboje svega odrekli samo da bi bili zajedno,ja sam se odrekao brata koji je uvek bio tu za mene,sa roditeljima se kačio,svađao,šta sve nisam,a ti? Sećaš se da smo baš par dana pre nego što ćeš da odeš pričali o tome,a šta si ti uradila ljubavi? Rekla mi da ne smemo to da radimo,nismo smeli da radimo 3 godine pa smoopet radili,zašto ne bismo nastavili? Okej nije ni bitno.. Mislim bitno je,ali tebi nije.. Nadam se da njega nećeš slagati onako kako si mene slagala..Nadam se da će on da ti pružii sve ono što ja nisam. E,da. Moja želja posle srednje ostala ista,baš ono o čemu smo pričali da završim za fotografa pa zajedno da radimo sve,i dalje želim to.Navukla si me na to  i idem ka tome da to ostvarim,ali ostvariću sam..Sam,bez tebe..A želeo sam sa tobom..

Pošto su me mnogi od vas pitali kako sam smršala,koliko sam imala kilograma,kako sam vodila tada svoj život odlučila sam pošto imam vremena napisati..Od kako znam za sebe,znači od djetinjstva sam imala uvijek prekomjernu kilažu,jela sam pretjerano,nezdravo,nisam se bavila sportom gdje je to do 14te na 15tu godinu prešlo na 90 kilograma tačnije 96 kilograma sam imala.Imala sam jako malo prijatelja,dečki ne da me nisu htjeli pogledati nego nisu htjeli ni pričati sa mnom..Bila sam utučena.A inače tada sam bila jako emotivna,i sada sam,ali baš me doticalo tuđe mišljenje,tuđe riječi,tačnije uvrede i “šale” na moj račun.Plakala sam,bila užasno depresivna,sve više jela i jela.Dok jednostavno jedan dan nije nešto prelomilo u meni i reklo dosta,zar fakat želiš da cijeli život budeš ovakva?Lijepa si u licu,visoka,možeš vala i svoju kilažu dovest u red i tijelo oblikovati.Početkom prvog razreda srednje krenula sam u teretanu.Nisam išla na sprave,ni dan danas ne idem na sprave u teretani OSIM TRAKE ZA TRČANJE,jer sprave vam daju još veću mišićnu masu,ne debljate se,ali dobijate mišiće od kojih izgledate još krupniji.Počela sam sa nekim svojim treningom kojeg se i dan danas držim..Uradim serije trbušnjaka,uradim vježbe sa tegovima od 5kg za ono “sa strane”,tačnije salo na bokovima i kukovima,i onda trčanje na traci 30 min bez prestanka.Kada sam našla neki svoj ritam i neke jednostavne vježbe koje jednostavno su za cijelo tijelo,brzo se navikneš i ne mijenjaš ritam.Išla sam,idem još uvijek,3 puta u sedmici u teretanu i držim se ovoga.Naravno morate promijeniti i svoju ishranu.Ja dorućkujem pahuljice Fitness,za ručak se najedem kao konj bukvalno,znači za ručak jedem sve ali za večeru NIŠTA.Večera se treba preskakati i defnitivno tokom večere,kada krenete spavati sve to ostaje i taloži se i pravi masu i salo jer se ne krečete.Večeru sam skroz izbacila i ne jedem poslije 6,na početku je bilo baš teško ali kasnije sam se navikla i sad je sve bez problema.Odjednom su počeli da se javljaju ti kao neki dečkići,pa hajmo vani,jesi slatka,bla bla.Sve sam to odjebala i defnitivno sada svi oni što su se smijali meni prije par godina imaju problema i sve više se debljaju i kada me sretnu na ulici bukvalno ne prepoznaju me,pitaju me ko sam kada ih pozdravim i jednostavno se šokiraju.Pouka svega je :NEMOJTE SE UNIŠTAVATI JOŠ VIŠE ZBOG TUĐIH VRIJEĐANJA NEGO KRENITE U AKCIJU URADITE NEŠTO ZA SEBE A NE ZA OSTALE.Ostali će sami i onako primjetiti.Ova prva slika je kada sam imala 4-5 godina,druga slika je iz devetog razreda,treća slika iz avgusta 2014te godine,četvrta i peta slika su slikane na jesen i zimu 2014,a ova zadnja je slika od jučer znači najnovija.Sada sam visoka 180,imam 73 kilograma što je na moju visinu defnitivno odlično.Vjerujte u sebe.I umjesto da vrijeme gubite u nekom kukanju,možda rezanju,nekim povredama sebe,izađite i mrš na trening!Sve se može kad se hoće!

Decembar. Vreme praznika. (prvog) Snega. Raspusta. Radosti. Mesec koji deca najviše vole. A svi smo, ma koliko to pokušavali da sakrijemo maskama odgovornosti i ozbiljnosti, još uvek deca. U svakom od nas se krije dete. Ono koje se raduje. Iščekuje. Veruje. U dobro. U magiju. U čuda. DECEmbar. Mesec koji čeka da probudiš dete u sebi. Poveruješ u čuda. I obraduješ se svakom novom danu. Uživaš u magiji trenutka. Šta čekaš? Probudi dete koje si i podseti ga da se igra.

i kako zavoljeti ikoga
ako su mi oči pune tebe
tebe i tvog osmijeha
i kako grliti nove ljude
ako moje ruke još uvijek
pamte samo tvoje dodire
kako kada čujem tvoje korake 
iako nećeš doći 
i kako da poslušam one savjete 
“kreni dalje" 
pa kako da krenem dalje ako si 
tu
on me nasmijava svaki dan
divna je osoba
netko koga bih zavoljela
nakon prvog osmijeha
ali nisam 
jer ti si slika koju nikada ne bih prestala gledati
jer 
duša mi je prepuna tebe
ti si i strah i sigurnost
i čežnja
i želja


i kako zavoljeti ikoga
ako su mi oči prepune tebe

—  potreba. 241116
I šta bih trebala da kažem? Da sam te zaboravila, da sam zaboravila koliko sam te voljela i željela? Jedino što ja mogu da kažem je da si u mom životu i dalje prisutan, kao i prvog dana, i da te bez obzira na sve i dalje želim i volim.
Pa, ja sam katastrofa. Hodajuća katastrofa. Ja sam onaj trenutak kad pospeš šolju kafe svud po svom omiljenom vunenom puloveru. Ja sam onaj momenat pospanosti ujutru kad ustaneš na lijevu nogu. Ja sam onaj dosadni čuperak na vrhu glave, koji jednostavno ne stoji na mjestu, pola sata prije nego što se trebaš vidjeti sa prelijepom djevojkom. Ja sam ona jedna slušalica koja se pokvari, sedam dana nakon kupovine. Ja sam jedna strašna scena prvog horora iz djetinstva koja ti se stvori u mislima kad padne mrak. Ja sam onaj osjećaj zasićenosti, kad pjesmu slušaš stotinu i prvi put. Ja sam onih živcirajućih zadnjih dva postotka baterije. I blijeda tanka crtica wifi signala. Ja sam debela stara lektira od petstotina stranica koja ti se uopšte ne čita. Ja sam neispavanost zbog komarca koji te je čitavu noć budio. Ja sam nervoza pred ispit i sparina prije pljuska. Ja sam grozni zvuk školskog zvona i oštrog škripanja krede po tabli. Ja sam onaj gadni vozač autobusa koji te ne sačeka dok pređeš ulicu, iako si sav pokisao od iznenadnog ljetnog pljuska. Ja sam neslana šala i grč u nozi. Ja sam katastrofa. Obična katastrofa.
—  Niko ne voli Nas omražene ponedeljke.
Od prvog trenutka kad smo se ugledali, znala sam da je on taj. Mislim, znaš ono kad osećaš i znaš da je tako, da ne može biti drugačije, dovoljan je jedan pogled i ta osoba ti je već u srcu.
—  Federiko Moća - Taj trenutak sreće