preko mi je potrebno

Zvala sam ga ljubavlju ali prebolela sam ga. Njega, koji mi se činio nemogućim. Bilo mi je potrebno vreme da pređem preko onih stvari koje sam idealizovala u svojoj glavi, o tome kako je on savršen, jedini kojeg mogu da volim, jedini koji može da me nasmeje i ostavi srećnu u najtamnijoj dubini. Mislila sam da će mi večito ostati sećanje na njega i njegove dodire koji su me na sekund znali zalediti i na one njegove poljupce od kojih su mi usne gorele. Prebolela sam.

Zatim je došao on,sledeći, popunio prazninu u srcu koja je bila prazna od istrošene snage da prebolim nekog u prošlosti. Mislila sam da ću večno biti srećna sve dok nisam osetila gorki ukus gubljenja osobe koja je uspela da me odgurne od one ljubavi koja je bila ravnomerno jaka.

Ma svi su mi oni bili za gubljenje. Odlazili su od mene,ja od njih i večito sam ih smatrala neuspesima jer nisu znali da budu za stalno. Nisu znali da ostanu, da se bore i ne želim više da ih nazivam ljubavlju jer je to sve sem toga.

Ljubav je kad traje

gori

ne odustaje

ne beži

i prelazi preko bare

ma i okeana

ogromnog okena punog ajkula

zbog tebe.

Onda kad je sve sivo ali i belo

Onda kad je prehladno i pretoplo

Uvek.

Treba mi takva osoba.

Onda mogu da kažem da je ljubav.

Jer sve je to lepo u kratkim momentima

A ja želim momenat koji će da traje. Zauvek.