prevarim

Ćao. Ne znam da li je ovo još uvijek tvoj broj… Htjela bi da znam Kako si i Gdje si. Možda si me zaboravio a možda ne. Ako poželiš javi se … “
- Poruka na telefonu i broj dobro poznat bez imena, a nekad je pisalo "Život moj”
Došao sam kući …preskočio onih par stepenica koje su mogle glave da me koštaju kad sam prije žurio kući da pročitam njene poruke …
Napravio sam kafu i dugo tržao telefon u ruci. A onda nazvao…
- Halo, ja sam.
Mislila sam da nećeš nazvati …
- Mislio sam i ja si me već odavno zaboravila.
Teško ide, vrijeme ne briše… samo urezuje još dublje u sjećanje.
Kako si i gdje si?
-Dobro sam, mnogo putujem. Ne drzi me ni vrijeme ni grad.
A neka osoba?
- Ni osoba….
Nit ono za šta si nekad živio?
- Ni ljubav me ne drži… il nisu dovoljno jake, il ja premalo zavolim.
- A ti ? Šta je s tobom … Ne čujem ništa o tebi, ne pitam. Ne dolazim već odavno tamo gdje si ti …
Ja… Dobro sam. Znaš već kako ide…
-Ne znam. Kako ide?
Dan ti brzo proleti. Djeca, obaveze…
- A tako, vjerujem da je lijepo i ako ne znam kako je…
- Jesi naučila konačno da kuhaš? Valjda se više ne boje kao nekad da ih potruješ?
Gade, sjećaš se …
- Ne zaboravljam, nisam taj tip čovjeka.
Ne znam kakav si postao, ali se sjećam kakav si bio.
- Tu i tamo, isti. Poneka prosjeda vlas, ništa pametniji.
- Kakav je taj tvoj …
Dobar i sve je osim moj…
-Ne ide?
Ne zalim se, gura se nekako. Brakovi ko brakovi. Nikad nije kako zamišljaš.
- Tvoj izbor je bio…
Nisi se baš ni borio drugačije da bude…
- Šta drugo da uradiš nego da ljude prepustiš njihovom izboru.
- Voliš li ga?
Djecu sam mu rodila.
- Nit prva ni zadnja što je rodila onom koga nije voljela …
Pusti mene, a ti ? Pričaj da li stvarno si sam il’ ipak ima neka… Ti nikad nisi bio bez žena, s njima si umjeo odlično.
-Ja s njima da, al ne i ona sa mnom… Oduvijek su pravile iste greške. Mjenjale kralja za pijuna, ajd i da je pijun, već na kraju konj bude.
Ne provaljuj, uozbilji se bolan. Stariš a još si vrag…
- Sam sam, ne znam ni ja zašto. Ne snalazim se, nešto mi se ne da. Kaže mater da su godine, valjda neki rok promašio. Ne čudi me, ja sam uvijek naopak bio… i uvijek bi kasnio.
Šta da ti kažem, godine ti idu. Zaboravi šta je bilo, vrijeme je da se krene naprijed.
- Da te zaboravim? Teško…
- A trudio sam se … Nisam te zaboravio i ako je prošlo mnogo vremena. Sjetim te se cesto, zanimalo me je uvijek da li si sretna il’ se kaješ … Ne zovem, jer nemam šta da ti kažem. Strah me da poziv iz prošlosti ne pokvari budućnost…
Dugo sam se lagao da si kao ostale, a nisi. I ako si uradila gore nego što je ijedna. Sličnu ti nisam trazio, ne bi ja podnjeo još jedno razočarenje kad bi saznao da si neponovljiva…
Volio bi da si ostala… Smiješno je znaš…
- Šta?
Da si ostala, nijedna ti ne bi bila prijetna da te prevarim. Ovako, ti si svakoj prijetnja. Tebe nikad nisam mogao ni sa jednom, a svaku bi s tobom…
-Budalo…
Znaš još uvijek te …
I onda taj zvuk prekinute linije … Tišina.
“Obećani nastavak, na brzinu je napisano tako da ne zamjerite”
Nazvao sam je opet…
Još uvijek te volim, znaš. Volim …
- I šta ja imam od toga? Šta imaš ti od toga?
Ništa. Ja nemam, nemaš ni ti, Osim nekog ko se za tebe moli… i uzalud te voli.
-Trebao si da me voliš djelima i da se boriš. I ne bi se sad molio…
-Ti se ne bi molio, ja se ne bi proklinjala.
Mogli smo baš sve… znaš.
- Mogli? Ti nisi mogao preko ponosa da pređeš… a spominješ to sve.
- Nisi se borio, nisi…
- Sjećaš se, jednom da sam ti rekla. Nemoj da pretjeruješ, da tjeraš inat jer ja cu jednom i to biće dovoljno za oboje.
Pa si mu rekla Da …
- Ne odmah, znaš. Dugo sam čekala poziv, praznu poruku bilo šta, bilo koji znak da ti oprostim, da nastavim da te volim i da ljubim te kao prvi put da mi je.
- Niti poziva, a ni poruke. Tišina i samoća, nadanje i vjerovanje u čuda koja su me upropastila. Sve su to bili znakovi, al znakovi da krenem dalje.
- I kad sam mu izgovorila Da, nadala sam se.
Nadala se…
Čemu?
-Tebi
Bio bi znak da moja ljubav nije uzalud …
Pobjegla bi?
- Pobjegla bi…
- I ne ne volim ga i nisam nikad. Desio se kad je trebao. Poštivao, ušivao gdje si ti rezao. Platio za sve tvoje greške, ali je ostao.
- Ponekad znaš treba isključiti emocije. Treba čovjek da ode onom ko ga zaslužuje, ne onom koga voli.
A ovaj poziv?
- Šta s njim?
Šta znači?
- On se morao desiti, dugo me je gušio. Dugo je srce tražilo, da te čuje da vidi gdje si i kako si. Ubijalo je što ne znaš gdje je i kako je onaj zbog koga si nekad disao.
- Ti još uvijek mene kriviš? Još sam za sve kriva… Kriva sam bila uz tebe, kriva kad sam otišla od tebe.
- Misliš lako je bilo? Skupiti se iz ničeg i otići. Ti ne znaš koliko ljubav mora biti jaka da odeš i poželiš sreću onom koga voliš uz nekog drugog….
- Ti ne znaš kako je od dječaka praviti muškarca, ne znaš kako je se tješiti noćima da si voljen. Kako je umišljati da si voljen. Ne znaš ti to… jer ti si bio voljen a neko je bio zapostavljen. Taj neko sam ja… Za
Zar sam bio toliko loš?
- Bio si mlad.
Zar sam bio toliko loš.
- Bio si moj. MOJ. I najgori bio si MOJ. I do neba loš, voljela sam te.
Zašto si otišla?
- Da bi preživjela…
Reci mi zašto si otišla?
- Jer sam sebe zavoljela… a mrzila sam se zbog tebe. Što nisam rođena kao ti, da mi ljubav s neba padne, da me vole i kad ne zaslužujem. Da me vole koliko ih bolim.
I šta sad?
- Ništa. Zadnji put, zadnji poziv…
Da se kao čovjek oprostiš?
- Kao čovjek…
Znaš, doći ću… u taj grad. Godinama nisam bio, ali doći ću.
Preboljeću te ili ću naučit da odglumim da jesam…
- Ne znam šta si čekao do sad, dođi. Griješio si, pogriješila sam za oboje. Dođi i naplati mi da i ja krenem kao svi ljudi normalno živjeti…
- Ti ćeš uvijek reći da te nisam voljela. Ne dao Bog da saznaš koliko jako moraš voljeti nekoga da bi za njegovo dobro otišao…
- Uvijek će biti jedna istina, a dvije priče. Neka svako svoju izmisli da mu bude lakše… Moja je da se nisi borio, tvoja je da te nisam voljela.
Doći ću…
I želio bi da te sretnem.
Na istoj strani ulice… da ne možeš pobjeći, da ne možeš preći na drugu stranu.
I sve što želim da ti kažem jednog dana kad te sretnem biće
Vidiš li sad…
Oči pune, a duša prazna…
— 

Mikail Mihajlov (MiKail)

jedan od najboljih tekstova ikad!

transmundaned

Part 1

Nisam neki fan Jessie J, ali skoro je objavila pesmu kojom sam fascinirana - My ex u kojoj, između ostalog kaže: Just remember, you’re not my ex, što me je navelo na razmišljanje i analizu svih strahova koje sam stvorila zbog nekih bivših koji me sad sputavaju da uživam u nečem novom.
1) Preva
ra
Okej, bili smo prilično mladi i stvari nisu bile toliko ozbiljne, ali nije nimalo prijatna situacija kada vas pozovu u kafić, jer vaš dečko je tu, bez pominjanja toga da sedi za drugim stolom sa devojkom za koju znate da joj se on sviđa i da bi bila sa njim. Osmehnula sam se čim sam ušla, ništa nije uradio, štaviše, njegovi drugovi su ga odvlačili da mu kažu da je budala što mene ispušta iz ruku i uveravila da će srediti stvari. Naravno, kod mene su samopoštovanje i ponos uvek imali prioritet, pa se to završilo i dovelo do toga da mi godinu dana bude nemoguće da budem sa nekim drugim zbog straha, zbog panike da nisam bila dovoljno vredna. Sad znam da je to bio period u kom sam verovala da je krivica moja, jer nisam bila dovoljna, a ne njegova, jer prosto - to je nešto što je godinama radio i ovima pre, i ovima posle mene. Trajalo je dok se nisam prvi put našla u situaciji da prevarim nekoga i odbila da to učinim iz poštovanja koje osećam prema toj osobi i od tada je jednostavno. Prevariš me = ne poštuješ me = gotovo je.
2) Lepe
reči
Ili prazne priče? Ne znam kako bih ovo nazvala, ali to su svi oni “mnogo mi se sviđaš, zaljubljujem se u tebe, oduševila si me kao osoba” i onda saznaš da postoji barem još jedna devojka kojoj priča to isto. Problem je, valjda, što ti nekad prema njemu osećaš sve te stvari i onda želiš da bude istina sve što on tebi govori, pa ti deluje kao da postoji iskra, to je to, stvarno je - sve dok ne dobiješ hladan tuš u vidu prelakog odustajanja (jer neka druga je lakše pala na tu priču) ili prostog - pa da postoji još neko. Jer znaš, kad ja nešto osećam - za mene nema nikog drugog. Ne postoje. Kraj. Tu si ti, tebe sam izabrala, tebe želim i slepa i gluva sam za svaku drugu mušku osobu koja pokušava da mi priđe. Do čega dovede hladan tuš? Nemogućnosti da shvatiš da li ovaj, što ti sada priča da se odavno nije ovako osećao, koliko mu prijaš, kako mu se dopadaš - to zaista misli. Nemoć potpunog uživanja i prepuštanja nekom drugom, jer šta će ostati od mene ako ponovo previše sebe dam tamo gde ne treba?
3) Gro
zan raskid
Ili onaj u kom mi je neko rekao da sam bezobrazna, da povređujem sve oko sebe, da ne umem da volim, da me neće voleti. Godinama, bukvalno godinama nakon toga sam se plašila da budem sa nekim, jer šta ako je istina? Šta ako i nekog novog toliko povredim? Šta ako ne uspem da osetim nešto, ponovo? Treba ti vremena da shvatiš da je prosto nemoguće da prema svakome počneš da gajiš emocije. Zbog nekoga ćeš zatrepereti i nakon prvog puta, zbog nekog nakon desetog, zbog nekog nećeš nikad i sve je to okej. Neki ljudi prosto nisu za tebe, to treba da shvatiš. Postoje ‘klikovi’ koji se ne dešavaju toliko često, zato su i bitni. Zato 'klik’ - jednu od nebrojeno puno osoba koja ti se dopadne i odgovara ti - treba čuvati. Neminovno je da će tu neko nakog povrediti, naposletku - mi smo živa bića, sa emocijama. Samo ne idi okolo i ne troši svoje vreme sa ljudima prema kojima ne osećaš ništa. Jer ničeg goreg nego shvatati da neko do koga ti je stalo ništa ne oseća prema tebi. Jebeno boli.

Merlin Monro

Što sam bila starija sve više sam uviđala da sam drugačija od ostale dece jer nije bilo
poljubaca ni obećanja u mom životu.Često sam bila usamljena i želela sam
da umrem.Pokušavala sam da oraspoložim samu sebe svakodnevnim maštanjem.

Naučila sam da ne opterećujem druge svojim pričanjem i plakanjem.

Nikada nisam sanjala o ljubavi čak i nakon moje zaljubljenosti po prvi put.

Ne postoje misli o seksu u mojoj glavi. Ne želim poljubac, ne želim da me
zavede neka filmska zvezda.Istina je da sam ja sa svim tim karminom, svom tom maskarom i svim oblinama senzualna kao fosil.

Uvek sam imala talenat da iritiram žene, još od svoje četrnaeste godine.
Žene imaju tu tendenciju da „uključuju alarm“ kada vide svoje muževe
kako razgovaraju sa mnom.

Radije bih da hiljadu žena budu ljubomorne na mene, nego ja da budem
ljubomorna na bar ijednu  od njih.Jednom sam bila ljubomorna i u tome nema
ničega zabavnog.

Žene mešaju histeriju i strast, džangrizavost i predanost.

Nedeljom sam bila najusamljenija. Nedeljom ne možeš tražiti posao  i ne možeš
se pretvarati da ideš u kupovinu.

Nikada me ne bi mogao privući muškarac koji ima savršene zube.Ne znam da li
to ima veze sa ljudima koje  sam već upoznala.Jednostavno, nisu bili tako savršeni
više nigde drugde.

Nije da mrzim bogate muškarce niti  sam ravnodušna prema novcu, već me
nešto zaboli iznutra kada vidim da neko lako dobije novac i lako ga potroši.

Nisam volela holivudske zabave i nikad mi nije bilo jasno zašto važni ljudi vole
lepo da se obuku i dođu negde gde će samo zuriti  jedni u druge.Možda troje od
četvoro od njih zaista imaju šta da kažu  jedni drugima, ali ostalih dvadeset do
trideset samo će sedeti okolo nalik na lampe…

Ne znam zašto ali uvek su me privlačili muškarci koji nose naočare.

Većina muškaraca (i žena) misle da imam dva lica.Bez obzira koliko iskreno
razgovarala sa njima uvek su verovali da pokušavam nekako da ih prevarim.
Kada govorim imam tu naviku da ne završavam rečenice, a to ostavlja utisak
da ne govorim istinu.

Imam mnogo loših navika.Jedna od njih je kašnjenje.Kada treba da se spremim da odem negde na večeru u osam, ja ću ležati u kadi više od sat vremena.Kada prođe
osam ja ću i dalje biti u kadi i dodavati parfem u vodu i biti zadubljena u svoje misli.
Ponekad znam šta radim, u toj kadi ne leži Merilin Monro već Norma Džin.
Ja dajem Normi ovakav tretman.Ona je navikla da se kupa u vodi u kojoj se pre nje
okupalo šest ili devet osoba.Ona sada može da se kupa u vodi čistoj i transparetnoj
kao staklo.

Sva moja putovanja su  bila ista.Bez obzira gde sam išla i iz kog razloga
sam išla, uvek su se isto završavala – nikad nisam videla ništa.
Biti filmska zvezda znači živeti na ringišpilu.

A ja želim gorku kafu, krznene prsluke, desert u menzi i nekog da se dopisujem s njim po celi dan. Želim da živim časno, da dobijam desetke, da se oblačim lepo i da naučim da se šminkam. Želim nekog da me mazi duže nego što me jebe, ali kada radi to već, da radi dobro. Želim oproštaj od onih koje sam povredila. Želim da nijednog više ne prevarim. Ali želim opet zavlačenje ruke nekog lepog dečka pod moju majicu dok se u kafani upravo odigrava svađa oko ukradenog novčanika. Želim uzbuđenje i adrenalin, ali miran san. Želim sunce, plavo nebo, bratove smešne stikere, još mafijaških filmova i još jeftinih ljubavnih romana. Želim toliko toga. Želim život.