propustena

Bila je prva u nizu naivnih djevojčica s kojim sam se poigravao od onog trenutka kad sam shvatio da mogu. Pošto je bila prva, posebna – nazvao sam je prvom ljubavi. Život me odveo u neki drugi grad, a prvu ljubav sam ostavio među onim mislima koje rijetko kad padnu na pamet… Kad sam se jednog dana vratio, sreo sam dobro poznate tamnosmeđe oči, pogled ispod najdražih obrva. Odmah sam je prepoznao. Moja prva ljubav više nije bila klinka, a ni naivna djevojčica kako sam je na početku nazvao. Barem sudeći po onom šta mi je odgovorila kad sam je pitao da li me se sjeća.
Rekla je:
‘Naravno. Ti si onaj što je svoju priliku imao… I propustio.’
-Heej, trebas mi, samo sa tobom mogu da pricam o ovome..
-Uhh, izvini, sa devojkom sam, zovi me za pola sata.
-Vazi.
Bio joj je najbolji prijatelj, a tako joj je trebao to vece. Ali ako je bio samo najbolji prijatelj, zasto se razocarala kada je rekao da je sa devojkom? Ne bi li trebala da se raduje jer je tako dobar decko konacno nasao neku dobru devojku? Nije se radovala. Bila je razocarana. Mislila je da je on cekao nju, godinama, pa i cak kad su bili deca koja se nisu podnosila i stalno se medjusobno nervirala. Mislila je da je postojao jako dobar razlog sto je nju zadirkivao najvise od svih, tada, nervirao ju je. A sada, sada ju je cinila nervoznom svaka propustena prilika da provedu vreme zajedno. Barem malo, bar da je zagrli. Oduvek je voleo da je grli, nju najvise, najduze, svi su to primecivali. Svi, osim nje. Ona je sumnjala i ona ce uvek sumnjati. Iako je sve bilo tako ocigledno. Nacin na koji ju je gledao, njegova navika da uvek bude sto blizi njoj gde god se zadese zajedno, navika da je stalno drzi za ruke.. Nikad joj nije rekao NE, nikad je nije odbio, uvek je nalazio vremena za nju kad god bi njoj to bilo potrebno.. Sta je ovo sada? Zar ga je proslo? Bas sada, sada kada je i ona pocela da oseca nesto prema njemu?
Proslo je 4 minuta od kako ga je zvala i zazvonio je telefon.
On.
-Eej, gde si sad? Dolazim odmah.