probudi se

Muškarac muškarcu


Prije par dana su mi rekli da sad ti režiraš njene osmijehe

Pa sam počeo da te mrzim.

Izvini zbog toga, vjerovatno si dobar čovjek i u nekim drugim okolnostima bi možda bili prijatelji.

Ali trebaš znati da u meni imaš neprijatelja u kojem ključa bijes i želja da te zadavi golim rukama svaki put kad te pogleda onako kako je mene gledala.

Ako me sretneš na ulicama mog grada, okreni se i nestani u mrak

Tako je najbolje za obojicu.

Znam, vjerovatno zvučim kao poremećeni psihopata koji će vas pratiti u noći i skrivati se pod prozorom dok večerate i nije me briga

Moraš znati da imaš nešto moje i da će trebati vremena da prihvatim činjenicu da to mjesto sada pripada tebi.

Jebiga, ljubav ne zna biti umjerena ili racionalna. Ona je poput arterije koja krvari farbajući zidove u crveno i ma koliko stisnuo, ne prestaje dok svaka kap ne iscuri

Valjda zato treba vremena.

Ljubav je košulja sa pomiješanim dugmadima, ljubav je otkopčan šlic kojeg svi vide osim tebe. Ljubav je smotana djevojčica koja upadne u lokvu i sjedeći u njoj mokra, jeca u suzama. Ne očekuj da budem razuman.

Ostaje da te zamolim par stvari, muškarac muškarcu.

Čuvaj je, ona samo izgleda čvrsto i opasno. Duboko unutra je mala djevojčica željna zagrljaja, sentiš pjesama i crvenih ruža

Voli šetati uz muziku

Često smo hodali gradom dijeleći slušalice, njoj lijeva meni desna, i provodili sate pjevajući neke tekstove za koje sam se tada mogao zakleti da ih ne znam.

I to je bitno, uvijek hodaj s njene lijeve strane

Iz nekog razloga vjeruje da je lijeva strana njenog lica ljepša od desne

Vidio si već, na desnom obrazu ima ben kojeg obično skriva kosom ali znam šta pričam – desni obraz je njeno omiljeno mjesto za poljubac. Zapamti to.

Moraš uvijek dobro mirisati, ona će voljeti da ti spusti glavu na rame dok gledate film, pa gurne nos duboko u vrat i tu zaspi

Tih trenutaka odaje svoju ranjivost i postane ti jasno kako je lice nezavisne djevojke samo poslovna uniforma koju skida jednom kada ostanete sami.

Čuvaj je, ako samo čujem da je pustila suzu radi tebe

Moli se svim Bogovima za koje znaš da te ne nađem. Nemoj biti dijete.

Njoj treba muškarac, vjerovatno je umorna od budale kojem je jedina svetinja u ovom životu sveska ispisana riječima

Treba joj više pažnje a manje riječi.

Nemoj joj kupovati knjige, to će je podsjetiti na mene i onda si najeb'o

Kupi joj ružu u nedeljno jutro i odnesi kafu za ponijeti na vrata

Nemojte ići na koncert Olivera. Jebiga, i to sam ti upropastio.

I uvijek, UVIJEK poklanjaj tone čokolade.

Vjeruj mi, postoje žene koje vole čokoladu i postoji ona, prvi registrovani ovisnik o tom čudu.

Nemoj gledati druge djevojke, to se valjda podrazumijeva

Nemoj da je lažeš. Ustvari možeš ali samo ako spremaš neko dobro iznenađenje

Pričaj joj o poslu, ona želi znati svaki detalj jer blesa toliko voli da joj nikad ne padne na pamet da priča o svojim problemima…

Često će te nazvati iza ponoći i htjeti da priča s tobom

Nemoj biti debil pa reći da si pospan, pričaj joj prvu stvar koja ti padne na pamet jer nije bitno o čemu pričaš. Ima noći kada se probudi usamljena i samo treba da čuje glas koji će je kao svjetionik u oluji dovesti do obale

Nemoj pitati šta nije uredu kad šuti, neće ti reći

Njene šutnje se šute s njom..

Osjećam da sam zaboravio neke stvari ali da me ubiješ ne znam koje su

Eh da, još nešto.

Ako je kojim slučajem izgubiš, potraži me

Ja sam vjerovatno jedini čovjek koji te može naučiti kako to da preživiš

Ako se ikada zaljubis, zaljubi se u nekoga ko zeli da zna tvoju omiljenu boju i kakvu kafu pijes. Zaljubi se u nekog ko voli nacin na koji se smejes i ko ce apsolutno sve uciniti da te nasmeje. Zaljubi se u nekog ko stavlja glavu na tvoje grudi samo da cuje otkucaje srca. Zaljubi se u nekog ko te ljubi u javnosti i sa ponosom te “pokazuje” drugima. Zaljubi se u nekog zbog koga ces se pitati zasto si se u pocetku uopste bojao zaljubljivanja. Zaljubi se u nekog ko nikada ne bi zeleo da te povredi. Zaljubi se u nekog ko je zaljubljen u tvoje mane i misli da si savrsen bas takakv kakav jesi. Zaljubi se u nekog ko misli da si ti bas ta osoba pored koje bi voleo da se probudi svaki dan.
—  Mika Antic
Piši joj.
Napiši joj knjigu.
Roman.
Otkucaj u poruci.
Kaži joj koliko je voliš.
Pošalji joj dok spava.
A kada se probudi,
misliš li da večnost neće biti obeležena vašim imenima jedno do drugog?
—  ultravioletna
One night stand s pjesnikom

Kaže da ne voli ovo vrijeme, da joj smeta to što je sve izvještačeno i što je ljubav posljednja rupa na svirali. Htjela bi nešto više. Mašta o posebnosti i čovjeku s kojim će moći imati sve. Šta je sve?

 Sve je – kaže ona meni – poštovanje. Da se bezuslovno vole i da, čak i kad stvari idu loše, budu tu jedno za drugo. Ima logike. Doduše, mogla je tu repliku pokupiti sa nekih patetika stranica tipa Sarajevski John Doe ili njemu sličnih zaljubljenika u zaljubljenost. To komotno može da bude blef.

 Ne izgleda mi kao neko ko bi trebao tako da razmišlja. S njenim šminkanjem, oblačenjem i pokretima svrstao bih je u lovce na muške glave. Znaš one, dugi nokti i ravna plava kosa sa previše laka. Pogled iskosa, taktički namješten dekolte i 2451 lajk po slici na instagramu. Prati je pet hiljada ljudi, ona prati sedam drugarica. Sjedeš na kafu s jednom takvom i naslušaš se događaja iz onih noktarnica gdje po tri sata sjede i izmišljaju nijase lakova. Onda ti priča o drugaricama, klubovima i tome kako je umorna od tipova koji je žele samo zbog njenog tijela.

 Eto, takav sam razgovor očekivao. Kad ono jok, duboka priča o ljubavi i smislu muškarca i žene. Kaže da njoj nije važno ništa osim duševne ljepote. Jest, aha. Pitam je da li bi isto tako izašla sa mnom da kojim slučajem imam previše kila, da se oblačim u grad isto kao i po kući i da, naprimjer, imam golemih problema sa samopouzdanjem jer su me zadirkivali u srednjoj. Kaže da je izašla sa mnom zbog toga kako pišem.

 Želi da upozna čovjeka iza tekstova i poezije, stvarnu osobu koja to piše. Stvarno? Kažem joj da to nije neko koga može upoznati. Blefiraš. Blefiram? Ne blefiram majke mi, meni da je ugodno javno pričati o svojim djelima, ne bih pravio anonimne stranice. Odmah bi se nafatao neke izdavačke kuće ili čega već, lupio svoje ime velikim slovima ispod svake pjesme i isprsio se na čitanju poezije.

 Ne razumijem, kaže. Nije važno. Hoću reći da je stvarna osoba iza svakog pjesnika ili pisca – neko sjeban. To svakako nije neko u koga se možeš zaljubiti. Tebi su privlačni simptomi a ne čovjek. Ili bar tvrdiš da su ti privlačni.

 Sad me već gleda čudnije nego kad smo tek sjeli. Počinje nazirati da baš nisam ono što je mislila da ću da budem.

 Vidi, kaže ona igrajući se s jednim pramenom kose. Danas muškarci razmišljaju znaš već čime. Daj samo da nešto povale i da imaju što bolje auto – i auto je tu, naravno, da pomogne u povaljivanju. Nisam još srela tipa koji razmišlja a stvarno sam umorna od ove prve grupe. Nemoj misliti da se hvalim ili da sam narcis što ću ovo reći ali je istina. Kad dobro izgledaš, prilaze ti samo isti likovi. Pametni momci se drže dalje od lijepih žena. Prije sam govorila da je to zato što ste kukavice, sad već mislim da je to zato što vam je mrsko truditi se da sačuvate takvu ženu čak i kad bi je imali.


-Ajmo kod mene u stan.

-Molim?

-Rekoh ajmo kod mene u stan. Pokažem ti moju kolekciju ploča, slušamo Vaughan-a i dam ti da pročitaš bilo šta od stvari koje sam pisao. Samo nemoj da mi tražiš da recitujem ili slična sranja, nisam od tog posla.

Sad već lomi prste. Vidi, postoji jedna prosta stvar koju trebaš znati o ženama. Nijedna ne želi da bude laka, ali ne želi da bude ni neosvojiva. Ova, međutim, ima nezgodnu dilemu. Izgleda i oblači se kao neko koga vodiš u krevet na prvom sastanku, a prodaje priču kako je umorna od glupih tipova koji bi samo da spavaju s njom. Međutim, sjedi s čovjekom koji je po svim insinuacijama romantičar i duša od čovjeka. Ne bi trebao biti neko kome je samo do seksa, bar moje riječi tako zvuče. A zovem je kod mene u stan. Čini se da će, šta god da uradi, ostaviti pogrešan utisak.

-Dakle?

-Dakle ne znam. Malo mi je glupo da idemo kod tebe, ne poznajemo se kako treba.

-Ne moraš objašnjavati, treba mi samo da ili ne.

-Može li da ti odgovorim na kraju večeri? Još uvijek nisam sigurna šta da mislim o tebi.

-Može, naravno.

Premotat ću dosadni dio priče. Dva sata kasnije, nas dvoje kod mene u stanu. Ona se zavalila na kauč, noga preko noge i lista neku moju staru svesku. Priče o Saši i Anji, priče o Iris i neke zbirke koje su bile po kojekakvim takmičenjima tu i tamo. Stare stvari, emotivne do zla Boga.

S druge strane sobe, muškarac u  bijeloj košulji – to jest ja, prebirem ploče iz malog regala krojenog namjenski za tu kolekciju. Nađem vinilku Vaughana iz osamdeset treće, Texas Flood. Spustim na stari gramofon kojeg sam našao na piku kod nekog dede iz Jablanice, namjestim iglu i zasvira pjesma „Lenny“.

Nema šanse da zna ovu muziku. Nema teoretske šanse. Rijetko pravim predrasude ali neko ko tako izgleda, sluša ove moderne stvari sa previše svjetla i basa.

Eh sad, stvari stoje ovako. Imaš djevojku koja izgleda za deset. Imaš muškarca koji se njoj dopada. I imaš dilemu: koliko daleko ići, kao žena koja ne želi da ostavi pogrešan dojam?

………………………………………………….

-Šta je bilo s Anjom?

-Anja ne postoji.

-Kako ne postoji?

-Pa tako, izmislio sam je. I nju i čitavu priču.

-Dakle ništa od toga nije iskreno?

-Iskreno je ali nije stvarno. Postoji razlika.

-Mislim da je bilo bolje da nisam dolazila.

-I ja to mislim.

-Šta ćemo onda?

-Šta god želiš. Ovaj stan ima izlazna vrata, a ima i spavaću sobu. Ima naravno i par stvari između ali mislim da ti nisi tip djevojke koju bi te stvari zanimale.

-Sviđa mi se pjesma.

-I meni je super.

-Hoćeš li mi napisati nešto?

-Teško.

-Zato što?

-Zato što nikad nikom nisam nešto napisao. Zato što time ovaj trenutak gubi posebnost.

-Baš naprotiv, time trenutak dobija posebnost.

-Dobija jedino patetiku. Prestajem biti interesantan jednom kad počnem igrati po tvojim pravilima.

-Ti Saša misliš da je ovo igra?

-Ni Saša ne postoji. I naravno da je ovo igra. Ideš ili ostaješ?

-Ostajem. Ali neću spavati s tobom.

-Onda nemoj ni ostajati.

-Molim?

-Kažem ne moraš ni ostajati.

-Opet se igraš sa mnom.

-Vidi, u jednom trenutku ćeš morati odlučiti koliko daleko si spremna da ideš. A jednom kad odlučiš, drži se toga bez obzira na to šta ti ja govorio. Dakle?

Šuti. Gleda me k'o da nisam normalan. Okej, more bit da sam pretjerao ali mi je i suviše interesantno gledati je kako se koprca između toga kakav utisak želi da ostavi i onog što na kraju večeri želi da dobije.

-Jel ti patiš za nekim?

-Svako na ovom svijetu pati za nekim.

-Za kim?

-Za sobom vjerovatno. Mislim da i ne postoji drugi tip patnje.

-Kako to misliš?

-Nikom ne fali neko drugi. Svakom fali on sam.

-Još uvijek te ne razumijem..

-Okej, da uprostim. Kad te neko ostavi, ne patiš za njim. Nedostaje ti osjećaj kojeg je budio u tebi – a ne on.

-Okej, onda da preformulišem pitanje. Jesi li ikad volio?

-Naravno.

-Voliš li i dalje?

-Prestani da kružiš, Anja ne postoji. Nijedna Anja nikad nije postojala. Ni moja, ni tvoja, ni bilo koja druga. To smo mi, projekcije naše usamljenosti, snova i očekivanja. To je sve što život nudi. Uzmi ili ostavi, nema posebnosti. Tu su samo tijela i noć. Ideš ili ostaješ?

 

Ostala je. Uvijek ostanu. Ne zato što su lake, zato što su usamljene. Zato što su iste kao ja. Zato što svaka žena i svaki čovjek na ovom svijetu želi samo jednu stvar – nekog ko će ih impresionirati. Ne radi se o seksu, ne radi se o ljubavi. Intriga je sve što nas pomjera.

Ujutro je nisam našao u krevetu. Nije bilo kliše ceduljice sa porukom, nije bilo nekog komada odjeće kojeg je ostavila za sobom. Ništa, kao da je nikad nije ni bilo.

Vaughan je odsvirao svoje, ploča je zaglavila. Želio sam čuti Riviera Paradise ali mi se nije ustajalo iz kreveta. Pogodnosti modernog vremena – youtube na mobitelu. Pustim pjesmu, zatvorim oči.

Da li je uvijek ovako hladno u aprilska jutra? Čudan je život. Sad kad bi me pitali da odaberem: ili provedi noć sa idealnom djevojkom, imajte najluđi seks ikad – ili se samo probudi kraj nje, bez ijednog jedinog dodira tokom noći, odabrao bih ovo drugo.

Surova su buđenja u pogužvanom krevetu, sam. Svi na kraju žele nekog u čijim će se rukama buditi. Sve drugo je potrošno, sve drugo traje tačno određen dio vremena. Jutra su vječna.

Vrtim prethodnu noć u glavi. Nekad oko dva sata, prije nego je čitavu priču pokvario naš prvi poljubac, zagrebali smo nešto veliko.

-Glumiš li?

-Misliš pisanje i to? Glumim, naravno.

-Dakle sve je ovo farsa samo da odvedeš žene u krevet?

-Šta ako ti kažem da jeste? Hoće li to srušiti tvoju malu kulu od karata koju si sagradila oko mene?

-Sad ti kružiš. Odgovori na pitanje.

-Farsa je sve ovo što vidiš pred sobom večeras. Ovo je moja uloga.

-Ovo je i moja uloga. Zašto misliš da si ti jedini koji umije da se skriva?

-Kad ljudi glume, obično glume nešto bolje od onog što jesu.

-Ti onda misliš da je ova uloga macho lika koji može bilo koju odvesti u krevet – bolje od onog što jesi? Ti glumiš muškarca koji može imati svaku, ja glumim ženu koja može imati svakog. U čemu se to nas dvoje uopšte razlikujemo?

-U tome što ti znaš šta je s druge strane moje uloge. Ja tvog glumca ne znam.

-Jedino tako ćeš mi napisati pjesmu.

 

Dobila je ono što je htjela. Pjesmu. Doduše, vjerovatno je nikad neće pročitati niti saznati da postoji ali sve nešto mislim – zna ona. 

Vaughan Rivieru privodu kraju a mene ponovo hvata san. U borbi sa ženama, nikad nećemo pobijediti. Igra je namještena.

rekli su
da me je previše
nađi se
kažu
trgni se
preteruješ
idealizuješ
previše čekaš
nemoguće
buljiš u sunce
osluškuješ vetar
nemaš vremena
za nerealno
izmaštano
izvajano
odsvirano
naslikano
baci knjige
ta ljubav
koju čitaš
ne postoji
mani se filmova
pogleda
kakav pravi
ništa nije pravo
pusti se istine
i pravde
ljudi su lukavi
zli
idi i zgrabi
svoj red
na šalteru
za posao
udaju
mesto u autobusu
ne daj na sebe
rekli su
previše pomažeš drugima
ne bi za tebe uradili isto
zub za zub
gazi i kidaj
varaš se
sreće nema
i ti si prolazna
nikada neće biti bolje
pusti veru
i snove
svaka nada umire
život je tren
mi smo prah
možda nam već sutra
stane dah
i eto kraj
rekli su
kakva umetnost
koještarije
otvori oči
odbaci čuda
odrasti zaboga
ovaj svet je ružan
zalud ti pesme
muzika
kakva priroda
ma nju ti je
kažu stvorila eksplozija
rekli su
ne diraj mačku kraj puta
prljava je
zarazićeš se
šta se osmehuješ
svakome
nemoj da neko kaže sutra
vidi ovu
čula sam da je luda
nemoj da nas brukaš
kažu
pazi ulicom kad ideš
ne budi smotana
stalno se saplićeš
nisi sposobna
oduzimaš nam vreme
hajde
kreni za nama
i našim vođom
on bar obećava
ili ostani sama
sa svojim pesmama
muzikom vetrova
i živi u snovima
rekli su
ne žali se
svako ima svoju muku
probudi se
preteruješ
umrećeš
a ne znaju
da ne znam
za drugačije
da živim
u svom svetu
da od sebe
pobeći ne mogu
i neka me zgaze
neka me ne čekaju
nek se rugaju
nek ne pomažu
neka ne veruju
ja ću njima
uvek pružiti ruku

sara knezevic

Ono sto ja vidim u njemu vi verovatno necete nikad. - rekla sam joj nakon sto me je upitala sta vidim u njemu. 
Vi u njemu vidite samo ono sto vam on dozvoljava da vidite,njegova unutrasnjost nije za svakoga. Pogotovo ne za osobe tako plitkih shvatanja.
Pokusala je nesto da mi odgovori ali jednostavno nije mogla protiv osecanja koja gajim prema njemu.
Nakon par minuta cutanja,resila sam da nastavim svoj ne tako simpatican ali bar realan govor. 
Vidis,na najlaksi nacin cu ti objasniti njegovu vrednost u mojim ocima.
Kad ga vidis,sta vidis? 
Zasto tako povrsno gledas?
Da,nosi trenerke,duboke patike,kosa mu je uvek zalizana i uvek je pod konac,pusi,i hoda kao neki manijak. 
Da,lici na delikventa,drugarice. Lici. 
Secas li se,drugarice,da sam bas od takvih bezala? 
Tih sto su mogli da budu stetni po moj zivot,po moj nacin shvatanja ove surove realnosti,
tih sto su svoju buducnost,sadasnjost i proslost videli u svakakvim rep pesmama koje,jednostavno,tada meni nisu imale smisla.
Bezala sam od onoga sto mi je kralo osmeh,okrenulo me za 360 stepeni,pomutilo um,i potpuno obezglavilo.
Bezala sam od njega,od onog momka koji moze da me nauci kako da disem. 
Samo za njega. 
Bezala sam a onda sam jednog dana samo shvatila da sam se prepustila.Znas?
Jednog dana sam vec shvatila kako me on ljubi,kako sam zapamtila svaki delic njegovog tela,kada sam upila svaki njegov pokret,kada sam zapamtila nacin na koji se smeje,kada sam shvatila da sam sve radila i da sam pravila budalu od sebe samo da bi se on nasmejao. Samo da bih videla taj osmeh zbog kog bih se ja nekada vracala kuci i neprestano cerila prolaznicima.
Da,lutko,lici na delikventa,ali uz tog istog sam naucila sta je ljubav,postovanje,razumevanje i poverenje izmedju dvoje zaljubljenih. 
Cuva me,brani me,voli me,postuje me. 
Ponekad se osecam kao da sam jedina osoba koju vidi. 
A to nisam mogla da znam dok ga nisam upoznala zar ne? 
To nisam mogla da znam dok nisam prestala da budem tako ogranicena,i da sudim na osnovu necijeg izgleda i stila oblacenja? 
Lutko,probudi se. 
Ispod sve te njegove mrznje i odbojnosti nalazi se najdivniji covek koji me vec duze vreme uverava da je sve  u onome sto je ispod povrsine.
Budi pametna molim te. 
Mislim da te tamo na uglu posmatra jedan decko sa slusalicama u usima,mindjusom na uhu,i kapuljacom na glavi. 
Sta ces uraditi? 
Hoces li me poslusati ili ces zauvek zuditi za onim sto se verovatno krije u tom decku koji te tako uzaludno posmatra? 
Pogledaj ga.
Mislim da te ceka.
U tom momentu,devojka mi se nacerila kroz suze, rekla ‘hvala ti!' 
a zatim otrcala decku koji je pokusavao da nadje nacin da joj se priblizi.
Devojke,sve je ispod povrsine. 
Sve je to zakopano duboko u njemu,a ako vi ne znate to da probudite,onda,ko zna? :)
—  ultravioletna

Dobra devojka ne znači čedna, mirna, povučena, tiha, poslušna.

Ko bi uopšte želeo neku sa takvim spletom osobina? Kome je to zabavno?

Dobra devojka znači vaspitana i kulturna, odmerena i smerna, ali vrlo divlja i avanturistična, strastvena i erotična, ne prosta i vulgarna, ali zavodljiva.

Dobra devojka znači da će saslušati ali ne znači da neće imati i svoj stav da iznese.

Dobra devojka će te tretirati kao kralja pred prijateljima, a onda ćete odvući u sobu gde neće hteti krunu već divljinu i životinju u tebi i umeće to vrlo dobro da probudi.

Ali će se ista ta dobra devojka posle ušuškati toj životinji u krevetu na grudi i uz telo i želeće da se oseti sigurnom, da se oseti kao da je izabrala pravog i da bude uverena u to, hteće da bude mažena i milovana, dok vas oboje strast ponovo ne obuzme.

Dobra devojka je čist hedonizam, emocija i uzbuđenje pomešano zajedno, i dostupno samo onom ko zaista zasluži.

14

Već dugo govorim
Kako ću pobeći,
odbaciti
Sve loše poroke
Koje sam navukla
Na ova moja ramena
Govorim dugo,
ali nikako da
reči sprovedem u delo

• • • • • •

Ovako više ne ide
vreme je da se promeniš,
ponovo stvoriš
U nekim drugim bojama
Probudi se
Da ne bi žalila jednog dana

• • • • • •

Današnji
dan okupan suncem,
je kao stvoren za promenu
Dovoljan za novi početak.
Sedi i pusti da te tuga pokida. A onda ustani i nastavi da dišeš. Dah po dah. Dan po dan. Probudi se, budi očajna. Plači malo. Onda prestani da plačeš i nastavi da obavljaš svakodnevne poslove. Nisi dobro, ali si živa, i jednog dana ćeš biti dobro.
—  Džasinda Vajlder - Kao da smo jedno
Cula sam..

Cula sam da ste zajedno.
Cula sam da te cini srecnim.
Cula sam i da je ona srecna sa tobom.
Cula sam kako ona ne zna tvoju mracnu stranu, kako ne zna kakav si kad se probudis rano, da ne zna kakav si kad si besan, i jos gore, da ne zna kako izgledas kada volis.
Cula sam da je volis,
ali sam cula i da je ne znas.
Kao ni ona tebe.
Cula sam kako se zaljubila u tebe,
ali samo povrsinski. Samo u ono sto se moze okom uociti. 
Cula sam da, nikad nije razmisljala zasto se u pola razgovora nasmejes, pogledas je, pa opet nastavis da razgovaras sa njom o tome kako su mesec i zvezde nesto najlepse sto si ti video. 
Cula sam da ne zna da si mene tako zvao. 
Cula sam da ne zna da si me zvao ‘ Mesece mog zivota. ‘ 
Cula sam da ne zna za mene. 
Ali ako sam ja sve ovo cula, mogu li da te zamolim da ti sada cujes mene? 
Cula sam, znas, da je dobra devojka. Ako je istina to sto kazu, a ne znam je licno, zasluzuje svet. 
Cuj, nemoj je povrediti kao sto si mene.
Cuj… nemoj joj reci da si jednom jednu brinetu zarobio u odajama svog uma i bacio kljucic tamo gde ga nikad necu naci. 
Cuj, nemoj joj reci da se nas dve znamo. Nemoj joj nikad reci da sam ja ta devojka o kojoj si pricao svima. Ona me zna. Ali nemoj da zna da sam ja ta. 
Ta tvoja mala. 
Cuj… nasmej je. Nista lepse nisam videla od osmeha zaljubljene zene. 
Ti si voleo moj osmeh. 
Ona zasluzuje da njen volis vise. 
I jos nesto.. 
Cuj,nemoj da kratko traje. Poznavajuci sebe, takodje znam da je i ona devojka koja je pala na tvoje divne reci, tvoj osmeh i neodoljivi sarm koji nosis sa sobom. Ako je ostavis prerano, bolece je. 
I vise nego sto je mene. 
Zato cuj…

ucini da bude srecna. 
Mislim da je to najmanje ono sto meni mozes uciniti. 
Ucini meni,da se radujem njenim osmesima,njenim radosnim okicama koje sjaje kad god je pogledas, i njenim vlaznim usnama koje jedva cekaju da prislonis svoje,k’o od cokolade usne,koje ti pomute um i probude strast. 
Cuj, ucini mi to. 
Nasmej je kao sto si nasmejao i mene. 
Jer,cuj, bar cu znati da si taj osmeh prouzrokovao ti,
taj lepi osmeh na njenom licu. 
Bas kao sto je nekad,
svakog dana,
jedan veliki i predivan osmeh,
stanovao na mom licu.
Dok si bio tu. 
Cuj, nasmej je. I neka nikad ne sazna za mesec tvog zivota. 
O tome se ne prica..


- ultravioletna. ( Teodora Vukovic ) 

Ako se jednom probudis
U gradu cije ulice ne mirisu na lipu
Pored zene koja ne mirise na mene
I jutra koje ne mirise na smijeh
I pogledas kroz prozor
I vidis sivo nebo i sive ljude
Da li ces se sjetiti
Da sam voljela miris zraka pred kisu
I kafu uz prozor
I sivo nebo
Ili ce ti biti krivo
Pa ces navuci zavjese
I promijeniti raspolozenje
Cekajuci suncana jutra
I nasmijane ljude
Ako se jednom probudis
I pustis nesto lagano
Da li ce ti znaciti
Sto nisam voljela tu pjesmu
I sto sam pjevala nesto drugo
Da je nadglasam
Pa ces je promijeniti
I pustiti nesto sto sam voljela
Ako se probudis
Sa osmijehom na licu
U svojoj sivoj majici
Da li ce ti pasti napamet
Da si govorio da bolje stoji meni
I da sam voljela da je nosim
Vise od svega sto sam imala u ormaru
Jer je mirisala na tebe
Ili ces je baciti u skriveni cosak sobe
I praviti se da nije postojala
Da nisam postojala
I nastaviti sa svojim danom
U gradu koji ne mirise na lipu
I drustvom koje nije nase
Ulicama koje nas nisu gledale zagrljene
U nocnoj tisini
Suteci
Ne kvareci nam ritam koraka
Pošalji joj poruku noćas. Pročitaće kada se probudi. Mora. Zamrzeće te možda tada istog momenta, i baciti telefon sa strane. Ti ne gubi nadu, popustiće, a onda otvoriti i pročitati opet. Nasmejaće se, a zatim te nazvati budalom. Od sreće. Od ljubavi. Veruj mi.
—  Večiti Sanjar
🌙  Pogledaj noćas u mjesec..Razmisli malo..Jedna osoba bi dala sve da te ponovno ima .Razmisli malo tko je bio uz tebe kada ti je bilo teško, tko te tješio noćima i uvjeravao da će sve biti oke..Tko se uvijek borio za tebe i tko je sve radio samo da ti budeš sretan i zadovoljan?Ne možeš se sjetiti?Pokušaj opet, sjeti se..Netko tko je trčao tebi u zagrljaj kada bi te vidio..Netko čiji je osmijeh bio najveći kada bi bio pored tebe,da li ti je sada jasno?I zaboravi na sve ostale koji su nestali kada si bio tužan ili kada ti je trebala pomoć, sjeti se ..Tko je bio uz tebe? I koga sada ignoriraš? Jesi li razmislio? Ako jesi, javi se toj osobi i nađi se sa njom jer ona je jedina koja zaslužuje pažnju i rame za plakanje jer upravo sada je njoj teško..Zanemari ako ste posvađani ili ako ne pričate više..Samo joj se javi, vjeruj mi ne budeš požalio. Možda je ta osoba tvoja srodna duša.. Ne možda, nego sigurno je ona tvoja srodna duša. Nije sve u ljepoti, probudi se.🌙
—  Kristina I.
Opako se nasmej devojčice.
Šta si ti uzgubila?
Samo nekog ko te nije voleo, i nije ti posvetio ni dva minuta svoje pažnje.
Heej,probudi se!
Zaslužuješ mnogoooo više.
Pusti ga.
Stiže ti neko vredan neprospavanih noći zbog razgovora u kasne sate.
Samo se opako nasmej devojčice.
ON dolazii!
Iznenadio me je taj ženski inat. Čvršći od kamena, veći od planine, istrajniji od upornosti. Njihov inat se pretežno probudi nakon razočarenja i tada te sahrane. Koliko god da im se javljao, smatrat će te mrtvim. Šta god radio, nećeš moći biti isti u njihovim očima, njihovoj glavi i njihovom srcu. Izbrisat će te kao da nikada nisi niti postojao, a bio si smisao njenog postojanja. Istina, nisu ni ljudi mala slova na papiru da ih brišeš gumicom, ali zato, neki ljudi jesu veliko đubre. A dobro je poznato gdje je mjesto takvima. U kanti za otpad. Riješiš ih se i osjećaš olakišicu. Lakše dišeš. Ne pada ti na pamet da ponavljaš identičnu grešku iznova. Uživaš u samoći od koje si godinama bježao, govoreći kako je usamljenost pakao. Naprotiv, pojedini ljudi su pakao. Biti sam nije sramota. Biti sa bilo kim, to već jeste. Upravo iz pomenutih razloga, opasno je razočarati ženu. Činit će ti se da je pretvorena u čudovište, bezosjećajnog monstruma, odbojnu nedodirljivost – što je pogrešno. Umije ona da voli. Može ponuditi bezuslovnu ljubav. Uložiti posljednji atom snage. Samo, neće. Prihvatit će onoga ko će to uraditi isto za nju.
—  Magic Whisperer